U saopštenju Sinoda SPC-a povodom oružanog sukoba u Banjskoj ima, kao i uvek, mešanih poruka. Verni narod se poziva na molitvu za sve postradale radi budućnosti Srba i Albanaca na Kosovu i ta se poruka pojačava time da se od Boga ne može izmoliti mir samo za sebe, nego i za susede sa kojima se živi. A za postradale 24. septembra, i Srbe i Albance, se kaže „molimo se Spasitelju da u Carstvo nebesko primi sve“, dakle, Bog i njegova milost su iznad nacionalnih i verskih podela, s obzirom da na nebu ima mesta za sve. Ali zašto onda na zemlji nema mesta za sve? Zašto, na primer, na zemlji nema mesta za pitanja o ulozi SPC-a u dešavanjima u i oko manastira Banjska? Nema, jer SPC nikako ne toleriše takva pitanja.
Sa žaljenjem se konstatuje da mnogi iz sveta, Prištine, ali i Beograda, pokušavaju ne birajući sredstva da SPC „prikažu kao učesnicu, čak i vinovnika, sukoba i tragičnih događaja“. A cilj tih koji pitaju je da „Srpska Crkva sa svojim vernim narodom nestane sa Kosova i Metohije“. Postaviti pitanje u javnosti je za Sinod isto što i spremati etničko i versko čišćenje Srba sa Kosova. Možemo se složiti da su javno izgovorene reči vrlo bitne, recimo, ako kao Vojislav Šešelj, nosilac ordena SPC-a, raspirujete versku i nacionalnu mržnju, onda je sasvim očekivano da vas neko na sudu u Hagu optuži da ste to radili u cilju etničkog čišćenja. Ali protiv SPC-a niko ne raspiruje versku i nacionalnu mržnju, pogotovo ne u Srbiji. Baš suprotno, Crkva i kosovske svetinje se vide kao razlog zbog čega treba uzeti oružje u ruke i zapucati na pripadnike druge vere i nacionalnosti, u ovom slučaju na pripadnike kosovske policije.
U Novom Sadu su tri dana nakon oružanog sukoba u Banjskoj osvanuli plakati podrške poginulim Srbima sa panoramskom fotografijom manastira Banjska i porukom: „Večna slava svim Srbima koji su u borbi za slobodu pali na ovom svetom mestu. Manastir Banjska 24.09.2023.“ A na drugom plakatu se nalazi pesma sa stihovima: „Za otadžbinu je glavu dao, Još jedan je junak na Kosovu pao. Zašto nam dirate svetinje, zar se nimalo ne plašite Boga.“ Junak je poginuo u odbrani svetinja, ali te svetinje niko nije napao, nego su junaci pucali na policiju, pa zatim pobegli u manastir. U saopštenju Sinoda se nalazi ista propaganda kao i na plakatima. Naime, kaže se da je SPC mnogo puta ukazivala „na krajnje opasnu politiku vlasti u Prištini, čiji je jedini cilj potpuni izgon srpskog naroda. U tom cilju izvršeno je bezbroj napada na naše svetinje“. Prosto se samo od sebe nameće pitanje: da li je kampanja plakatiranja u Novom Sadu naručena iz Eparhije bačke?
Sinod SPC-a se ne oseća odgovornim za javno izgovorene reči, a trebalo bi. Jer, ako se propagandom u režimskim medijima i na plakatima poručuje da je grupa pripadnika srpske nacionalnosti na Kosovu pucala na policiju zbog odbrane svetinja i zato što vlasti u Prištini žele etnički čisto Kosovo – šta će onda biti sa novinarima i drugima koji u javnosti postavljaju pitanja o odgovornosti SPC-a, budući da je Sinod i njima prilepio nameru da, isto kao i vlasti u Prištini, žele etnički čisto Kosovo i progon SPC-a? Da li to u Sinodu žele da neko pripuca na nekog u Beogradu i Srbiji?
No, ako se neko slučajno zapitao odakle Radoičiću i njegovoj grupi uopšte ideja da izaberu manastir za bazu ili sklonište, evo šta kaže patrijarh Porfirije nedavno u Zvorniku: „kao što je čovek bez duše leš, tako je i svaka srpska zajednica, svako srpsko mesto i svako srpsko naselje koje u sebi nema hrama mrtvo naselje“. Da bi bili Srbi, i da bi mogli voditi borbu za srpsko mesto i srpski narod (zajednicu), naoružani Radoičićevi Srbi su morali izabrati pravoslavni hram za poprište sukoba. Milan Radoičić se tako i izjasnio, preuzimajući svu odgovornost na sebe: „Lično (sam) obavio sve logističke pripreme za odbranu srpskog naroda od okupatora“. Odbrana srpskog naroda u srpskom mestu znači odbranu iz hrama/crkve – odbranu iz žive duše, odnosno ubijanje iz žive duše. Zato što su „Crkva i narod jedno!“, rekao je takođe Porfirije u Zvorniku, te svako ko hoće da ratuje, puca i ubija u ime srpskog naroda i da ga time brani, mora sebe legitimizovati ulaskom u pravoslavni hram, u ovom slučaju u manastir Banjska.
Naivno je pomisliti da je Radoičić slušao Porfirija, pa da je na osnovu njegove besede pravio ratni plan, problem je u tome što patrijarh i terorista/junak misle na isti način, mada bi oni verovatno rekli da su samo u skladu sa srpskom dušom.
Molitva za ubijenog policajca albanske nacionalnosti ništa ne košta, pošto na nebu očigledno ima mesta za sve, bez obzira na veru i nacionalnost. Zato neka se isti princip primeni i na zemlji, pa da i ovde bude mesta za sve, uključujući i one koji se pitaju – kakva je odgovornost SPC-a za dešavanja u manastiru Banjska?
Peščanik.net, 30.09.2023.
KOSOVO
