Poraz pozitivne diskriminacije
Ne smete nekome zabraniti da studira na određenom univerzitetu zato što mu je koža crna, ali da li smete da mu pomognete zato što su diskriminisani i on i generacije njegovih predaka?
Aleksandar Stević (Beograd, 1980) diplomirao je i magistrirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je komparativnu književnost na univerzitetu Jejl. Radio je na visokoškolskim institucijama u SAD, Velikoj Britaniji i na Bliskom istoku, a trenutno predaje englesku književnost na univerzitetu Lingnan u Hong Kongu. Autor je studije Falling Short: The Bildungsroman and the Crisis of Self-Fashioning (University of Virginia Press, 2020) te priređivač zbornika Politika tragedije (Službeni glasnik, 2014) i, sa Filipom Cangom, The Limits of Cosmopolitanism: Globalization and Its Discontents in Contemporary Literature (Routledge, 2019). Objavio je veći broj naučnih radova o evropskom romanu 19. i 20. veka. Na srpski je preveo studiju Narativna proza Šlomit Rimon-Kenan (Narodna knjiga, 2007) kao i roman Šuma noći Đune Barns (Službeni glasnik, 2018).
Razvod ili treba li Univerzitetu u Beogradu Bogoslovski fakultet?
Bogoslovski fakultet je osnivač UB onoliko koliko sam ja osnivač Bitlsa. Univerzitet je osnovan 1905, a PBF je počeo sa radom tek 1920.
Pomilovanje za zdrav razum: Desanka nacionale i masovna histerija
Večernje novosti tvrde da vandali iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja iz školskog programa proteruju Desanku Maksimović.
Visoka citiranost ili citatni kartel?
Osnovano sumnjam da je Radenović deo tzv. citatnog kartela čiji članovi međusobnim citiranjem veštački jedni drugima podižu citiranost. Ovo što nudim nije sveobuhvatna analiza, ali je osnova za takvu analizu.
Srpska nauka i masovni pristanak
Priznajem da sam polaskan činjenicom da je moj kratki komentar na tekst Mashe Gessen podstakao Dejana Ilića na tako dalekosežno promišljanje mojih argumenata o seriji i o plagijatima.
Prepisivanje i procenti
Nova laž u vezi sa doktoratom Malog tiče se procenata – tobože prepisani tekst čini relativno mali procenat doktorata, te kao takav ne utiče bitno na ukupan kvalitet rada koji ipak daje originalan naučni doprinos.
Nekoliko crtica o amaterskom Pravilniku
Prilog raspravi o načinu bodovanja naučnih časopisa: Pravilinik ministarstva prosvete je apsolutno kriminalan u delu koji se odnosi na društvene nauke.
Kamenovanje i zamajavanje
Vesna Pešić je bila glavni zagovornik teze da se ne treba plašiti pobede Nikolića. Danas ona tvrdi da je sve zlo i naopako, pa ne vidim šta je sporno u Filipovićevom zahtevu da se objasni ovaj salto mortale.
O prepisivačima, poslednji put
Tvrdoglavost sa kojom Megatrend i njegove „nezavisne“ komisije odbijaju da prihvate da je car go, odnosno da je prepisivanje prepisivanje, svedoči o tome koliko je dubok sunovrat akademske etike u Srbiji.
Deveto poglavlje ili mala pomoć komisiji
Voljan sam da verujem da će nova komisija ipak svoj posao analize doktorata ministra Stefanovića uraditi savesno, a kako sam ranije obećao pomoć u radu sada im javno nudim nove dokaze koje sam prikupio.
Closing time
I wonder how much more humiliation can Serbian scientists take, those people conducting complex research in impossible conditions, those who don’t steal?
Fajront
Potpredsednica vlade i ministar privrede pohađali su doktorske, odnosno postdoktorske studije na izuzetnim istraživačkim univerzitetima. Pitanje za te ljude treba da glasi: da li vas je sramota?
Teror racionalnosti ili zašto treba zaboraviti Bolonju
Oduvek sam mislio da Horkhajmer i Adorno preteruju kada tvrde da je prosvetiteljstvo totalitarno, da ne govorimo o tome da mi Frankfurtska škola nikad nije bila naročito simpatična. A onda se desila Bolonja.
Pešadinac u sopstvenom kulturnom ratu
Da Antonić nije insistirao da svoju paskvilu nazove “naučnim radom”, stvar bi bila za nijansu podnošljivija. Ali Antonić je svoj tekst “Kulturni rat u Srbiji” pročitao na naučnom skupu i na kraju se potpisao kao vanredni profesor Filozofskog fakulteta.
