Naše istočno ogledalce
Na trenutak sam se dragi moji ruski sugrađani zapitao zašto li nam je ovaj neuspeli turski državni udar uopšte poslat? A onda se setih: on nam je direktno iz naše budućnosti poslat kao nauk.
Na trenutak sam se dragi moji ruski sugrađani zapitao zašto li nam je ovaj neuspeli turski državni udar uopšte poslat? A onda se setih: on nam je direktno iz naše budućnosti poslat kao nauk.
Izvinite, ali čemu sve to? Zašto bih se ja radovao „Buku“ ili „Topolju“? Kakve to veze ima sa uspomenom na Bulata Okudžavu i njegove ratne drugove, sa sećanjem na milione poginulih u tom ratu?
To što se prošle noći dogodilo u tugom slomljenom Parizu, dogodilo se u našoj kući – u Evropi, ljudima naše civilizacije – evropske. Šta smo mi bez nje? Naftno-gasna nekretnina?
Jer eto prođoše vekovi a Tolstoj se (recimo) u Belgiji nije dogodio. No oni ga u prevodu i dan-danas s radošću čitaju. I srećni su zbog toga.
Korišćenjem kratkih replika, jednim šaržerom može biti rešena sudbina pet ili šest diskusija. Dva šaržera dovoljna su za rešavanje svih ideoloških nesuglasica na teritoriji do jednog hektara.
U nedelju popodne izašao sam na ulicu Tversku, i kod bronzanog spomenika našem ocu-osnivaču na konju, stao među svoje moskovske sugrađane i podigao plakat na kojem je pisalo: „Rat sa Ukrajinom – naša sramota i zločin“.
Ruskom javnom scenom danas vladaju tri, do te mere idiotske budalaštine, da zaista više nemam živaca da ih slušam: nije sve tako prosto – Rusija je za Putina – ruski narod nije spreman za demokratiju.
To je inkvizicija i oni tim devojkama iz pank grupe Pussy Riot sude po zakonima inkvizicije.
Posle eliminacije ruske fudbalske reprezentacije s Evropskog prvenstva, u nekim medijima počela je da promiče reč – „sramota“.