Dan posle 14 godina torijevaca
Preuzeli su kormilo i otplovili u divlja i neregulisana mora. Na tom jezivom putovanju svi smo videli kako izgleda rasulo. Više niko na ovom ostrvu ne želi da ide dalje u tom pravcu.
Preuzeli su kormilo i otplovili u divlja i neregulisana mora. Na tom jezivom putovanju svi smo videli kako izgleda rasulo. Više niko na ovom ostrvu ne želi da ide dalje u tom pravcu.
Teško je gledati nedavne proteste na Univerzitetu Kolumbija a ne prisetiti se studentskih protesta iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, od kojih su se neki događali na tim istim travnjacima.
Dva odlomka iz autorkine poslednje knjige: O 2020. će biti napisano mnogo knjiga, istorijskih, analitičkih, političkih. Ovo nije jedna od njih. Ovo su pre svega lični eseji, mali po definiciji, kratki iz nužde.
Lenja reka je metafora i istovremeno stvarni veštački vodeni tok u jednom hotelu po principu „sve ulazi u cenu“ u Almeriji, negde u južnoj Španiji. Ne napuštamo hotel (osim da bismo kupili sprave za plutanje).
Gradovi imaju svoju rutinu. Ljudi dolaze i prolaze kroz naš kraj. Često ćete ih čuti kako raspravljaju o Mikelanđelu, predsedniku – proklet bio!, Jenkijima – prokleti bili!, o tome postoje li dobri ugljeni hidrati…
Sedam od deset republikanaca više voli Ameriku iz 50-ih godina prošlog veka od ove danas. Kao crna žena ja u Americi 50-ih ne bih mogla da glasam, da se udam za svoga muža, da radim na univerzitetu…
Google je u satima posle glasanja zabeležio veliki broj upita iz Britanije: „šta je EU“. I po tome je jasno da je mnogo mojih sugrađana bilo sramno nemarno u vršenju svoje dužnosti 23. juna.
Sa bebom u naručju sam gledala drugu majku u soliteru preko puta kako drži svoju bebu. Bilo je 4 ujutru. Stajale smo svaka na svom prozoru, dok nas je delilo dvadesetak metara skupog njujorškog vazduha.
Za vreme uragana Sendi spustila sam se petnaest spratova, u poodmakloj trudnoći, po mraku, samo da uhvatim signal da poznaniku koji ne veruje u klimatske promene pošaljem novi dokaz njegovog idiotizma.
Umetnikov večiti problem: kako da naglasim da je smrt stvarnost, za druge ali i za mene?