Umetnost pisanja eseja
Pismeni ispiti su bili veliko iznenađenje. Škola je za nas bila mesto druženja, lonac za mešanje raznih grupa tinejdžera, nešto kao male Ujedinjene nacije ali sa lakšim pristupom psihodelicima.
Trampova vizija Gaze
Kolonijalna imaginacija vidi „prezrene na svetu“ kao drukčiju vrstu neosetljivih ljudi koji ne žale za svojim mrtvima kao mi, a na svoje siromaštvo gledaju relativno ravnodušno.
San o podignutoj ruci
Petog novembra 2024. zatekla sam se u avionu nad Atlantikom. Nisam imala Wi-Fi i našla sam se u situaciji Šredingerove mačke u kojoj Tramp pobeđuje i ne pobeđuje dok ja sedim iznad oblaka.
Dan posle 14 godina torijevaca
Preuzeli su kormilo i otplovili u divlja i neregulisana mora. Na tom jezivom putovanju svi smo videli kako izgleda rasulo. Više niko na ovom ostrvu ne želi da ide dalje u tom pravcu.
Šibolet
Teško je gledati nedavne proteste na Univerzitetu Kolumbija a ne prisetiti se studentskih protesta iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, od kojih su se neki događali na tim istim travnjacima.
Zabeleške iz izolacije
Dva odlomka iz autorkine poslednje knjige: O 2020. će biti napisano mnogo knjiga, istorijskih, analitičkih, političkih. Ovo nije jedna od njih. Ovo su pre svega lični eseji, mali po definiciji, kratki iz nužde.
Lenja reka
Lenja reka je metafora i istovremeno stvarni veštački vodeni tok u jednom hotelu po principu „sve ulazi u cenu“ u Almeriji, negde u južnoj Španiji. Ne napuštamo hotel (osim da bismo kupili sprave za plutanje).
Pod zastavom Njujorka
Gradovi imaju svoju rutinu. Ljudi dolaze i prolaze kroz naš kraj. Često ćete ih čuti kako raspravljaju o Mikelanđelu, predsedniku – proklet bio!, Jenkijima – prokleti bili!, o tome postoje li dobri ugljeni hidrati…
O optimizmu i beznađu
Sedam od deset republikanaca više voli Ameriku iz 50-ih godina prošlog veka od ove danas. Kao crna žena ja u Americi 50-ih ne bih mogla da glasam, da se udam za svoga muža, da radim na univerzitetu…
Ograde – dnevnik brexita
Google je u satima posle glasanja zabeležio veliki broj upita iz Britanije: „šta je EU“. I po tome je jasno da je mnogo mojih sugrađana bilo sramno nemarno u vršenju svoje dužnosti 23. juna.
Pronađi svoju plažu
Sa bebom u naručju sam gledala drugu majku u soliteru preko puta kako drži svoju bebu. Bilo je 4 ujutru. Stajale smo svaka na svom prozoru, dok nas je delilo dvadesetak metara skupog njujorškog vazduha.
Elegija o godišnjim dobima
Za vreme uragana Sendi spustila sam se petnaest spratova, u poodmakloj trudnoći, po mraku, samo da uhvatim signal da poznaniku koji ne veruje u klimatske promene pošaljem novi dokaz njegovog idiotizma.
Čovek protiv leša
Umetnikov večiti problem: kako da naglasim da je smrt stvarnost, za druge ali i za mene?
