Danima su ga najavljivali kao G – day, i tako je i bilo. Nama su ovakvi dani izgleda sezonska pojava, tako da brinuti ne moramo da je to smak sveta. Navodno je sve u famoznoj paradi ponosa, ali to sa paradom nema neke velike veze – ljude određenih seksualnih sklonosti policija smestila u park kod Manježa, pa ih posle evakuisala do njihovih boravišta. Uostalom, ta pojava prati ljudsku vrstu otkad je na zemlji ima, i duh zakona bio je u tome da nasilje i diskriminacije nad njima ne bude. A nasilje je buknulo na ulicama u najelementarnijem i grubijanskom vidu, jer su hiljade uglavnom mladih ljudi pohrlili da spasavaju „srpstvo“ od kuge i pošasti koje će nam konačno doakati. Planula su zdanja političkih partija u koaliciji na vlasti, na ulicama su se pojavila borna kola, a grad su nadletali helikopteri. Letele su kamenice, a bilo je i krvi. Jedna slika je otišla u svet, i evo iz Italije stiže i njena repriza na nekoj utakmici. Italijanske novine nas u naslovu pominju kao neko pleme koje nije ni čulo za toleranciju. Nije teško znati ko su te gomile mladih ljudi, a neki pominju i navijače, uz pripadnike brojnih desničarskih grupa i grupica, koje čeznu za devedesetim godinama, jer njima je rat bio bolji. Gubitnici su to i njihova deca, ali sve nije moglo proći bez prisemka tuge naše kosovske. Iz gomile uz kamenice na policiju čuli su se poklici – „Idite na Kosovo“. Ovi gnevni ljudi koji razaraju grad, navodno brane „porodične vrednosti“, i tu nas čekaju dva paradoksa u pravom smislu te reči – razbili su mamograf koji utvrđuje znake opake bolesti kod njihovih majki i sestara. Nasilje je dobilo razmeru pobune koja je bila politički intonirana, precizno i jasno. I u toj gomili imamo ripide, crkvene pesme i molitve, i tako porodične vrednosti brane kaluđeri koji su po svojoj intimnoj vokaciji napustili i svet i porodicu, kao nešto tuđe i neprihvatljivo.

I tu se država bolje snašla od Crkve, pa je makar obuzdala pred kraj dana ovu eksploziju mržnje i netolerancije.

Nikako se nije snašla SPC, čiji su velikodostojnici dobro znali šta se sprema i šta se može dogoditi. Celu zabunu stvorilo je prvo saopštenje Sinoda koje je bilo nezgrapno i dvosmisleno. Ograđuje se Crkva od nasilja, ali i ove ljude u paradi naziva nasilnicima, bogohulnicima. Nije odoleo mitropolit Amfilohije da doda i svoje reči, jer po njemu to je zlo i Bog će kazniti sumpornom kišom Beograd. Njegova starozavetna logika nema nikakve veze sa Novim zavetom, on govori da žene koje nemaju decu, ili homoseksualci jesu „drvo koje ploda ne rađa i koje se sječe i u vatru baca“. Ne stoji najbolje mitropolit – ko bi rekao – ni sa tumačenjem biblijskih tekstova koji jesu literatura i često veličanstvena metafora i ništa više. Tako je on podgrejao atmosferu, jer su hiljade nasilnika koji ruše grad poverovali da su s njima i Bog i mitropolit Amfilohije. Nije nam to prvi put. Zakazan je moleban koji je trebalo da bude vetar u jedra raščinjenim kaluđerima koji sa svojim ripidama zajedno jurišaju na vrednosti grada. Ubrzo je, kako se čini, patrijarh Irinej prepoznao o čemu se radi, ali bilo je kasno. Moleban je otkazan, a patrijarh je pozvao na red i mir, ne pominjući ništa od onih strahota kojima njegov mitropolit prestrašuje narod. Ako je verovati njegovom vikaru, koji je to nekako smušeno preneo javnosti, za mnogo šta je ipak bilo kasno. Dobar deo crkve, to su artemijevci i ziloti raznih boja, divljao je po gradu. Ova slika ne silazi s elektronskih medija u svetu, i sigurno se može reći da je i SPC odgovorna, odnosno njen deo koji je celoj ovoj pobuni davao ikonografiju i logistiku. Tako je nasilje još jednom zavladalo na ulicama Beograda, a nije nam prvi put, a kako se čini, neće nam biti ni poslednji.

Zbunjena Srbija i ovoga puta bezmalo je pokleknula pred onima koji čeznu da se vrate u vreme Miloševićevog ciklusa balkanskih ratova.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 13.10.2010.

TEMA – PARADA PONOSA +

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)