Gotovo je neizbežno i u svakom slučaju dobro što tema skandalozno sprovedenih nedavnih izbora kontinuirano privlači veliku pažnju medija i javnosti uopšte. Ali loša strana toga je što, nažalost, u senci ostaju neke druge teme takođe vredne pažnje i rasprave.
Na to me nedavno, dok sam gostovao u TV emisiji čija glavna tema su takođe bili izbori, podsetila voditeljka jednom digresijom, odnosno pitanjem – kakav stav kao advokat imam prema odluci Advokatske komora Beograda da ne dozvoli diplomcima privatnih pravnih fakulteta upis u imenik advokatskih pripravnika?
Nisam pre toga čak ni znao za tu odluku, kasnije sam proverio, zaista postoji. Po onom što se iz komore moglo čuti na to su se odlučili kako bi „zaštitili profesiju od sveopšte degradacije“. Nekonvencionalno taj stav objašnjavaju rečima – „danas ispod svake bandere niče po neki pravni fakultet i ima ih preko stotinu. To je dovelo do tragične situacije da su ljudi sa upitnim nivoom znanja preplavili naše pravosuđe. Ovo je naš pokušaj da tome stanemo na put i da skrenemo pažnju javnosti na ovaj problem“!
Kolegama u predsedništvu komore jasno je da ne postoji valjan zakonski osnov za ovakvu odluku ali „opravdanje“ nalaze u etičkom kodeksu koji predviđa mogućnost da se upis ne dozvoli nekom ko „nije dostojan“ da se bavi advokaturom.
Ovakav stav ni logički nije održiv jer je pretpostavka da je svako ko je završio privatni fakultet „nedostojan“ sama po sebi besmislena a pravno je diskriminatorski, protivustavan i protivzakonit.
Posebno je zanimljivo na čemu se zasniva ubeđenje da status „državni“ obezbeđuje diplomcima fakulteta „dostojnost“. Zar u komoru jer su ispunjavali taj formalni uslov nisu primani i ljudi čija je dostojnost bila i još je krajnje sporna? Zar širom sveta na listama najelitnijih pravnih fakulteta u samom vrhu nisu privatni fakulteti?
Naša država ima nešto što se zove Pravosudna akademija. Ustanovila ju je kao instituciju koja ima za cilj da „doprinese nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljaju sudijske i tužilačke funkcije i doprinosi unapređenju kredibiliteta pravosudnog sistema u celini“, bar se tako navodi u zakonu.
A pre nekoliko meseci javnost je bila u prilici da na TV gleda skandalozan snimak nameštenog ispita na Pravosudnoj akademiji. Za svakog objektivnog, sa obzirom na sve konkretne okolnosti, taj događaj bio je nesumnjiva potvrda potpune kompromitacije akademije ali i celog sistema pravosuđa.
Tim povodom sam tada na Peščaniku podsetio na hronična ružna iskustva koja sam mnogo ranije kao Poverenik za informacije od javnog značaja stekao u vezi s Pravosudnom akademijom. Njena hronično višestruko nezakonita komunikacija i prikrivanje informacija koje su nesporno bile legitiman predmet interesovanja javnosti sami po sebi bili su odavno dovoljni za više nego osnovanu sumnju u to da ona može da ostvaruje svoju proklamovanu svrhu.
A pre neki dan javnost je čula da je Državna revizorska institucija utvrdila da je Pravosudna akademija teško kršila i obaveze dobrog poslovanja i odredbe zakona koje se odnose na isplatu plata, dodataka, naknada. Značajne su i nepravilnosti u vezi sa zaključivanjem ugovora o delu a netačno su iskazivane donacije i pomoći od međunarodnih organizacija. Revizija finansijskih izveštaja samo u nepune poslednje tri godine utvrdila je nepravilnosti u iznosu od približno 300 miliona dinara!
Zar te istine o „elitnoj“ državnoj ustanovi koja godinama „doprinosi unapređenju kredibiliteta pravosudnog sistema u celini“ ne demistifikuju vrednost svih formalnih državnih statusa?
Nema sumnje da je krajne vreme da se otvori pitanje (ne)zadovoljavajućih standarda u radu ustanova koje obrazuju kadrove koji treba da se bave pravom i da i advokatura tome može i treba da da bitan doprinos. Ali ne mistifikacijom „državnog“ statusa visokoškolskih ustanova nego insistiranjem na kvalitetnim nastavnim programima koji podrazumevaju precizno definisane standarde čije ostvarivanje se ozbiljno i redovno kontroliše.
Vrlo je verovatno od države sa vlašću kakva je naša danas, čija elitna institucija funkcioniše na opisani način, to nije realno očekivati, ali je sigurno da uklapanje advokature u dominantan opšti trend nepoštovanja zakona ne vodi ka tom željenom cilju, to je mnogo pre put ka daljoj degradaciji profesije.
Peščanik.net, 24.01.2024.
REFORMA PRAVOSUĐA