Vukovar, foto: Aleksandar Anđić
Vukovar, foto: Aleksandar Anđić

Učiteljica Smilja je u školi rekla da ponavljaćemo gradivo iz poznavanja prirode i društva. Uča je rekla: „Saćemo sa par pitanja i odgovora utvrdit ono šta smo naučili juče!“ Mi rulja u razredu smo klimnili sa glavušama. Onda je učiteljica Smilja pitala: „Ako su zbog pandemije koronavirusa zabranjena sva okupljanja, ako na pirevima i sprovodima ne smi bit više od po tries ljudi, a na komenoraciji u Vukovaru se smi okupit pesto ljudi, s tin da ih se očekuje i masu više, šta to ustvari znači? Aj ti Nela!“ Ona Nela Svinjogojstvo je rekla: „To znači da je komenoracija u Vukovaru masu važnija od svega ostalog!“ Uča je rekla: „Tako je! A ako odlazak na komenoraciju uključuje veliki rizik da se čovik zarazi sa koronom, pa prenese tu zarazu drugima, a možda čak i umre, šta onda to znači? Aj ti Kane!“ Onaj Kane Šteta je rekao: „To znači da je važnije odat počast mrtvima nego preživit!“ Uča je rekla: „Ispravno! Jer šta – ako ljudi, samo zbog straja da se ne zaraze i umru, ne bi u masovnom broju došli iskazat počast poginulima u Vukovaru, šta bi to značilo za one koji su pali u Vukovaru? Aj ti Sandra!“ Ona pederica Sandra je rekla: „Značilo bi da su dali živote zakurac!“ Uča je rekla: „Tačno! A zašta su oni ustvari dali živote?“ Pederica Sandra je rekla: „Dali su ih za Hrvacku!“ Uča je rekla: „Bravo! E, ali pazi sad – a šta je sa onima koji usrid pandemije u ogromnom broju dolaze iskazat pijetet onima koji su dali živote za Hrvacku, iako znaju da će se zbog toga možda razbolit i umrit, a? Hoće li oni, ako umru, dat život zakurac? Da čujen Rino!“ Onaj Rino Sajla je rekao: „Neće!“ Uča je pitala: „Nego zašta?“ Rino Sajla je rekao: „Za Hrvacku!“ Uča je rekla: „Tako je! A kakva je to država za koju toliko ljudi umire? Ajmo Teice!“ Mala Teica je rekla: „Ta država je velika i važna!“ Uča je rekla: „Tačan odgovor! Velika i važna! To smo gradivo vrhunski apsolbirali! Možemo samo podvuć sa nekin primjerom! Ako bi ti, naprimjer primjera, doša neki mali turist, neki pizdunčić iz Danske ili Belgije, i pita te koliko je ljudi umrlo za Hrvacku, i ako bi mu ti mora reć da je za Hrvacku umrlo samo dva-tri čovika, kako bi se ti osjeća? Dino!“ Moj drug Dino je rekao: „Osjeća bi se totalno bezveze!“ Uča je rekla: „Naravski da bi se osjeća bezveze! Jer kakva je to država za koju umru dva-tri čovika?“ Dino je rekao: „To je pišurija od države!“ Uča je rekla: „Ovkors! To ne bi bila ni mjesna zajednica, a kamoli država! E, al ako onom pizdunčiću iz Danske ili Belgije moš reć da je za Hrvacku umrlo iljade i iljade ljudi, kako bi se onda osjeća, miki?“ Dino je rekao: „Osjeća bi se ponosno!“ Uča je pitala: „A zašto bi se osjeća ponosno?“ Dino je rekao: „Zato jer pošto bi to značilo da je moja zemlja velika i važna!“ Uča je rekla: „Bravo! Ajde da sad rekupe… rekipa… rekapituriramo! Znači, ako se veličina i važnost neke države miri po tome koliko je ljudi za nju dalo život, šta Hrvacka mora radit da bi bila šta veća i šta važnija? Aj ti Robi!“ Ja sam rekao: „Mora ubit šta više svojih građana!“ Uča je rekla: „Tako je! A ko o tome vodi računa?“ Ja sam rekao: „O tome vodi računa narodna vlast!“ Uča je pitala: „Uz čiju pomoć?“ Ja sam rekao: „Uz pomoć odgovornih građana!“ Uča je rekla: „Ispravan odgovor! Aj da sad čujen defimiciju! Ko je tačno odgovorni građanin koji istinski voli svoju zemlju? Niveska!“ Ona tuljanica Niveska je rekla: „To je oni koji je spreman umrit za nju!“ Uča je rekla: „Ma bravo! Sve ste živo zapantili šta smo juče tumačili! Znači, može li bit ista stvar ako skupiš koronu na nekom piru, ili ako je skupiš dok odaješ počast palima za Hrvacku? Aj ti Kane!“ Onaj Kane Šteta je rekao: „Ne može!“ Uča je rekla: „Fala bogu da ne može! Jer kakvi je oni koji skupi koronu na nekon piru ili u kafiću?“ Kane Šteta je rekao: „To je neodgovorni građanin!“ Uča je pitala: „A zašto je neodgovoran?“ Kane Šteta je rekao: „Zato jer se triba čuvat i ostat zdrav da može otić u Vukovar i tamo skupit koronu!“ Uča je rekla: „Tako je! A sad ide najvažnije pitanje! Ako građanin ode odat počast žrtvama Vukovara, pa tamo skupi koronu i umre, je li on takođe žrtva Vukovara? Lidija!“ Ona balibanica Lidija je rekla: „Apsalutno da je!“ Uča je pitala: „Ispravno! Znači, da utvrdimo, koji je najbolji način da se oda počast onima koji su dali život za Hrvacku?“ Balibanica Lidija je rekla: „Najbolji način da se oda počast onima koji su dali život za Hrvacku je da se da život za Hrvacku!“ Uča je rekla: „Odlično! A sad drugo najvažnije pitanje, da malo vježbamo i matematiku! Ako bi epidemija potrajala malo duže, i ako bi se počast žrtvama Vukovara održavala malo češće, bi li se moglo desit da broj žrtava odavanja počasti žrtvama Vukovara postane dosta veći od broja žrtava Vukovara? Da čujen Dino!“ Moj drug Dino je rekao: „Naravski da bi!“ Uča je pitala: „I bi li to isto bile žrtve Vukovara?“ Dino je rekao: „Apsalutno da bi!“ Uča je pitala: „Čemu nan onda, kad bolje razmislimo, može poslužit epidemija korone?“ Dino je rekao: „Kad bolje razmislimo, može nan poslužit da značajno uvećamo žrtve Vukovara!“ Uča je rekla: „A kad sa koronom uvećamo žrtve Vukovara, onda nan neće tribat – ko? Aj ti Robi!“ Ja sam rekao: „Onda nan neće tribat povjesničari!“ Uča je rekla: „Tako je! Imaš li ti, Robi, možda neki predlog kako da se to šta brže napravi?“ Ja sam rekao: „Moj bi predlog bija da komenoracije u Vukovaru umisto jednom godišnje budu tri puta na sedmicu, i da umisto maksimalno pesto ljudi na njima bude minimalno pet iljada odgovornih građana!“ Uča je rekla: „Ma bravo! Vrhunski predlog! I šta bi se time još dobilo? Bešo!“ Onaj Bešo Tablet je rekao: „Dobilo bi se to da oni šta dođu na komenoraciju u Vukovar i tamo skupe koronu, posli kad se vrate doma prinesu zarazu svojoj rodbini, prijateljima i znancima!“ Uča je pitala: „A kakva bi bila posljedica?“ Bešo Tablet je rekao: „Ako bi dosta njih umrlo, posljedica bi bila to da se žrtve Vukovara prošire širon Hrvacke!“ Uča je rekla: „Tako je! Ima li ijedan razlog da žrtve Vukovara budu samo u Vukovaru? Ima li ijedan božji razlog da žrtvi Vukovara ne bude i u Zagrebu, Splitu, Rijeci, Šibeniku ili Sitnu Gornjem? Ajmo Nela!“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Nema!“ Uča je pitala: „Bi li bilo normalno da svako misto u Hrvackoj ima vodotoranj?“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Bi!“ Uča je rekla: „Naravski da bi! A zašto je, da ponovimo, značajno da ljudi širon zemlje daju život za svoju zemlju ka šta su ga davali u Vukovaru? Aj ti Rino!“ Onaj Rino Sajla je rekao: „Zato da Hrvacka bude velika i važna!“ Uča je pitala: „Kad bolje razmislimo, ima li uopće smisla živit ako se ne umre za Hrvacku?“ Rino Sajla je rekao: „Kad bolje razmislimo, nema!“ Uča Smilja je rekla: „Tačno! Ako bi, naprimjer primjera, svi Hrvati umrli za Hrvacku, koliko bi Hrvacka bila velika i važna? Sandra!“ Ona pederica Sandra je rekla: „Bila bi neopisivo velika i važna!“ Uča je pitala: „Zašto baš neopisivo?“ Pederica Sandra je rekla: „Zato šta ne bi bilo nikog da to opiše!“ Uča je rekla: „Igzaktli! I štaš onda reć ćaći ako preksutra ostane doma dok su odgovorni građani otišli na komenoraciju u Vukovar? Ajmo Robi!“ Ja sam rekao: „Kako te nije sram sidit u hotelji i gledat televiziju dok drugi daju život za Hrvacku!“ Uča je rekla: „Glasnije malo, kurca te ne čujen!“ Ja sam dreknijo svom forcom: „Kako te nije sram sidit u hotelji i gledat televiziju dok drugi daju život za Hrvacku!“ Onda je moj tata u šoku skočijo se iz hotelje. Mama je njemu dobacila iz trosjeda: „Šta je bilo? Opet si zaspa na dnevniku?“ Tata je sa rukama protrljao si facu i rekao je: „Krvi ti irudove!“ Mama je pitala: „Ali si štagod grubo sanja?“ Tata je rekao: „Sanja san da ćemo Robija ispisat iz škole!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 16.11.2020.

KORONA
VUKOVAR

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)