Dizajn: Peščanik
Dizajn: Peščanik

Bračni život, to je u prinicipu isterivanje trivijalne rutine, ali može da bude i gadna, zamršena stvar. Tipičan je primer mlakonje koji se svakome sklanja sa senke, ali se ohrabren mrakom, pred moguća noćna šaputanja na jastuku, hvali onoj koju više ničim ne može da impresionira: „Slušaj, danas sam tako odbrusio šefu, da su mi svi čestitali, bravo Mile, svaka čast, tako su rekli“. Mile ili Siniša, svejedno.

Porodične razmirice lordmera Beograda Siniše Malog njegova su lična stvar. Uglavnom. Sve dok gradonačelnik, u gorljivoj čežnji da bar pred ženom izađe iz guste i mračne senke svog antiharizmatičnog šefa, ne izusti rečenicu od koje bi normalni stvor izumro od sramote: „Slušaj, draga dušo moja, ja sam onaj koji je poslao razbojnike da ruše Savamalu. Nema šale sa mnom ovakvim!“

Ne zna se, naravno, šta je bračna saputnica prvog građanina Siniše rekla u toj noći, a moguće je da se sve odigravalo i u nekom drugom delu dana. Da li je bila ushićena, zadivljena? Moguće da je u tom času videla da njen izbaranik nije običan čovek, kao što nije bio ni pre toga, nego biće nadnaravnih moći, onaj koji ne čeka, ne poštuje zakone koji su za njega i njegove mračne saborce obične trice, nego rešava probleme. Silom, naravno, tako se to radi. Možda je zaključila kako njen Siniša nije šonja, niti dustabanlija, nezavisno od odvratnih panegirika koje besramno izgovara u korist gospodara, u svakoj prilici. Nego je to impresivni mužjak koji ima isto što i vođa, možda čak i više supstance, koja na ovom mestu već beše razmatrana u ogledu o strategiji belih bubrega.

Ili je moguć i sasvim drugi rasplet u razmeni emocija. Da li se gospođi sa važnim prezimenom smučilo sve, počev od žestokog momka Siniše pa do čitavog dvorskog sastava, te je žena rešila da se kurtališe bede i vrati u normalan svet. Uveren sam da će o tome biti više reči u memoarima gospođe Marije Mali, ali dok oni ne stignu, dovoljan je i Krik.

Da li nam je lakše što danas znamo skoro isto što smo znali kad su razbojnici van snage stavili zakone, ljudska prava i građane, i manirom fanatičnih satanista, pre nego što ih prvi petlovi rasteraju, hapsili, pretili, plašili i razarali? Te noći, dok se Siniša hvalio svojim muškim delom, mirno je spavao ministar Nebojša Stefanović, uveren sa višeg mesta da mir i spokoj građana ne spadaju u njegov resor.

Do današnjeg dana premijer, kao čovek koji zna sve, nije saznao ko je rušio, pokazujući da ipak ne zna šta radi, jer bez njegovog znanja i odobrenja niko ne bi palio bagere. Tako da je pokušaj Malog da u bračnoj postelji prigrabi za sebe pionirski udeo u gradskom udaru, bio sasvim labav: samo njegov um nije bio dovoljan za tako maloumnu realizaciju, sve je proizvod ludila sa višeg nivoa. Priča o „kompletnim idiotima“ je tako čisti samokritički osvrt.

Ne znam koji su motivi Marije Mali da progovori o žestokim uzbuđenjima svog bračnog života na vrhu prestonice. Želim da verujem da su časni, jer čovek koji bar malo drži do sebe, teško može da opstane u tom zastrašujućem mehanizmu koji proizvodi kriminal, nasilje i bezumlje, pa makar gospođa zbog toga izgubila i nekoliko pošteno stečenih stanova bivšeg znamenitog muža.

Videlo se da je medijsko svedočenje Marije Mali dodatno uznemirilo, inače uvek uznemirenog premijera. Odmah se javio da objasni ono što Siniša ne ume, jer ako govori zabrljaće, kao što će zabrljati i Vučić; ta se stvar zapravo ne može racionalno objasniti. Iracionalno da. I zato je to prostor za premijera, koji pomno štiteći od reda trule kadrove, neizbežno potkopava temelje svoje vlasti, koja upravo i postoji zahvaljujući crvljivoj i pokvarenoj građi. Da li je premijer drugačiji? Naravno da nije, on nikada i ne tvrdi da je drugačiji, ali svoju poziciju vidi samo kao polje moći da opravdava sveopšti pomamu, pohlepu i ludilo koji su zahvatili vladajuću kliku. Ali, u tome sve manje uspeva i sve to ga dovodi do krajnje odurnih javnih frustracija.

Skoro da sam siguran da će vladajuće i tabloidno opravdanje najnovije faze afere o Savamali biti „zavera da se sruši država“, akcija stranih plaćenika koji ruše Vučića a slabe Srbiju, kao i donatorska uloga neizbežnog Džordža Sorosa. Ali, to sve teže prolazi. Suviše je, naime, glupo da bi bilo uverljivo. Niko od navedenih se nije pohvalio ženi da je razarao po Beogradu, ali Siniša Mali jeste. Taj činovnik nije bilo ko, nego premijerova uzdanica, u rangu Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina, na primer.

Ma kako čudno zvučalo, navedena tri stuba operetske tiranije ne zvuče nimalo ozbiljno, čak daju prilično razloga za optimizam. Nema tog Bizmarka koji bi mogao da računa na večnost sa njima trojicom. Tako da je Marija Mali neočekivano zadala bolan udarac u jedan od balvana koji drže sveopštu moć, pa se tvorevina ozbiljno nakrivila i pokazala svoju ruševnost.

U danima koji slede mogu se očekivati nove afere koje bi mogle sasvim da razgolite kralja i pokažu svu rugobnost vladajućeg lica. Jesu li se oni uplašili toga? Naravno da jesu, jer drugog izlaza osim vlasti kako je oni razumeju, za njih nema. Pitanje je samo mogu li da popadaju i uz pomoć žene koja je odala najprljavije dvorske tajne? Odgovor je kategoričan i glasi: da! Žene su mnogo moćnije nego što to umeju da pojme pomahnitale vođe. Mnogi veći i značajniji su popadali uz njihovu plemenitu pomoć, ali ovde pored odlučnih žena jačaju još mnoge sile razuma. Ne brinem ja mnogo što je opozicija razjedinjena, građani koji misle svojim umom postaju sve moćniji. Pa sad ne bih doslovce ponovio onu mantru pred pad Miloševića, koja, ako se sećate, glasi: „Gotov je“. Dobro, ovaj još nije gotov, ali tu je negde, sprema se da bude.

Peščanik.net, 15.02.2017.

Srodni linkovi:

Ana Jovanović – Uvek na ženskoj strani

Aleksandar Roknić – Gospodari i podanici

Autonomni ženski centar: Ako ne razume šta je zloupotreba moći – neka se bavi drugim poslom

BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.
Ljubodrag Stojadinović

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)