Foto: Peščanik

Foto: Peščanik

Na proteste protiv medijskog mraka, vlast je odgovorila – paljenjem svetla. Novogodišnjeg. U septembru. Tek par dana po završetku leta. I par dana pre novog poskupljenja struje.

I javnost je po ko zna koji put ostala u dilemi: da li je to čist bezobrazluk ili čist lopovluk? Ili ta dva ne treba razdvajati?

Zašto vlast kiti grad tri meseca pre Nove godine? Da gledamo u ukrase a ne u raskopane i zakrčene ulice? Da se divimo onome što je urađeno umesto da se nerviramo zbog onog što nije? I da u svečarskom raspoloženju pohrlimo na izbore?

Ranijih godina vlast je davala različita objašnjenja – od toga da praznično ukrašavanje podstiče ljude na kupovinu do toga da turisti hrle u okićeni grad („90.000 Bugara“ i „10% Kineza“), a ove godine se potura i humanitarno objašnjenje – da nije čovečno terati radnike da ukrase montiraju po ciči zimi.

Dobro, kad bi to ukrašavanje bilo besplatno (a nije jer ukrase i struju plaćamo milionima evra) ili kad bi vlast imala novca da plaća sve što je inače dužna da plati (a ona tvrdi da nema) i kad bi ukrasi bili neutralni, a ne baš striktno novogodišnji – onda bismo možda mogli i da prihvatimo polugodišnje ili čak i celogodišnje svečarsko osvetljenje. (Ah, da, i kad bi javna nabavka bila otvorena, a ne prilagođena jednom ponuđaču iz čijeg kataloga vlast svake godine prigodno fotokopira ukrase koje želi da naruči.)

Ali ovako, vlast zaista ne bi trebalo da radi to što radi. Ne samo zato što javnost osnovano sumnja da tu nisu čista posla, već prevashodno zato što nas ti ukrasi šest meseci neprekidno podsećaju da je Nova godina – jedino što ćemo izvesno dočekati. Jer bolji život zasigurno nećemo. Nećemo dočekati ni smanjenje cena, a kamoli povećanje plata i penzija koje ministri sad posebno najavljuju – ministar vojni vojsci („vrhovni komandant je izdao naređenje da se povećaju“), ministar policije policajcima, a ministar za regionalni razvoj – penzionerima, ali samo onima u Beogradu (za sada, ali ako se raspišu i parlamentarni, onda će sigurno obećati i regionalno), dok je predsednik svih građana najavio povećanje – svim građanima (i to „najveće ikad“).

Ali, pošto ništa od toga neće stići, osim nove godine i još preuranjenijeg kićenja grada, možda se ljudi ipak pobune protiv ovog silovanja prazničnim raspoloženjem. Pa ako Katalonce ni pendreci ni gumeni meci nisu sprečili da urade šta su naumili, valjda i Beograđani mogu da ne pokleknu – pred lampionima.

Peščanik.net, 02.10.2017.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)