Zvaničnici UN-a povezali su aferu „climategate“ sa Votergejtom, tvrdeći da su hakeri koji su pokrali hiljade imejlova jednog uglednog klimatologa verovatno za to bili plaćeni od strane onih kojima je cilj da diskredituju samit u Kopenhagenu.

Žan Paskal van Ipersele, podpredsednik Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC) kaže da krađu iz Odeljenja za klimatska istraživanja (CRU) Univerziteta Ist Anglija nije počinio neki amater koji ne veruje u globalno zagrevanje, već da ona predstavlja dobro planirani i finansirani pokušaj da se uništi poverenje javnosti u nauku o klimatskim promenama: „Radi se o podacima prikupljanim 13 godina, i to nije delo amatera.“

G. van Ipersele kaže da je objavljivanje imejlova otežalo posao IPCC-a da ubedi 192 zemlje u Kopenhagenu kako moraju brzo da reaguju i smanje emisiju otrovnih gasova.

„Jedna od posledica ovoga jeste to što će naučnici morati da troše puno vremena na provere. Gubimo vreme na rasprave o ovome, umesto da pripremamo podatke za pregovarače.“

On negira tvrdnje skeptika koji kažu da se iz imejlova vidi da se podacima manipulisalo kako bi se pretnja zagrevanja predstavila opasnijom nego što zaista jeste.

„To ne menja ništa u zaključcima IPCC-a. To je samo jedan deo dokaza.“

Akim Stajner, direktor Programa za zaštitu životne sredine u UN, kaže da krađa imejlova podseća na Votergejt.

„Ovo nije ‘climategate’, već ‘hackergate’. Ne smemo zaboraviti da je takva kovanica nastala od reči Votergejt, gde su podatke ukrali ljudi koji su za to bili plaćeni. Mediji bi trebalo da više istražuju u tom pravcu.“

Hakeri su došli do imejlova upadom u računar na Univerzitetu Ist Anglija. Profesor Fil Džons, direktor CRU, povukao se sa položaja dok traje nezavisna istraga.

Prvi upad odigrao se u oktobru ili još ranije, a imejlovi nisu pušteni u javnost do sredine novembra. Skeptici tvrde da se iz imejlova profesora Džonsa vidi da se podacima o zagrevanju manipulisalo i da su naučnici raspravljali o tome kako da onemoguće raspravu o drugačijim stavovima.

Petnaestogodišnja prepiska, u kojoj je poslednji imejl poslat 12. novembra, prvo se pojavila na sajtovima skeptika 17. novembra.

Skoro mesec dana pre nego što su postavljeni na sajt, ukradeni podaci prosleđeni su novinaru BBC-a koji je ranije na svom blogu izrazio sumnju u nauku o klimatskim promenama.

BBC je sada potvrdio da je Pol Hadson dobio neke dokumente 12. oktobra. Ali ni Hadson ni BBC nisu o tome izveštavali.

Zatim je 17. novembra neko upao u realclimate.org, sajt popularan među klimatolozima. Hakeri su na taj sajt postavili sve imejlove i dokumente iz Univerziteta Ist Anglija sa jednog kompjutera u Turskoj.

Ali vlasnici sajta su brzo reagovali, i za nekoliko minuta potpuno zatvorili sajt.

Na kraju su hakeri, sa kompjutera u Saudijskoj Arabiji, postavili link na blogu Air Vent, koji je popularan među skepticima. Link je vodio do fajla hostovanog na kompjuterima u Rusiji. Tek su nakon toga ostali počeli da prate ovu priču.

Times, 06.12.2009.

Preveo Ivica Pavlović

Climategate 2

Težište hakerskog imejl skandala poznatog kao afera „climategate“ pomereno je na pitanje da li su naučnici u Odeljenju za klimatska istraživanja (CRU) Univerziteta Ist Anglija objavljivali sirove podatke. U člankuSunday Timesa o navodnom manipulisanju podacima ističe se da je CRU „vodeći svetski centar za rekonstrukciju klime u prošlosti“ i da je sporni materijal „korišćen za izradu baza podataka, koje pokazuju da je temperatura Zemlje u poslednjih 157 godina porasla za oko 17°C“. Koliko su podaci CRU relevantni za hipotezu o klimatskim promenama?

Oni jesu važni, ali teško da su sine qua non. Podatke o globalnoj temperaturi, koje istraživači koriste za izradu dugoročnih prognoza, prikupljaju tri organizacije: CRU, Nacionalna služba za istraživanje okeana i atmosfere i Američka svemirska agencija. (Japanska meteorološka agencija sprovodi slična istraživanja.) Baze podataka neznatno se razlikuju, ali u sva tri slučaja upućuju na isti opšti zaključak – da se temperatura Zemlje za poslednjih vek i po povećala za oko 17°C.

Pitanje da li je CRU objavljivala „sirove“ podatke donekle je sporno zato što CRU, NASA i NOAA ne upoređuju podatke dobijene od nacionalnih meteoroloških službi, koje se oslanjaju na satelite i termometre na kopnu i u moru. Nacionalna meteorološka služba Amerike i slične ogranizacije u drugim zemljama dobijene podatke sortiraju i sređuju, što je ujedno vid provere. Na primer, ako u izveštaju meteorološke stanice u Sibiru piše da je temperatura 102 stepena, ona je verovatno 10,2. Istovremeno, to je i „homogenizacija“, koja treba da obuhvati mnoge varijabile koje utiču na promenu temperature. Slično kao kad demografski bum u nekad ruralnim krajevima izazove pojavu „urbanih toplotnih ostrva“. Nacionalna meteorološka služba može da prilagodi podatke tako da urbanizacija ne bude pogrešno protumačena kao porast globalne temperature. Mnogi od ovih podataka čuvaju se u bazi Globalne mreže istorijske klimatologije (Global Historical Climatology Network).

Istraživačko odeljenje Univerziteta Ist Anglija koristi podgrupu podataka te ogromne baze, dok NASA i NOAA imaju nešto drugačiji pristup. NASA, na primer, bazira svoja istraživanja na podacima iz javnog domena. CRU koristi objavljene rezultate, ali integriše i manje poznate podatke, koji se ponekad obavezuju ugovorima o neodavanju poverljivih informacija. Svaka od njih zatim koristi izabranu podgrupu za pravljenje procena o tome kako se globalna temperatura s vremenom menjala i kako će se menjati u budućnosti.

Sve tri organizacije problem ograničenosti podataka rešavaju na različite načine. Na primer, svaka od njih mora da računa na činjenicu da na Severnom ledenom okeanu nema stalnih meteoroloških stanica – zbog čega je teško doći do preciznih brojki. NASA izračunava temperaturne vrednosti na osnovu podataka iz najbliže stanice na kopnu, recimo one na Grenlandu. Ozloglašena CRU ne „popunjava“ podatke o Severnom ledenom okeanu na ovaj način – zbog toga se može učiniti da se zagrevanje Arktika odvija istom brzinom kao i globalno otopljavanje. Kao posledica toga, pristup koji ima CRU upućuje na zaključak da je zagrevanje u poslednjih deset godina manje nego prema rezultatima agencije NASA – nešto oko čega su se klimatski skeptici složili još pre nego što su bazu iz koje su podaci uzimani proglasili nepouzdanom.

Juliet Lapidos, Slate, 02.12.2009.

Prevela Ivana Kuzmanov

Peščanik.net, 07.12.2009.

TEMA – KLIMA