Corax, Danas, 21.10.2014.

Corax, Danas, 21.10.2014.

Dana 22. decembra u srpskom parlamentu nije se dogodilo ništa neobično ni neočekivano. Predsednik vlade je usplahireno vređao opoziciju, što smo imali prilike i ranije da gledamo. Predsedavajući skupštine vodio je sednicu prema vlastitom političkom osećaju a ne prema poslovniku, što je običaj koji je uvela predsednica skupštine lično a produžili da ga uspešno neguju i njeni zamenici. Ministri su sedeli skamenjenih lica i odavali utisak da su tu prisutni samo telom, ali ne i duhom.

Dakle, sve to je već više puta viđeno i sad bismo samo mogli da ponavljamo sve ono što je više puta ovde o tome već rečeno. Možda bismo pored toga mogli i da se zapitamo o čemu je razmišljala Kori Udovički, ministarka iz vlade Zorana Đinđića, dok je njen sadašnji šef zamerao demokratama na večitom kukavičluku. Da li je ona kao kukavicu u tom trenutku videla i samog Đinđića? Ili se, naprotiv, sama osetila kao kukavica dok su kapljice pljuvačke iz usta razvikanog Vučića padale po njenom potiljku? Možemo o tome samo da nagađamo.

Da li su se ministar pravde i ministar prosvete takođe prepoznali u ovim kukavičkim slikama svog predsednika. Možda je predsednik vlade vikao u stvari na njih praveći se da urla na opoziciju, sve u nameri da im pošalje poruku o tome kako postupaju pravi junaci. A pravi junaci ne pregovaraju, makar se raspao pravosudni sistem u Srbiji. Pravi junaci ne traže kompromis sa prosvetnim radnicima, nego sve jednako prete otkazima svima koji se usude da se pobune zbog loših uslova pod kojima rade. (A pravim junacima će onda u pomoć pohrliti i poneke hrabre dnevne novine, na liniji odbrane „srpske“ porodice, koje će na naslovnoj strani štampati pretnju otkazom štrajkačima.)

Možda je, naposletku, predsednik vlade vikao na samoga sebe, obuzet strahom. Jer, država mu se pod njegovim vođstvom naočigled raspada, jedan po jedan segment prestaje da radi. Stoji pravosuđe, staće i prosveta, i on sad sebi ponavlja, ne smeš biti kukavica. Jer, u tom radikalskom mentalnom sklopu kukavičluk je, da ponovimo, spremnost na razgovor i kompromise. A našem predsedniku vlade dopada se čvrsta ruka i demonstracija sile nad svima za koje proceni da su slabiji od njega. Ali, šta ako se preračunao.

Zaista, šta ako se advokati i prosvetni radnici pokažu istrajnijima nego što ova vlada to od njih očekuje. Šta ako proradi i na drugoj strani notorni „srpski inat“. Jer, ovde nije reč o britanskim rudarima i konzervativnoj britanskoj vladi koji su se sukobili sredinom osamdesetih. Lako je bilo Margaret Thatcher da gvozdenom voljom slomi proteste radnika koji su trajali godinu dana. Rudari su tu borbu morali da izgube jer nema odviše smisla štrajkovati protiv odluke vlade da zatvori čitave rudnike i brojne kopove.

Primeniti isti recept nepopustljivosti protiv advokata i prosvetnih radnika moguće je samo ako je ova vlada spremna da na isti način zatvori škole i sudove. Ostaje nam da verujemo, uprkos svemu što gledamo, da tako daleko ipak nisu spremni da idu. Dok su govorili poslanici opozicije, možda je predsedniku vlade upravo to sinulo – pa ne mogu se zatvoriti škole i sudovi. I onda se zapitao šta da radi, da bi u sledećem trenutku optužio Demokratsku stranku za kukavičluk.

Možemo, dakle, samo da nagađamo kako su tekle misli kroz svest predsednika vlade. Ili da pretpostavimo da su stvari mnogo jednostavnije. Čitava vlada zna da je sastavila nerealan budžet, koji je i takav kakav je u koliziji sa obećanjima o skorom boljitku nacije. Pa da neko iz opozicije slučajno ne povikne „car je go“, predsednik vlade je požurio da napravi incident, da izrežira predstavu, da se još jednom predstavi kao žrtva i usput ponovo pljune na opoziciju, kako se ne bi pričalo o zaista bitnim stvarima: jer čak i taj nesrećni DS, takav kakav je, u stanju je da argumentovano pokaže da ovu zemlju već tri godine na štetu najvećeg broja građana vode diletanti.

Peščanik.net, 23.12.2014.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Daj pet rebalansa

Miša Brkić – Rebalans rebalansiranog rebalansa


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)