Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Nedavno je usvojen niz izmena u domenu regulative koja se odnosi na zdravstvenu zaštitu u našoj zemlji. Deluje da se javnost najviše zabavila tumačenjem odredbi koje dozvoljavaju da lekari prime od pacijenta poklon određene vrednosti, a da se to ne smatra korupcijom. Udruženja lekara uzela su u zaštitu pacijente obrazlažući da građani već plaćaju zdravstveno osiguranje i da nije u redu da se dozvoli da nose i poklone. Ovim propisom, kako su dalje pojasnili, poništava se princip univerzalnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite. Istovremeno, bez mnogo jeda primljenja je još jedna novina u istom zakonu, a koja penalizuje neodazivanje na preventivni lekarski pregled. Naime, svako ko se od sada ne odazove na preventivni lekarski pregled moraće da plati do 35% troškova lečenja u slučaju da oboli od bolesti koja je mogla biti dijagnostikovana tim pregledom.

Kako smo došli do ovakvog rešenja? Da li su građani toliko neodgovorni prema sopstvenom zdravlju da su se oglušili o silne pozive iz domova zdravlja kojima se upućuju na preventivne preglede, pa je došlo vreme da im se preti kaznom? Ili je veća odgovornost zdravstvenog sistema kojem je prevencija inače slaba strana? Da je pre ovo poslednje slučaj sugerišu podaci. Srbija spada u red zemalja koje troše velika novčana sredstva na zdravstvenu zaštitu, kao najbogatije evropske zemlje, dok nam zdravstveni ishodi značajno zaostaju za razvijenim svetom. Naime, za zdravstvene usluge u javnom sektoru država ulaže oko 5,8% BDP-a. Pored ovoga, privatna potrošnja, odnosno ono što građani daju „iz džepa“, iznosi još 4% BDP-a, a odnosi se na odlaske u privatne zdravstvene ustanove, kupovinu lekova koji nisu na listi RFZO ili kupovinu usluga koje državni sektor prodaje na tržištu.1 Ukupna potrošnja na zdravstvo od skoro 10% BDP-a stavlja nas rame uz rame sa Švajcarskom, Norveškom, Austrijom, Danskom ili Holandijom. To je veća potrošnja od bilo koje zemlje centralne i istočne Evrope i veća od proseka članica OECD-a, kluba uglavnom bogatih zemalja. Ipak, ovde je važno napomenuti da su u okviru ukupne potrošnje izdaci države za zdravstvo u rangu Mađarske, Slovačke ili zemalja juga Evrope, dok su izdvajanja iz džepa građana jedna od najviših u Evropi, posle Kipra i Švajcarske, što nas sve skupa stavlja u rang velikih potrošača za zdravstvo.

S druge strane, zdravstveni ishodi nam značajno zaostaju za bogatim svetom, što sugeriše da se resursima ne upravlja racionalno. Upravo se neefikasnost upotrebe resursa može ocenjivati posmatranjem mere u kojoj se oni više ulažu u lečenje, a manje u prevenciju. Iako je teško doći do potpunih podataka, da nam preventivna zaštita nije jača strana moguće je indirektno zaljučiti na osnovu visoke stope smrtnosti od oblika kancera čija izlečivost u velikoj meri zavisi od pravovremene dijagnoze, a to su tumori dojke, grlića materice i debelog creva. Tako je Srbija u 2015. godini imala veću smrtnost od raka dojke nego bilo koja druga evropska zemlja, a bila je na drugom mestu po smrtnosti od raka grlića materice i na petom po smrtnosti od raka debelog creva. Nova zakonska odredba o učestvovanju u troškovima lečenja u slučaju neodazivanja na preventivne lekarske preglede upravo se odnosi na skrininge ova tri tumora. Da pored nezaraznih bolesti popušta prevencija koja se odnosi i na zarazna oboljenja govore podaci o smanjenju broja vakcinisane dece, što je Srbiju prošle godine svrstalo u 9 evropskih zemalja koje se bore sa epidemijom malih boginja.

Pored sumnje da se resursi neefikasno usmeravaju, podaci pokazuju i da su oni veoma loše teritorijalno raspoređeni. Istraživanje „Kakvo nam je zdravlje?“ pokazuje da se broj dece po pedijatru kreće od 363 u Pčinjskom okrugu do 923 u Južnobanatskom okrugu, dok se broj žena po ginekologu kreće od 3.978 u Pčinjskom okrugu do 10.489 u Zaječarskom. Pritom je veoma važno istaći da autori studije jasno pokazuju da se razlike u rasporedu opterećenosti lekara ne mogu objasniti razlikama u tražnji za ovim uslugama. I dok postoji bojazan da lekari koji su preopterećeni ne mogu svoj posao da obavljaju adekvatno, što umanjuje kvalitet pružene zdravstvene usluge, tamo gde je izuzetno veliki broj lekara u odnosu na korisničku populaciju dolazi ne samo do nedovoljne upotrebe, odnosno rasipanja resursa već i do umanjenja kvaliteta pružene nege usled nedovoljne prakse.

Sledeće pitanje je koliko su resursi koji se ulažu u zdravstvenu zaštitu jednako dostupni svim građanima Srbije. Kod nas je i dalje rasprostranjeno uverenje da u Srbiji postoji univerzalna zdravstvena zaštita. I zaista, prema podacima RFZO-a 97% populacije je pokriveno obaveznim zdravstvenim osiguranjem. U praksi je, međutim, ovaj procenat sasvim sigurno manji, imajući u vidu poteškoće s kojima se suočavaju pojedinci iz preduzeća u stečaju i restrukturiranju. Čak i kada imaju overenu zdravstvenu knjižicu, građani nemaju jednak pristup zdravstvenim uslugama. U Srbiji svaka deseta osoba (10,5%) ima nezadovoljene potrebe za uslugama lekara i stomatologa, što je mnogo više od prosečne učestalosti nezadovoljenih potreba stanovnika zemalja Evropske unije (4,5%). Među razlozima nezadovoljenih potreba ispitanici u Srbiji najčešće navode da su im usluge preskupe, kao i da su problem liste čekanja. Jedan broj građana ističe i da im je isuviše daleko da putuju do lekara. Detaljnija istraživanja pokazuju da je skoro polovina od ukupnog broja nezadovoljenih potreba za uslugama lekara kod nas koncentrisana među najsiromašnijim građanima i onima sa samo osnovnim nivoom obrazovanja.2

Istraživanja u zemljama koje imaju višedecenijsko iskustvo sa preventivnim pregledima pokazuju da su pojedinci koji imaju viši socio-ekonomski status skloniji da se odazovu pregledima, kao i oni s manjim rizikom od oboljevanja. Siromašniji imaju veće oportunitetne troškove odlaska kod lekara, jer u manjem procentu rade za platu pa mogu da izgube dnevnicu tog dana kada treba da se jave na pregled. Takođe, vreme koje se utroši na putovanje do lekara je uglavnom duže za siromašne, koji češće koriste javni prevoz, a posebno za one koji žive u ruralnim krajevima daleko od centara gde je moguće obaviti preventivni pregled.

Ako se ova istraživanja ukrste s podacima koji govore o sistemskim slabostima našeg zdravstvenog sistema, onda je jasno kome će biti ispostavljen račun za neodazivanje na preventivne preglede – osobama slabijeg materijalnog stanja koje već imaju objektivne prepreke u ostvarivanju prava iz zdravstvene zaštite. Na ovaj način će se samo povećati postojeće nejednakosti u zadovoljenju zdravstvenih potreba u Srbiji.

Autorka je profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Peščanik.net, 08.05.2019.

Srodni link: Zlatko Minić – Mit o poklonima

________________

  1. U kupovinu usluga koje državni sektor prodaje na tržitu često spadaju usluge stomatologa ili usluge za civilna lica na Vojno medicinskoj akademiji. Podaci o potrošnji iz sopstvenog džepa i zdravstvenim ishodima preuzeti su iz studije Kakvo nam je zdravlje? Sistem indikatora za društveni dijalog o zdravlju i zdravstvenom sistemu Srbije, koju je 2017. objavio Centar za visoke ekonomske studije.
  2. Popović, N., Terzić-Šupić, Z., Simić, S. 2017. Nezadovoljene potrebe za zdravstvenom zaštitom stanovnika Republike Srbije. Vlada Republike Srbije. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.