Kakvu ekonomiju želimo
VIDEO – Na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju održan je 3. razgovor „Kakvu ekonomiju želimo“. Govore Sarita Bradaš, Mario Reljanović, Svetislav Kostić, Mihailo Galić i Jelena Žarković.
Nevolje u poreskom raju
U Grupi G7 je postignut dogovor o izmeni oporezivanja multinacionalnih kompanija, kako bi se stalo na put izbegavanju plaćanja poreza. Ovaj dogovor je ubrzan troškovima pandemije…
Sistem socijalne zaštite posle pandemije: da li je vreme za povratak univerzalnim programima?
Skoro 14% globalnog BDP-a dato je za ublažavanje posledica pandemije, 4 puta više nego 2008.
Ekonomski imunitet
VIDEO i transkript – Sistem ne prepoznaje pola miliona u sivoj ekonomiji ili 200.000 starijih od 65 godina bez prava na penziju. Govori Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ekonomski izazovi u doba korone
AUDIO i transkript – Online panel diskusija u organizaciji Centra za visoke ekonomske studije i Fondacije Centar za demokratiju, govore: Kori Udovički, Sarita Bradaš i Jelena Žarković.
Spasavanje ekonomije ili ljudskih života
Od početka pandemije korona virusa u prvi plan su izbile dve teme. Prva je neminovno bila vezana za stanje sistema javnog zdravlja. A počele su i diskusije o posledicama pandemije po ekonomiju.
Ekonomski imunitet na korona virus
Vlada je donela odredbu o dodeli 100 evra svakom punoletnom građaninu. Javnost je burno negodovala, zbog vremena ove isplate pred izbore i zbog samog koncepta ovakve pomoći.
Sedam po sedam – Nemačka
Po efektivnosti države najviše zaostajemo za Nemačkom, pa analiza Svetske banke za dostizanje institucionalnog okvira poput nemačkog predviđa vremenski horizont od čak 40 godina.
Srpski budžet: Ko još veruje u Robin Huda?
Dominiraju komentari o veličini javnih rashoda i prihoda, ali budžet je veliki instrument preraspodele te je prirodno da se zapitamo od koga se uzima, a kome se daje kroz ovaj proces.
Titovi tajkuni
Srpska tranzicija je bila otežana događajima iz 90-ih kada je zemlja iskusila razaranje institucija, prošla kroz ratove, ekonomske sankcije i izolaciju od međunarodne zajednice…
Ko dobija a ko gubi od rasta minimalne zarade u Srbiji?
Minimalna zarada je povećana na 173 dinara neto po času rada, što znači da će primanja zaposlenih na minimalcu biti oko 30.000 mesečno.
Mit o sukobu javnog i privatnog sektora
Prikaz knjige koja preispituje uvreženo mišljenje da birokratizovani javni sektor osujećuje inovativni privatni sektor i pokazuje da bez dinamičnog javnog sektora nema rasta ni u privatnom.
Digitalizacija će promeniti sve
Da li će ukidanje društvenih odeljenja najavljeno u 50 gimnazija dovesti do smanjenja broja studenata koje finansira država na fakultetima iz oblasti društveno-humanističkih nauka?
Državni posao
Od januara 2020. se ukida zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Mera uvedena zbog fiskalne konsolidacije 2015. ostala je na snazi duže nego što je bilo planirano.
Dubok džep je pola zdravlja
Po nedavnim izmenama regulative o zdravstvenoj zaštiti, svako ko se ne odazove na preventivni pregled platiće do 35% troškova lečenja ako oboli od bolesti koja je mogla biti utvrđena tim pregledom.
Mapa podeljene Srbije
Ako 60% vašeg budućeg dohotka zavisi od mesta rođenja, 20% od pripadnosti vaše porodice određenom društvenom staležu, a svega 20% od ličnog truda i rada, to znači da vam je jedini izbor „glasanje nogama“.
Odgovor na tekst Maria Reljanovića „ZFPPD nije dobar zakon…“
U naknadi zarade prvenstvo imaju zaposlene majke, ali je kod nas darežljivost ovog davanja po prošlom zakonu bila preterana.
SVE mame su zakon
Reforma roditeljskog dodatka kritikovana je kao nedovoljno jak podsticaj natalitetu. Nijedna strana u debati ne pominje da je veći roditeljski dodatak posebno važan za decu iz siromašnih porodica.
Goodbye Tito. Ili ne?
Pred vama je rezultat desetogodišnjeg rada na temama redistributivnih politika u Srbiji i regionu, koje su ispitivane nakon što je utvrđeno da smo zemlja sa najvišom dohodnom nejednakošću u Evropi.
