Naravno da nisu svi isti, ali ovi na vlasti jesu svi isti, koje god mesto u Srbiji da su zaposeli. Jer iver ne pada daleko od klade.
Ovo je priča o jednoj Sanji i jednom Džokeju i jednoj Srbiji. Mogli bi da budu poznati i po drugačijim nadimcima ali bi njen uvek bio odmila, a njegov od smutne biografije, kao Santos, Hulja, dr. Smrt… Ona je bila nova poslanica u jednom lokalnom parlamentu, on dugogodišnji gradonačelnik. Ona je u politiku ušla iz ekološkog udruženja, on iz kriminala. Ona je imala doktorat, on dosije – krađa, šverc, nasilje, falsifikovanje… Ona se imala rašta roditi, on je imao rašta robijati.
Ona je sa skupštinske govornice kritikovala rad organa uprave, on njen rad nije kritikovao. On je samo vređao. Vređao nju kao ženu jer o njoj kao čoveku nije imao šta ružno da kaže, ni o njoj kao poslaniku, a tek ne bi znao ni da bekne o njoj kao naučnom radniku. Pretnje koje je dobijala usmeno u skupštini i pismeno po fasadama i automobilima je prijavila policiji ali su je oni uputili na privatnu tužbu. Pretnju, a zapravo psovku, njegovom partijskom drugaru koju je u prolazu dobacio jedan ekološki aktivista su ista policija, tužilaštvo i sud odmah procesuirali.
Ona je odlazila na proteste, on u Ćacilend. On se iz Ćacilenda vraćao ozračen, ona se sa poslednjeg protesta vratila teško povređena u saobraćajnoj nesreći. Njemu nije bilo spasa, ona se na bolničkom lečenju uspešno oporavljala. Nju je ubila sepsa, on od sepse živi.
Iako se u javnosti poslednji put pojavila u kovčegu, njena misija se nastavila – umesto cveća prikupljan je novac za studente koji su baš tada pešačili kroz njen grad. On se na sahrani nije pojavio, ni po službenoj dužnosti, ali je nastavio da skuplja novac, samo ne za studente. Njima, kao i svi ostali gradonačelnici, ne bio dao ni vodu.
Za nju bi, kao i za žrtve nadstrešnice, zapravo ne nadstrešnice već sistema, mogao da važi epitaf koji je Duško Radović napisao na vest o smrti glumice Nede Spasojević. „Greškom ili nepravdom i ona je umrla umesto nekog drugog. Ili boga nema ili ga ima pa sebi bira anđele da mu prave društvo.“
Za njega i njegove, u kom god gradu da šerifuju, moralo bi da počne da važi jedno odlučno: Džokej, sjaši! Sjaši sa državnih jasla, sjaši sa funkcija, sjaši sa naših grbača.
U jednom je predsednik Srbije bio u pravu kada je, tobože neobavešten (a da je tobože znamo po tiku – kad ispod naočara levim kažiprstom dodirne levi kapak), pitao da li se to u Novom Sadu igra neka utakmica. Da, igra se utakmica naših života. I igramo je u gostima na domaćem terenu. I igraćemo je svakog dana, kao što su studenti i poručili iz Novog Sada. Da ovaj režim zbacimo iz sedla koje se opasno ljulja i da ovakvi nikada više ne zajašu na vlast. I igra se na ispadanje, ovo su kvalifikacije. Da kvalifikovani vode ovu zemlju, da se pokoravaju zakonima umesto da pokoravaju ljude. I da, što bi rekli stari Latini, upamte da su samo obični smrtnici. Kao i svi mi. Osim onih koji su postali besmrtni simboli.
Peščanik.net, 03.11.2025.
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Karikatura karikaturine karikature - 18/05/2026
- Popravljači i kvarnjaci - 11/05/2026
- Neuroskeptici - 04/05/2026
