Pre nekoliko dana stanari jedne zgrade u Beogradu, na Voždovcu, zadržali su aktiviste vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) koji su se kretali po njihovoj zgradi sa spiskovima sa imenima i prezimenima i brojevima telefona stanara i o tome obavestili policiju. Policija je došla na lice mesta, saslušala prisutne, uzela podatke od svih, ali aktiviste SNS-a nije privela, niti je zadržala spiskove koje su koristili.
Objašnjavajući svoj postupak stanari su rekli „da samo po sebi sprovođenje kampanje od vrata do vrata ne bi bilo posebno sporno, ali da je problem nastao kada su videli da aktivisti SNS-a imaju spiskove sa ličnim podacima svih stanara koje su mogli dobiti samo od nekog službenog lica, najverovatnije iz policije. A to podrazumeva krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, zakon predviđa godinu dana zatvora za onog ko koristi te lične podatke, a za službeno lice koje mu ih je dalo i do tri godine zatvora“.
Događaj je s razlogom privukao pažnju javnosti i istovremeno izazvao brojna pitanja u vezi sa jednim malo poznatim i još manje korištenim institutom zvanim – „građansko hapšenje“.
Iako ne mnogo poznat institut građanskog hapšenja u procesnom zakonodavstvu Srbije nije nov. Prisutan je skoro četvrt veka a aktuelni Zakonik o krivičnom postupku (čl. 292) propisuje ga na sledeći način: „Svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Uhapšeni će se odmah predati javnom tužiocu ili policiji, a ako to nije moguće, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa koji će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika.“
Za razliku od policijskog hapšenja, precizno uređenog Zakonom o policiji i dodatnim podzakonskim aktom ministra, ovo prilično lapidarno definisanje građanskog hapšenja, pogotovo ako se ima u vidu da ga vrše osobe koje po pravilu nisu prošle odgovarajuću obuku, neizbežno navodi na neka pitanja i dileme.
Ne ulazeći u neku sofisticiranu pravnu elaboraciju voždovačkog građanskog hapšenja, ipak se može konstatovati da je na dobar način korespondiralo sa uslovima koji se po zakonu pretpostavljaju. Izvršeno je zbog sumnje u izvršenje krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, o hapšenju je bez odlaganja obaveštena policija, nije primenjiva nepotrebna sila, uhapšeni nisu zlostavljani ili ponižavani.
Policija je uzela podatke svih aktera, ali nije privela uhapšene nadležnom tužiocu. A da jeste ili da su građani sami to uradili, tužilac bi bio dužan da ih sasluša i da nakon saslušanja odluči da li će ih pustiti na slobodu ili će predložiti sudiji za prethodni postupak da odredi pritvor. Bez toga, ostaje upitno da li će se tužilaštvo uopšte angažovati. To što policija nije privela uhapšene ne mora automatski značiti da je isključila postojanje krivičnog dela na koje stanari koji su sproveli hapšenje ukazuju, ali činjenica da nije zadržala spiskove sa ličnim podacima a pogotovo tvrdnje stanara da je odnos policajaca i aktivista SNS-a bio „srdačan“ po svoj prilici ukazuju na to.
Za nadležne će najverovatnije i ovaj put, bez ikakve provere, biti prihvatljivo „objašnjenje“ da su lični podaci „prikupljeni na stranačkim skupovima i uličnim akcijama“, a ne nezakonito pribavljeni od organa vlasti ili javnih preduzeća. Uostalom, slična objašnjenja bila su im prihvatljiva i u neuporedivo krupnijim slučajevima – drastičan primer je svojevremeno bila predaja vladajućoj stranci ličnih podataka 1,7 miliona penzionera iz baze podataka Fonda PIO.
Šta god da se bude dešavalo u konkretnom slučaju građanskog hapšenja jedna stvar je očigledna – robusnu akciju aktivista SNS-a, u vezi sa kojom organi vlasti ne vide baš nikakav problem i indirektno ili direktno je podržavaju, mnogi građani, ne bez razloga, doživljavaju kao uznemiravanje i sumnjaju da je u pitanju deo kriminalnog „izbornog inženjeringa“.
Takav doživljaj i takve sumnje neizbežno izazivaju nezadovoljstvo, nervozu i potrebu da se reaguje. Ignorisanje problema od strane nadležnih, njihova očita nespremnost da i vrlo osnovane sumnje provere, uz pojačanu aktivnost aktivista SNS-a, u i inače antagonizovanom društvu, može dovesti i do ozbiljnih incidenata sa krajnje neprijatnim posledicama. Svaka iole odgovorna vlast bi nedavno „građansko hapšenje“ shvatila kao vrlo ozbiljno upozorenje. A po svemu sudeći naša aktuelna neće.
Peščanik.net, 18.03.2024.
