Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Gruju sam upoznao u vreme kad je bio u Borbi, a intenzivno smo se viđali i družili od 1994. godine, kad je osnovana Naša Borba, i tri godine kasnije Danas. Tada sam i ja – kao mnogi drugi koji su sarađivali sa njim – upoznao i zavoleo Grujinu dobrodušnu jednostavnost i njegovo umeće da sačuva dobro raspoloženje i u najgorim trenucima, što mu nimalo nije smetalo da bude nepokolebljivo odlučan i retko hrabar čovek. Zato mislim da znam zašto ga se njegovi prijatelji i kolege sećaju kao „jednog od zarazno optimističkih ljudi“, kakvog ga se seća Rade Radovanović, kao „čoveka ležernog, jednostavnog, bez krupnih reči“ , kakvog ga pamti Slaviša Lekić, kao „dobrog duha“, čoveka „toplog, sasvim pozitivnog, dragog“, kako o Gruji svedoči Ljubica Marković. I takođe mislim da razumem zašto je on istovremeno i za svoje kolege i prijatelje bio i ostao primer čoveka koji je pokazao da je mogućno odupreti se nasilju, sačuvati lični integritet i dostojanstvo profesije i kad se čini da je to nemoguće, to jest uprkos svemu, uprkos njima, kako stoji u naslovu njegove knjige – Danas, uprkos njima. Prvih hiljadu dana.

Ova Grujina knjiga je dragoceno svedočanstvo o Srbiji krajem 1990-ih, o vremenu nasilja, progona i likvidacija protivnika vlasti i najgorih, u srpskoj istoriji nezapamćenih ratnih zločina učinjenih u ime srpske države i naroda, o Srbiji pod bombama Nato pakta. Neveselo, mračno, olovno vreme i prirodno je što bismo ga najradije zaboravili. I sam Gruja, pripremajući ovu knjigu 2012. godine, primetio je da je mnoge mučne stvari bio potisnuo u zaborav, i da mu se one čine kao nešto nestvarno, nemoguće i zapitao se: „Bože, zar se zaista sve to događalo?“ Ovo njegovim sećanjima na teške prve godine Danasa daje posebnu vrednost, posebnu snagu, jer Gruja svedoči o tome da je sećanje na pretrpljeno nasilje traumatično i bolno, i da je potrebna odlučnost i hrabrost ne samo da bismo se oduprli nasilju kad se ono događa nego i da bismo ga oživeli u sećanju. A bez našeg sećanja nasilje se slobodno obnavlja i ponavlja. I evo, na krilima kolektivne amnezije, nasilje naše današnje vlasti i njenih pomagača prema neistomišljenicima danas je sve otvorenije i direktnije, posebno prema onima koji – kao Danas – nastavljaju da se sećaju i bore za svoju slobodu „uprkos njima“.

Ali, kad se sećao onih uprkos kojima se Danas održao, Gruja nije mislio samo na represivni aparat kojim je 1998. i 1999. upravljao ministar informisanja, danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nego se to odnosilo i na neke ljude koji su, kako je govorio, „imali navodno demokratski pedigre“. Boreći se za opstanak Danasa, nailazio je i na takve u neku ruku neočekivane protivnike, i uverio se da su oni možda i veća prepreka za očuvanje slobodne reči i demokratske javnosti od nacionalista i autokrata na vlasti. I to njegovo svedočanstvo je i danas izuzetno važno; oslobađa nas iluzije da represija ima samo jedan izvor i samo jednu boju. Oslobađa nas iluzije da i danas sloboda i slobodni mediji imaju samo jednu vrstu lako prepoznatljivih protivnika. Zato čuvajmo sećanje na Gruju i čuvajmo njegov Danas i od ovih prepoznatljivih neprijatelja slobode i od njenih lažnih prijatelja. U suprotnom, čeka nas vreme kad će neki dokoni ljubitelj starina naići na primerke jednog davno zaboravljenog lista koji se zvao Danas i reći: „Bože, zar su zaista ovakav list i ovakvi novinari postojali?“

Peščanik.net, 04.11.2020.


The following two tabs change content below.
Ivan Čolović, rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjizi Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, 2011) Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014); Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018).

Latest posts by Ivan Čolović (see all)