Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Halo, Borell Lajčak Escobar Hill Stano, biće da ste nam ostali dužni. Evo, Vučić kaže da ste vi goli lažovi. Tvrdi da nije prihvatio francusko-nemački sporazum. Dodaje – nemate nijednu moju takvu izjavu. I još – rekao sam da sam prihvatio koncept i da smo spremni da radimo na implementaciji sporazuma do određenih granica. Dobro, sećamo se da je Vučić stajao pored i Borella Lajčaka Escobara Hilla ili Stana, kad je ovaj rekao da su Kurti i Vučić sporazum prihvatili. Nije mu Vučić tada odmah rekao da laže, ali evo sada, nema više sumnje, izričit je – nisam prihvatio sporazum.

Nije Vučiću prvi put da to priča. Ranije su Borell Lajčak Escobar Hill Stano imali zgodnu strategiju kako da se nose s tim, kažu: mi znamo da je prihvatio, a šta priča kod kuće, to nas ne zanima. Samo što se stvari kod kuće komplikuju. Od toga da smo imali sporazum stigli smo do toga da sporazuma nikada nije bilo i da lažu Borell Lajčak Escobar Hill Stano da je Vučić bilo šta prihvatio. Vidimo sad, Vučić kaže i plan implementacije prihvatio je samo delimično. Jeste, sećamo se, Borell Lajčak Escobar Hill Stano onda su govorili da nema delimičnog prihvatanja – ili sve ili ništa, tako su nam objasnili.

Pa izgleda da je ispalo ništa. Moguće je pak da Borella Lajčaka Escobara Hilla Stana savršeno nije briga šta mi ovde o njima mislimo, a pogotovo šta Vučić ima da kaže o njima. Samo, što su se oni u celoj priči pojavili u vrlo jasno definisanoj ulozi – kao jemci sporazuma. Ako Vučić kaže da Borell Lajčak Escobar Hill Stano lažu da bilo kakav sporazum uopšte postoji, da li onda prestaju da postoje i njegovi jemci? Ili su kao jemci sporazuma Borell Lajčak Escobar Hill Stano sada dužni da izađu i objasne da su Vučić i Kurti sporazum ipak prihvatili, šta god da priča Vučić, i da ih on, sporazum dakle, nadalje obavezuje.

Zašto bi to bilo važno? Rekao bih da je stvar jednostavna: ako ne izađu pred žitelje Srbije i ne kažu da je sporazum i dalje na snazi i da će aktivirati mehanizme njegove zaštite, onda oni nisu ništa više do Vučićevih sučesnika u razvaljivanju Srbije (i Kosova). Istina, nema razloga da ih vidimo u obavezi da čine dobro za žitelje Srbije. Ali, sasvim je sigurno da ne bi smeli da im prave štetu. Upustivši se u jeftine Vučićeve predstave, dozvolivši mu da ih sve zajedno koristi za pumpanje svojih nacionalističkih/populističkih mišića, oni sami sebe stavljaju na listu odgovornih za uništavanje Srbije.

Nije baš da će ih to zaboleti, ali nije baš ni jasno i da im je u interesu da se produbljuje domaći resantiman prema EU i Sjedinjenim Državama. Jer, za sada imamo nekoliko elemenata na slici u vezi sa sporazumom: žitelji Kosova dobili su da putuju u EU bez viza (ali ne i Srbi sa Kosova); Kosovo će verovatno biti primljeno u Savet Evrope; Srbi na Kosovu imaju manje prava i manje su bezbedni nego što su to bili pre (navodnog) stupanja sporazuma na snagu. Kada Vučić tumači tu sliku, on je izričit – Kosovo, odnosno (kosovski) Albanci dobijaju nagrade, dok (kosovski) Srbi trpe štetu.

Naprosto nije pametno da Vučić jedini tumači tu sliku. Borell Lajčak Escobar Hill Stano bi takođe morali nešto da kažu, ako imaju šta. Ostanu li nemi, to može značiti ili da ih nije briga ili da su sve vreme, ponovimo to, u dogovoru s Vučićem. Šta bi bio smisao tog dogovora, možemo samo da nagađamo. A nije dobro da nagađamo jer tako može svašta da se zamisli. U problemu je i dobar deo domaće opozicije. Sasvim jednostavno – kakav je smisao referenduma o sporazumu ako Vučić kaže da sporazuma nema i da on ništa nije prihvatio, a Borell Lajčak Escobar Hill Stano ćutanjem to potvrđuju?

Pustimo našu opoziciju i priznajmo da Borellu Lajčaku Escobaru Hillu Stanu u stvari nije lako. Recimo, Vučić je juče spokojno priznao da je on taj kompletni idiot iz Savamale. Teško je to što je rekao i prepričati a kamoli razumeti. To je naprosto gomila laži i apsurda. Kuće u Savamali, sve i da su bile udžerice, kako ih opisuje Vučić, a nisu bile, rušene su mimo zakona. Njihovi vlasnici imali su uredne papire o vlasništvu. Sve to se i ovde na Peščaniku i drugde mnogo puta opisivalo i objašnjavalo. Što sada nimalo ne smeta osobi koja je pre 7 godina rekla kako su kuće rušili idioti, da kaže da je ona taj idiot što je naredio da se kuće sruše.

Mimo zakona, bez odluka i bez odgovarajućih papira. Kaže on – evo, ja sam taj idiot, pa šta. Zaista, pa šta? Umemo li da odgovorimo idiotu? E, to sam hteo da vam kažem: nije lako Borellu Lajčaku Escobaru Hillu Stanu, kakvi god da su. Jer, stvarno, kako se pregovora i dogovora s idiotom? A opet, moždi bi i oni sami trebalo da se zapitaju ko se uopšte upušta u dogovore i pregovore, jeste – s idiotom.

Peščanik.net, 25.04.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).