Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Znate onu kamen po kamen…? Jeste, može palača, a može i kamenovanje. Zavisi od toga da li gradite društvo ili gadite državu. Isto tako može i zrno po zrno – rafal, opet zavisi od toga da li pravite pogaču ili mete.

Oni koji od svog postanka vade kamen po kamen iz ionako ruiniranog društva, zaista postižu zapanjujuće rezultate (ako ste još uvek sposobni da se zapanjite onim što vlast radi). Sve im je lakše i lakše da sprovode svoje sumanute zamisli. Jer, kad su jednom prodali priču da pre njihovog dolaska na vlast nismo imali ni pruge ni vozove, nikakav im problem nije bio da prvom vozu – u svakom slučaju prvom koji su oni nabavili od naših para – upriliče priredbu za njegov, vozov, prvi rođendan.

To što je on, voz, polubrz i što je pruga poludovršena, tačnije četvrtdovršena (a kad će do Budimpešte ne zna se) ne umanjuje svečanost i likovanje jer, hej, Beograd ima voz! I himnu po njemu prerađenu: Beograde, moj sokole, ne padaj mi na maline i ne daj se, Ines, ne iskači iz šina ko drugi vozovi ili tako nekako.

Jedino čudi zanemarivanje Novog Sada ovom prigodom. Zašto i u njemu nije slavljen rođendan? Jasno je zašto nije u Budimpešti jer do tamo i ne saobraća, ali ovaj voz ne postoji ako ne ide do Novog Sada, zar ne? Dašta da i on (Novi Sad, ne voz) ima svoju nezvaničnu himnu, pa moliću fino, zašto onda nije moglo jedno: u Novom Sadu, hej, ostadoh kraj tebe, moj sokole?

Da nije, može biti, nekadašnji gradonačelnik umesto gradonačelnika smetnuo sa uma (uma?) da je avanzovao republički a ne lokalno pa i dalje sebe vidi kao nesuđenog i, sreće njegove, neosuđenog prvog čoveka Beograda?

Ali, hoće li mu sad, kao ministru građevinarstva i saobraćaja, Novosađani zameriti ovu beogradizaciju ili su, zajedno sa ostalim žiteljima Srbije, presrećni što neće i kod njih napraviti ono što je pravio od Beograda?

Kako šta je pravio? Pa nije baš kao u onoj drugoj pesmi gde je devojka sokolu zulum učinila, šumu zapalila, ali nije baš ni mnogo drugačije. Goru je posekao, kaldrmu rasprodao, kocke prevrtao, ulice razrovao, Beograđane izigrao, novogodišnje ukrase šest meseci ostavljao, onda u Vladu zapalio i odande nas nadahnuto i nadobudno podučava da – čuvamo sećanje na Beograd.

Kako stvari i posle njega stoje, sećanje ćemo jedino i uspeti da sačuvamo. Osim ako se u međuvremenu i mi ne osokolimo.

Peščanik.net, 03.04.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.