Zašto bi neko, ko je završio visoke škole i u javnim nastupima se prilično pismeno izražava, uporno i napadno izgovarao “iljadu”? Dveiljade dvadesete, dve iljade sedamn(a)este… Na stranu to što milenijumska odrednica uopšte nije neophodna jer svi znamo ili se barem nadamo, posebno kad se govori o kandidaturi za EU, da se rečenica ne odnosi na tri hiljade i dvadesetu, ali otkud “iljada”, umesto “hiljada”? Gde je predsednik zaturio to “h”, a još važnije – zašto? Poguban uticaj preteranog druženja sa manje pismenim akademskim autoritetima? Uticaj pogubnih saveta kako da te birači ne vide kao malog iz kruga dvojke već kao malog iz naroda?

Ako je ovo drugo, hoće li, pardon, oće li taj pokušaj ići i dalje? Oće li da nabaci i neki naglasak, izbaci neki padež? Koliko tačno onepismenjavanja misle da je potrebno da bi se neko predstavio kao “čovek iz naroda”?

I zašto uopšte pokušavati? Da li su to stigla neka istraživanja koja govore o animozitetu ostatka Srbije prema Beogradu pa sad, kao, mi i nismo baš iz Beograda koji toliko ne volite? Ili su se zabrinuli da će ovima koji razmeštaju državne institucije u Zaječar premijerov zavičaj i ostale gradove zbog toga skočiti popularnost, a mi ne možemo da im pariramo jer, čak i da relociramo Predsedništvo, kako da relociramo omiljene kafiće, ali evo, da se nagodimo: ako kažem da, ne samo da slušam Severinu nego se i budim uz nju, da li je to dovoljno da me vidite kao čoveka iz naroda ili da, za domaće tržište to promenim u Jelenu Karleušu mada možda bolje da prvo sačekam istraživanje, ko zna kako se kotira sad posle onih izjava?

Još jedno pitanje koje nije retoričko, ali jeste pitanje retorike, a to je: ako već veruju da mišljenje formiramo na osnovu toga kako govori, zašto predsednik o sebi stalno govori kao o predsedniku republike? Zašto ne kaže “ja kao predsednik republike Srbije”, nego samo “ja kao predsednik republike”? To je možda bilo logično naglasiti onda kada je postojao i predsednik državne zajednice, ali sada? Zašto ne “ja kao predsednik države” ili “ja kao predsednik Srbije” nego “ja kao predsednik republike?” Mislim, zašto bi navodio državno uređenje u tituli? Da bismo znali da ovo ipak, ma koliko se to nama činilo, nije monarhija? Da nemamo dvor i kralja autarha?

Ponestade mi pitanja.

Peščanik.net, 04.11.2010.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)