Opet su to učinili. Iluzionisti koji mašu levom rukom i privlače pažnju, dok desnom izvode trik. Reč je, naravno, o vlasti i doslednosti sa kojom sprovodi svoje ideje i planove – bilo da se radi o šemi kojom će pretočiti javne resurse u svoje džepove i džepove poslovnih partnera, kumova i druge bratije, bilo da je to inaćenje sa glupim idejama koje vrhovnom šefu padaju na pamet od dokona vremena ili kao loša rešenja za stvarne probleme.
Mogao bi da bude, ali konkretan povod za ovaj tekst nije skraćivanje maksimalnog trajanja bolovanja bez odobrenja komisije koje će se izvesti tako da se stvori privid da je trajanje zapravo produženo. Tema nije ni rad na novoj antikorupcijskoj strategiji, gde je stvoren privid „inkluzivnosti“ – uključivanje predstavnika (gotovo) svih relevantnih organizacija, tela i institucija u radne grupe i podgrupe, a onda postavljanje okvira za završni tekst – sve može, ako ne košta, ako ne zahteva da se (mnogo) menjaju propisi i ako se ne dira Ustav.
I Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu je dobar primer iluzionističkih trikova: nakon pritiska javnosti i „javnih konsultacija“, prihvaćeno je nekoliko predloga, među njima i jedan kabasti koruptivni rizik (direktori i članovi nadzornih odbora ne bi imali obaveze niti ograničenja koje imaju javni funkcioneri), koji će čak biti otklonjen izmenom drugog zakona. To je prikazano kao dokaz otvorenosti i spremnosti da se prihvati SVE što unapređuje propise i praksu, a nije „političarenje“. A u novom predlogu zakona koji je stigao u parlament ostalo je, međutim, na desetine propusta, pored ostalog u vezi sa regulisanjem „vd stanja“, (nedovoljne) javnosti rada, oglašavanja odnosno kupovine medijskog uticaja, zloupotrebe resursa u političke svrhe. Ali, nije reč ni o tome.
Ovde je tema to kako smo iz vremena upornog i doslednog kršenja propisa prešli u fazu gde vlast ne krši propise. Dobra vest? Ne, iluzija. Zapravo, propisa više nema i iluzionisti su slobodni da rade šta im je volja. A da to pravdaju starom, oprobanom frazom-pokrivalicom da je sve transparentno.1
Raspisivanje javnog konkursa za izbor generalnog direktora Elektroprivrede Srbije cinici bi mogli označiti kao treći konkurs zaredom od 2016. godine, pri čemu dva prethodna nikada nisu okončani. No, sada je EPS transformisan u akcionarsko društvo i ovo je prvi konkurs koji raspisuje Nadzorni odbor. I naivna publika na iluzionističkoj predstavi bi mogla zapljeskati jer je „ispunjeno obećanje“ ministarke energetike da, iako Statut EPS-a to ne propisuje, (direktor) „apsolutno može da se bira (na konkursu), ako nadzorni odbor smatra da je najnormalnije i najpotrebnije da imamo konkurs“. I konkurs je raspisan. Pri tome je naravno, „transparentan“, baš kako je obećala pomenuta ministarka, inače jedina članica Skupštine EPS-a, koja je u tom svojstvu imenovala nadzorni odbor.
Problem je u tome što je „obećanje“ ispunjeno tako da je ovaj napredak u transparentnosti – od statuta koji ništa ne propisuje do „dobre prakse“ – ispunjen prazninom. Prazno kao šaka kojom iluzionista maše dok drugom izvodi trik. A trik je u tome da, prema dostupnim informacijama, ne postoji akt koji propisuje kriterijume na osnovu kojih će Nadzorni odbor izabrati direktora.2 Sada imamo samo vazdušaste, fluidne uslove i poželjna znanja i sposobnosti opisane u konkursu.
A konkursom se traži „visokosposoban i odlučan profesionalac koji će preuzeti veoma uglednu i uticajnu poziciju“, „iskusan rukovodilac koji poseduje najviši nivo menadžerskih veština“, „iskustvo u ili u vezi sa menadžerskim sektorom“, „iskustvo u korporativnim reformama i programima transformacije“. Kako će se sve to bodovati ili (pr)ocenjivati? Slobodan „umjetnički dojam“?
Idemo dalje kroz oglas. Kandidat mora posedovati „ličnost i iskustvo (koji) moraju izazivati poverenje u kompaniji i van nje“. Pa rečenica koja deluje kao loš gugl prevod sa nekog egzotičnog jezika: „Negovanje kulture stalnog poboljšanja i napora za upravljanje promenama biće od ključnog značaja sa ciljem prihvatanja transformacionih inicijativa i njihovog izvršenja“.
Dolazimo do (eliminacionih?) uslova – među njima su visok nivo integriteta, neupitna etika, izuzetne komunikacijske veštine, agilnost. Zamislite konkursnu komisiju, u ovom slučaju nadzorni odbor, koja odbacuje prijavu kandidata jer na osnovu biografije i motivacionog pisma zaključuje da kandidat nije agilan.
Jedini konkretan konkursni zahtev je onaj prepisan iz statuta o neophodnih 10 godina iskustva na rukovodećim pozicijama, pri čemu se ne precizira ono što stoji u statutu – da te pozicije budu povezane sa „poslovima društva“.
Na kraju, posedovanje „relevantne magistarske diplome ili najmanje relevantne diplome osnovnih studija“ je „poželjno“. Akti EPS-a ne preciziraju ništa u vezi sa obrazovanjem, pa bi se moglo protumačiti da je „poželjna“ diploma osnovnih studija, a ne ono što se možda želelo reći – „relevantnih“ studija. I kao i u vezi sa iskustvom na rukovodećim pozicijama povezanim sa „poslovima društva“ ostaje nedefinisano koje su to oblasti. EPS-u je, naime, pretežna delatnost proizvodnja električne energije, ali se bavi i trgovinom i nizom drugih delatnosti – od eksploatacije uglja, preko livenja metala, prečišćavanja vode, do železničkog i drumskog prevoza tereta, hotelskog smeštaja i keteringa.
Cinik koji bi, na osnovu oglasa, načinio foto-robota kandidata mogao bi nam ponuditi nekoga sa završenom srednjom trgovačkom školom ko je, kao rukovodilac, transformisao privatnu firmu od male trgovine do lanca bakalnica, a pri tome je brz, gibak, okretan (kako rečnik definiše „agilan“).
Šalu na stranu, nije ovde pitanje da li će direktor EPS-a biti menadžer ili inženjer – elektrotehničar, mašinac ili rudar. Pitanje je da li će to biti neko ko sprovodi agendu vlasti. Ne onu deklarativnu – transformacija, profesionalizacija, korporativizacija, već onu koja podrazumeva preuzimanje (prepuštanje) primamljivih, profitabilnih delova EPS-a.
Naime, sa transformacijom EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, u kome jednočlana skupština-ministarka postavlja nadzorni odbor a ovaj, pak, bira direktora na ovakvom konkursu, požurilo se, bez jasnog obrazloženja, pre usvajanja Zakona o upravljanju državnim preduzećima. Ta transformacija je, međutim, značila smenu nadzornog odbora i dotadašnjeg (prilično hvaljenog zbog vraćanja preduzeća sa ivice kolapsa) vršioca dužnosti direktora. Možda je koincidencija to što su se smenjeni NO i vd direktora prethodno usprotivili planu da se mađarska firma uvede u EPS i da za skromni iznos postane suvlasnik višestruko vrednije imovine. I možda je koincidencija to da se o toj misterioznoj ponudi, i o tome kako je odbijena, iz EPS-a ne mogu dobiti ni dokumenti ni informacije. TS ih je tražila još u maju, stigao je odgovor da se zahtev odbija jer EPS tražene informacije ne poseduje u formi dokumenta. Na dopis, u kome je obrazloženo da je nemoguće da EPS ne poseduje dokumente kao što su zapisnici i dnevni red sa sednica NO, EPS nije odgovorio. Potom je TS uputila dopis predsedniku nadzornog odbora, ukazujući na očiglednu nezakonitost, ali se Norvežanin time nije zamajavao već je prepustio novom vd direktoru da odgovori da EPS i zaposleni poštuju sve propise. Na novi zahtev – za dostavljanje zapisnika i dnevnog reda sa sednica NO, i dokumenta sa nazivom „Informacija o predlogu MVM Group iz Mađarske za osnivanje zajedničke kompanije“, EPS je odgovorio da je potrebno dodatno vreme za odgovor – postavivši 4. septembar kao rok.
Ovakva posvećenost sakrivanju dokumenata budi sumnju da je dil sa Mađarima visoko na agendi i da se ta agenda uporno i dosledno sprovodi dok se levom rukom publici pred licem maše „transparentnim“ konkursom. Transparentnost tu figuriše samo u neposrednom prevodu – „providnost“. Toliko su, naime ovi iluzionistički trikovi providni. Ali to njih ne brine. Oni će svoje progurati. A mi ćemo sve to progutati.
Peščanik.net, 14.08.2023.
________________
- Svojevremeno je Transparentnost Srbija otkrila niz nepravilnosti u tenderu za obnovu mokrih čvorova i krečenje bolnica po Srbiji (najavljenom kao „rekonstrukcija 164 bolnice“). Na to je jedini odgovor tadašnjeg ministra zdravlja bio da je sve bilo transparentno. A upravo je zahvaljujući transparentnosti otkriveno kršenje zakona koje je ministar zataškavao. Niz sličnih odgovora na razotkrivanje bezakonja zaokružila je početkom ove godine predsednica vlade aksiomatskom tvrdnjom da se „od kada je Srpska napredna stranka na vlasti, sve radi transparentno“.
- TS je 14. juna, nakon izbora NO, uputila inicijativu-dopis ministarki-skupštini u kome je ukazala na nepostojanje pravila za izbor članova NO. EPS više ne primenjuje pravila iz Zakona o javnim preduzećima i podzakonskih akata koji su na osnovu njega doneti, a bez pravila je moguće da svaki novi postupak izbora direktora bude drugačiji, u skladu sa trenutnim potrebama i interesima pretočenim i oličenim u tekstu javnog konkursa. TS je stoga pozvala da se opštim aktom (na primer Statutom) reguliše izbor direktora i time stvori veći stepen pravne sigurnosti, izvesnosti i transparentnosti. Na dopis nije odgovoreno. TS će zatražiti od NO EPS-a podatke da li je akt donet i po kojim kriterijumima će birati direktora.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
