Borka Pavićević na ulazu u salu CZKD-a, 2018.
Borka Pavićević 2018, foto: CZKD

Ne znam da napišem tekst o Borki. Borka ne staje u tekst. Ni kada bih samo nabrajala ne bi se njena biografija mogla sabiti u ovaj broj karaktera, ni u slova kojima raspolažemo. Ne smem ni da pomislim na neku analizu svega što je Borka radila i uradila. Koliko je knjiga i tekstova napisala, pozorišnih predstava osmislila, dramatizovala, organizovala, omogućila. Koliko je institucija osnovala i vodila, pobuna predvodila… Sve barikade bile su njene od kad se na njih popela s 20 godina, pa sve do ovih poslednjih, protiv aktuelnog režima. Borila se za slobodu, za pravdu, za socijalnu jednakost, za žrtve, za žene, za manjine, za Hrvate, Bošnjake, Crnogorce, Albance… I sve vreme – za bolju Srbiju. Da je ovaj tekst knjiga ni u nju to sve ne bi stalo.

Zato neću pisati tekst ni kao istoričarka, ni kao lični biograf. Ni kao prijateljica. Probaću da ga pišem za nekoga ko bi Borku video prvi put, da bih probala da uhvatim ono što je za njom ostajalo u vazduhu kad bi protutnjala dvorištem CZKD.

A da je vidite – morali ste. Ona je izgledala drugačije, hodala drugačije, govorila drugačije, gestikulirala drugačije. Kad bi vam prošla iza leđa nešto bi vas nateralo da se osvrnete, da biste videli šta je to? A i da se ne okrenete, po ponašanju drugih znali biste da se u dvorištu nešto desilo. Jer, kad bi ona prošla odjednom bi se atmosfera promenila, malodušnost bi se preokrenula u uverenje da će se sve nekako rešiti, učmalost zamenila osećanjem da se ipak sve može.

Kad biste Borku videli prvi put to bi iskustvo sasvim odudaralo od očekivanog, čak i ako ste se dobro pripremili za taj prvi susret i dobro proučili njenu biografiju. Ako ste dolazeći u CZKD znali, na primer, da je Borka Pavićević njegova direktorka bili biste iznenađeni što vidite jednu gotovo anarhičnu pojavu, neformalnog ponašanja, koja galami i ljuti se na posetioce, ali koja bi vam odmah postala prijatelj i primila vas u svoju kuću. Ako ste znali da je bila jedna od vođa studentske pobune 1968. godine zbunila bi vas njena večno prisutna biserna ogrlica koja je samo na njoj mogla da izgleda avangardno. Ako ste našli podatak da je bila stub jugoslovenske pozorišne avangarde, dramaturškinja Ateljea 212, osnivačica pozorišta Nova osećajnosti i pokreta Kazalište Pozorište Gledališče Teatar, direktorka Beogradskog dramskog pozorišta i jedan od stubova BITEF-a, začudile bi vas njene haljine od teškog pliša bliže nekakvim istorijskim dramama i klasičnoj teatarskoj sceni. Njena starinska punđa bi se teško uklopila u zamišljeni lik te hodajuće revolucije, jedne od vodećih ličnosti civilnog društva, beogradskog antiratnog pokreta, pokretačice skoro cele nevladine scene, od Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog kruga do njenog Centra za kulturnu dekontaminaciju. Njene bele čarape i crvene cipele teško biste mogli da zamislite kako stoje na svečanim podijumima na kojima je primila neke od najviših svetskih priznanja za svoj mirotvorni rad, od francuske Legije časti, preko nagrade za mir i kulture fondacije Hirošima i nagrade Evropske kulturne fondacije do, naravno, domaće nagrade Osvajanje slobode. A tek njeni postupci? Na primer ono kad vikne na one koji u Centru sede tako da zauzmu dva-tri mesta, pa na one koji ne isključe telefon, da ne govorim o onima koji pričaju dok traje predstava! Takvo spontano i sasvim nestandardno ponašanje ne bi vam ukazalo da se radi o ženi-instituciji, koja ne samo da je radila u zvaničnim kulturnim ustanovama i bila čak i njihova direktorka, nego je osnivala nove, verujući da umetnost treba da ima i institucionalni okvir da bi ostavila što dublji i trajniji trag.

Ništa što sam znala o Borki nije moglo da me pripremi za prvi susret s njom. Vrlo se jasno sećam kad je to bilo, jednom u SKC-u, na osnivačkoj skupštini Evropskog pokreta. Imala je neku dugu šarenu hipi haljinu i, naravno, dovikivala je nešto s mesta. Pre toga sam čula i znala mnogo o njoj, ali baš takvu Borku nisam očekivala. Iz mog studentskog ugla ona je izgledala kao neki vrlo daleki svet. Sad znam da je taj „daleki svet“, ta Borka koju sam tad videla bila sloboda. Sloboda zvana Borka.

 

Preuzmite knjige Borke Pavićević:
„Moda“ (Beogradski krug, 1994)
Na ex – Postdejtonska moda 1997/8 (Danas, 1999)
„Glava u torbi“ (CZKD, 2017)
Uskoro nova knjiga: „Glava u torbi II“, kolumne pisane za Danas do maja 2019.

Danas, 27.06.2020.

Peščanik.net, 30.06.2020.

Srodni link: Godinu dana bez


The following two tabs change content below.
Dubravka Stojanović
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the Serbian Way (2017).
Dubravka Stojanović

Latest posts by Dubravka Stojanović (see all)