Reklame Belgrade Waterfront na zgradi

Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Početak prodaje stanova nije doneo ništa novo, odvija se u istom maniru kao i ceo projekat – netransparentno i na štetu građana. Tvrdnja da je čak 75 odsto ponuđenih stanova prodato već prvog dana, ne samo da je neistinita, nego skriva jednu još goru činjenicu o načinu prodaje stanova – stanovi nisu ni bili na prodaju, već je zainteresovanima ponuđen veoma sumnjiv ugovor o rezervaciji, a potencijalni kupci obavezani su da, bez uvida u kupoprodajni ugovor, uplate 1.000 evra, kao nepovratnu rezervacionu naknadu.

Od početka projekta Beograd na vodi, državni promoteri se trude da prikažu da za stanovima postoji ogromna potražnja. Pa tako premijer izjavljuje da će se prvog dana prodati 2.000 stanova. Poređenja radi, u Beogradu se godišnje proda oko 3.000. Priliku da sugeriše glad tržišta nije propustio ni gradonačelnik, koji je u martu 2015. najavio početak prodaje stanova. Nakon što je shvatio da je prodaja bez građevinske dozvole nelegalna, brzo je objasnio da to nije stvarno prodaja, nego više rezervacija. Tada su se hvalili sa 6.000 „rezervisano-prodatih“ stanova, pa su novinari ismevali celu operaciju prebrojavajući koliko njih se samo po redakcijama prijavilo za rezervaciju stanova.

Da bismo saznali o kakvoj se prodaji radi, pokušali smo da i sami “kupimo” stan u Beogradu na vodi. Prijavili smo se preko sajta Belgrade Waterfont, registrovali se i dobili uputstvo da u subotu 3. oktobra dođemo u zgradu beogradske zadruge na „ekskluzivni BW Residences prodajni događaj“. U pozivu je još navedeno da ponesemo 1.000 evra kao naknadu za rezervaciju. Traženi su nam i neki lični podaci, za šta je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić već utvrdio da je protivzakonito.

Na prodajnom događaju, potencijalni kupci imali su priliku da pogledaju imitacije delova stambenog prostora, modele u prirodnoj veličini, a atmosfera je bila takva da su se prodavci i hostese zgražali i prevrtali očima na bilo kakve sumnje ili pitanja o rokovima, garancijama, izvođenju. To se prosto ne dovodi u pitanje – na ovako ekskluzivan događaj se ne dolazi da bi se pričalo o stolariji, nego da se bude deo iskustva. Deo tog iskustva je i razgovor sa prodavcem, koji nam je u prvoj rečenici objasnio da razgovor može trajati maksimalno 20 minuta i da je on, za to vreme, tu za sva naša pitanja i eventualnu rezervaciju, to jest kupovinu.

U prvom delu razgovora, prodavac objašnjava šta će se sve graditi u okolini: jedna zgrada, ova u kojoj smo došli da kupimo stan, i još jedna slična njoj. Kaže, odmah do njih biće izgrađen “svetski” hotel. Sve to će biti završeno do 2018, možda koji mesec gore dole, imajte razumevanja. Kaže da će se u okolini graditi i kula i šoping mol, ali da će to trajati malo duže, oko 4, 5 godina. Na pitanje kako da u sve to budemo sigurni, ponovo dobijamo neverbalni odgovor u stilu “čemu sumnja?” Budući da nam on sada nudi rezervaciju, očekujemo da rokovi, garancije i slično budu u kupoprodajnom ugovoru.

Prelazimo na biranje stana. Dobili smo nekoliko planova: za dva manja od oko 50 i dva veća od oko 90 kvadrata, na različitim spratovima. Treba da izaberemo. Pitamo šta je još u ponudi, a prodavac kaže: to je to, ostali su slični. Treba da izaberemo jedan da bismo mogli da se dogovorimo o ceni koja zavisi od pogleda i terase. On otvara neki registrator sa još tlocrta. Izvlači nam jedan za stan od oko 60 kvadrata i kaže: evo, recimo ovaj. Šesti sprat, ne gleda na reku, ali zato mu je cena manja. Slažemo se da nam je to bitno i dobijamo cenu od 2.644 evra po kvadratnom metru plus porez. Garaža je obavezna i košta 19.000 evra. Ukupno oko 200.000. Pitamo koliko bi koštao stan sa pogledom na desetom spratu. Kaže 3.200 evra po kvadratu, ali imaju samo veliki od 90 kvadrata. Mrzi nas da računamo koliko je to novca koji nemamo, za stan koji ne postoji i biramo onaj prvi. Prodavac nas pita da li sigurno imamo onih 1.000 evra za rezervaciju. Ne damo se prevariti.

Na pitanje da li će nam naknada za rezervaciju biti vraćena, kaže da to nije opcija i da ako za 10 dana ne potpišemo kupoprodajni ugovor, novac ostaje njima. Na molbu da nam pokaže ugovor, upućuje nas u finansijsku službu gde ćemo potpisati rezervaciju, uplatiti 1.000 evra i gde će ogovoriti na sva naša pitanja. Moli nas da imamo razumevanja, isteklo je 20 minuta, a i on ne zna sve. U finansijskoj službi nam odgovaraju da ne mogu da nam pokažu ugovor, ali da će prodavac sigurno odgovoriti na sva pitanja ako ga pozovemo telefonom, ali ne danas.

Zanimljiv dokument koji kao “rezervisti” stana dobijamo je i dinamika plaćanja, koja obavezuje kupca da u različitim fazama uplati dogovorene iznose novca. Dobra ideja, kako bi investitor mogao da finansira izgradnju. Samo se postavlja pitanje: ako se izgradnja finansira novcem građana, zašto je onda bio potreban strani investitor koji učestvuje u vlasništvu sa 62% i kome se poklanja najvredniji deo Beograda?

Na izlazu nas špalir hostesa pozdravlja osmesima, odlazimo sa Belgrade Waterfront papirnom kesom i crtežima stana u rukama. Narednih dana smo pokušavali da dođemo do prodavca, do pravne službe ili do bilo koga ko bi nam poslao kupoprodajni ugovor, ali bez uspeha.

Generalni direktor kompanije Belgrade Waterfront Nikola Nedeljković u subotu 3. oktobra, objavio je da je ova kompanija uspešno počela prodaju stanova u okviru projekta Beograd na vodi i da je čak 75 odsto ponuđenih stambenih jedinica prodato već prvog dana.

Ova tvrdnja ne samo da je neistinita, nego skriva još goru činjenicu o načinu prodaje stanova. Prvo, stanovi nisu ni bili na prodaju, već je zainteresovanima ponuđen veoma sumnjiv ugovor o rezervaciji. Drugo, rezervacija stanova potencijalne kupce obavezuje da, bez uvida u kupoprodajni ugovor, uplate 1.000 evra, kao nepovratnu naknadu. Ovu naknadu oni gube ako ne potpišu kupoprodajni ugovor i plate kaparu od 10% vrednosti stana. Kupci ni u jednom trenutku nemaju uvid u kupoprodajni ugovor, niti mogu da saznaju garancije, rokove izgradnje, detalje stana, rokove izgradnje okolnih zgrada i slično. Ali tu je slatkorečivi prodavac da odagna sve njihove sumnje.

Početak prodaje stanova nije doneo ništa novo i odvija se u istom maniru kao i ceo projekat: netransparentno i na štetu građana. Nastavlja se i serija netačnih i manipulantskih izjava promotera projekta koje, neosporene logičnim novinarskim pitanjima, odlaze u javnost. Juče su to bile proizvoljne izjave o veličini investicija, troškovima projekta i broju predviđenih radnih mesta, a danas vesti o nepostojećoj i verovatno protivzakonitoj “prodaji” stanova.

Epilog

Postovani Milovane,

Zvao sam Vas nekoliko puta, a i pokusavao da dobijem pravnu sluzbu kako ste mi rekli kako bih dobio kupoprodajni ugovor. Ja sam zainteresovan za kupovinu, ali moram da vidim ugovor. Mozete li mi ga molim vas poslati?

Pozdrav

Postovani Radomire,

Hvala Vam na kontinuiranom interesu za nas projekat. Ugovor koji ste sa nama potpisali je raskinut, kao sto smo vas obavestili email-om. Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu stana, pozivam Vas da dodjete u nasu prodajnu galeriju u Karadjordjevoj 48 i jedan od nasih prodajnih savetnika ce Vam pomoci da izaberete stan u skladu sa Vasim potrebama. Nakon sto potpisete novi Ugovor o rezervaciji i uplatite rezervacionu naknadu, poslacemo Vam nacrt Ugovora o kupoprodaji.

Srdacan pozdrav

Ispred inicijative Ne davimo Beograd: Maja Ćurčić, Andrija Stojanović, Dobrica Veselinović i Radomir Lazović.

Peščanik.net, 16.10.2015.

TEMA – BEOGRAD NA VODI