Qui tacet consentire videtur1
Mnogo je nas, običnih građana, duboko onespokojenih podelom opozicije o temi izaći ili ne izaći na predstojeće lokalne izbore. Duboko razumem – i ne samo to, osećam – ravnopravnost i iskrenost razmenjenih argumenata obeju strana. Nisam ogorčena protivnica bojkota; naprotiv, on pod određenim uslovima može dati bar dugoročne rezultate. Međutim, u ovoj prilici tih uslova nema, nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Pa sam za sebe donela odluku da na izbore idem, rukovodeći se ne samo razumom nego i instinktom: bar nešto se mora učiniti, i to sada.
Ako budem imala za koga da glasam.
Nadam se da sam razumela medijske vesti i izjave aktera. Došlo je do masovnog odbijanja proglašenja ili odbacivanja izbornih lista opozicionih stranaka, koalicija i pokreta. Te odluke u većini slučajeva donesene su na osnovu toga što su pojedinci – lojalni građani podneli prigovore nadležnim izbornim komisijama da se među kandidatima na listama nalaze i oni koji imaju prebivalište na datoj opštini, a to prebivalište je prijavljeno u okviru poslednjih jedanaest meseci. Dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku bila je predmet javnog sporenja između podeljenih delova opozicije, kao i pravnih stručnjaka, ne toliko zbog sadržaja, koliko u vezi sa tim da li je ona kao takva korak napred ili nazad. U ovom pravnom poretku ona ima sudbinu bilo koje druge norme. Lepo zvuči, a preti da ostane neprimenjena ili makar da bude zloupotrebljena.
Zloupotreba je upravo u toku.
Kratka je ta dopuna, vredi je najzad celu pročitati:
„Član 1.
U Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku (Službeni glasnik RS, br. 104/09 i 99/11), u članu 6. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
’Izuzetno od stava 1. ovog člana, birač koji je upisan u birački spisak i koji prijavi prebivalište u drugoj jedinici lokalne samouprave, odnosno u drugoj gradskoj opštini, upisuje se u deo biračkog spiska prema mestu tog prebivališta nakon šest meseci od dana prijave prebivališta.’
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 2.
Birač koji je upisan u birački spisak i koji je nakon 3. jula 2023. godine prijavio prebivalište u jedinici lokalne samouprave, odnosno u gradskoj opštini u kojoj su za 2. jun 2024. godine raspisani lokalni izbori, upisaće se u deo biračkog spiska prema mestu prebivališta koje je imao na dan 3. jula 2023. godine.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na birače koji su kandidati za odbornike na izbornim listama koje su na lokalnim izborima koji su raspisani za 2. jun 2024. godine podnete pre stupanja na snagu ovog zakona.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ’Službenom glasniku Republike Srbije’.“
Bitna novina ove dopune je u tome što građanin/građanka, prijavljen/a na novoj adresi u vremenu kraćem od 11 meseci, ne može glasati u opštini novog prebivališta, nego ranijeg. Međutim, odredba se ne primenjuje na one koji su kandidati na predstojećim izborima ako su izborne liste podnete pre stupanja na snagu ovih dopuna.
Izborne liste opozicije u brojnim opštinama podnesene su poslednjeg dana, tri dana pošto je dopuna zakona stupila na snagu.
E, sad nešto o izbornoj tehnici i taktici. Da bi neko bio uvršćen kao kandidat na izbornu listu, podnosilac liste mora imati potvrdu o prebivalištu tog kandidata, koju izdaje policija, a potvrda je bez sumnje javna isprava, ima, dakle, najvišu dokaznu snagu. Potvrda sadrži podatke o prebivalištu koje kandidat ima na dan izdavanja potvrde. Kad se lista sastavi, nju overenim potpisima mora potpisati ne mali broj građana. A u Srbiji, kad je opozicija u pitanju, pred izbore, zavlada manjak overivača, pa se potpisivanje oteglo do poslednjeg dana roka. Kako je đavo obično u detaljima, liste SNS, volšebnih manjinskih i drugih satelitskih partija nekako su smogle dovoljan broj potpisa, a naročito overivača, dok je opozicija bila prepuštena raspojasanom overivačkom slobodnom tržištu. Pa je predala liste posle stupanja na snagu dopuna za koje se izborila.
A onda je grunuo neizbežni hor da objasni zaplet. Ostavljam po strani doskočice informerskog tipa. Ali, javila se i naša, opoziciona strana. „Sami tražili izmene zakona – sami se o njih spotakli“; „Kriva je Irska: Oborene im liste zbog zakona koji su sami tražili“. Odbijanje ili odbacivanje opozicionih lista opozicioni portali nazivaju „diletantskim fijaskom“, „bezobalnim dilentatizmom“ – ovde ću stati. Opozicione koalicije i grupe zapretile su povlačenjem izbornih lista i blokadom izbora.
Zaboravili smo brzo, po svemu sudeći, na ratio legis ove zakonske dopune. On se u javnoj sferi označava pristojno kao migracija birača, a stvarno se radi o kriminalnom prividnom preseljenju građana u organizaciji države koju je zaposela vladajuća politička stranka, da bi ostvarila dobar izborni rezultat. Sprečavanje kriminalne migracije jeste cilj ove zakonske odredbe. A njena primena je zloupotreba prava učinjena radi diskreditacije opozicije koja je odlučila da na izbore iziđe. Zašto nakaradnu primenu ove odredbe ismevaju vlast i njeni tabloidi, kao i komentatori na društvenim mrežama – jasno je. Ali zašto to čine nezavisni portali i nezavisni ljudi, postaje teško objašnjivo. Svi podsmevači su saglasni: Aleksandar Vučić – SUTRA pobediće. Moguće je, štaviše verovatno. Ali nije li bolje za sve da ipak ne pobedi svuda, i da opozicija ne bude potučena do nogu. Jer, jedna od šansi za ponovno spajanje razjedinjene opozicije, makar lokalno, bio bi i delimičan uspeh stranaka koje su se za izbore odlučile. Pored toga, opozicija i to sva zalaže se za kakvu takvu, makar i sporadičnu vladavinu prava, dok neki nezavisni – zloupotrebu prava koju vrši vlast preko lokalnih izbornih komisija, definišu kao diletantizam dela opozicije.
U savremenoj teoriji prava preovlađuje shvatanje da zloupotreba prava postoji onda kad se pravo vrši protivno cilju koji pravni poredak tom pravu priznaje. Ima i teze da zloupotreba postoji ako se pravo vrši sa idejom da se drugom nanese šteta. Uzmimo obe teorije u obzir. Nesumnjivo je da je, po bilo kom od ova dva shvatanja, vladajuća politička stranka preko područnih izbornih komisija i teško dostupne overe potpisa građana zloupotrebila pravo, umesto da ga primeni. A mi, naši, odmah smo graknuli da zloupotrebu pozdravimo, a borbenu opoziciju ismevamo.
Zloupotreba prava je zabranjena, iz istih razloga kao i otvoreno kršenje prava. Samo se teže prepoznaje i lakše ju je pripisati onome na čiji teret se zloupotreba sprovodi. Ovo poslednje u politici se zove sitna pakost. Nije nam dosta krupnih pakosti vlasti?
Po svemu sudeći – nije. Deo opozicije koji je odlučio da ide na izbore zapretio je povlačenjem lista i blokadom (neodređenog značenja), a najavljeno je i podnošenje pravnih sredstava. Šta će biti ako neko od tih pravnih sredstava opozicije bude usvojeno? Strah vlasti od opšteg bojkota/blokade, paktiranje te opozicije sa vlašću, volja za moć? I ko će glasnije graknuti?
Peščanik.net, 15.05.2024.
REFORMA PRAVOSUĐA________________
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Kafkijanska klopka - 22/05/2024
- Ko ćuti, smatra se da pristaje - 15/05/2024
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
