Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Iako je bio inspirisan realnim hitlerovsko-staljinističkim režimima svog doba, Orvel je projektovanu budućnost smestio u 1984. i izgleda da je samo godinu omašio. Četrdeset leta kasnije, predsednik Rusije, na turneji po istočnoj Aziji, sklapa „čelična“ prijateljstva sa državama, ne toliko bliskim po geografiji koliko po načinu vladanja. Uostalom, da je do geografije, najbliža mu je Amerika, tek nekoliko kilometara kod Aljaske.

Srbija, malo udaljenija kilometarski ali mnogo bliža vladarski, nije bila na maršruti Vladimira Putina. Delimično zato što zbog sankcija drugih država ne može do nas ni kopnom ni vazduhom, a i što da se cima dovde kad ne preti opasnost da će nas neko drugi primiti u čelični zagrljaj.

Osim toga, imamo mi svog džudistu, ne treba nam sad i taj ruski da nam još i on udari špansku kragnu, ni iz ove domaće ne možemo da se iskobeljamo. A izgleda da i nećemo uskoro, barem ne ovako zaglavljeni i dalje u temi bojkot ili izlazak na izbore. Možda treba da skratimo priču? Bojkot može biti uspešan, evo, vlast uspešno bojkotuje stručnost, zdrav razum, sistemska rešenja, pravo, pravdu… Izlazak na izbore takođe može doneti uspeh čak i kad ne pređete cenzus, eto vam ministarke za porodicu za primer.

Novi zavet (bože mi oprosti) dala je i predsednica skupštine. Tačka koju je stavila na Rio Tinto, postaće tačka dnevnog reda o kojoj će se raspravljati, ali pod njenim uslovima. U pokušaju da kritičarima spočita nestručnost samo što im nije pripisala onu pošalicu „nisam ginekolog, al’ mogu da pogledam“, ali je valjda na vreme shvatila kako bi to moglo dodatno da se tumači, na njenu štetu.

A pošto nismo Istazija samo zato što nas još niko nije zvanično primio, nema razloga da skupština odlučuje o bilo kojoj temi značajnoj za život, pa makar on bio i puko preživljavanje. Jedino o čemu bi ova skupštinska većina volela da odlučuje je – da li da nam ukine internet. Ne brinite, ostaviće nam ga, suprotno njihovim svetonazorima, barem dok predsednik Srbije ne počne po televizijama da izvodi ono što sada prikazuje na Instagramu – sebe kako lepi sličice fudbalera (ali samo Srbije!) i sebe kako odgovara na pitanja predsednice skupštine ko je jači, on ili brat (brat), i koje je stripove voleo (Vukove sa Ontarija, mada mu taj naziv očito nije poznat inače bi ga iskoristio u onoj isforsiranoj internet kampanji sa vukovima).

Šteta samo što ni osamdeset četvrta ni dvadeset četvrta ne može lako ko četrn’esta i četr’es’ prva da se ukomponuje u „nije mala, nije mala“.

Peščanik.net, 24.06.2024.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)