Ispitna prevara jednog kandidata na prijemnom ispitu za upis u Pravosudnu akademiju razvija se u apsurdnom pravcu koji je u skladu sa nastankom same afere.
Najzad su zainteresovani bili u prilici da 19. septembra čuju direktora Akademije Nenada Vujića, u dnevniku TV Nova koji je vodila Jelena Obućina.
Razgovor je bio širi od teme koja ga je provocirala – pokušaja ispitne prevare jednog kandidata koji je, navodno geškom, uz pitanja dobio i odgovore na njih, pročitavši ih tečno. O tome sam pisala u tekstu objavljenom na sajtu Peščanika „Neću da učestvujem“.
Direktor je ipak počeo od povoda razgovoru. Tvrdio je da integritet prijemnog ispita nije bio ugrožen, da je ispitna komisija, ukljičiv i tužioca Mladena Nenadića koji je otkrio i obelodanio prevaru, nastavila ispit, čime su prećutno priznali da je sa ostalim kandidatima sve u redu, te da je on lično „diskvalifikovao“ spornog kandidata.
Uljudno, rečito, glatko. Sve je u redu, greške se događaju.
Integritet potiče od integritas, sa izvornim značenjem potpunosti i nedeljivosti, iz koga je kasnije izvedeno i značenje poštenja i besprekornosti. Da bi se integritet prijemnog ispita očuvao, taj ispit u celosti mora biti pošten i besprekorno organizovan. A to, dokazano je, nije bio. Sad imamo i snimak o tome koji svako može da vidi i čuje, ako hoće. I da sebi nužno postavi pitanje kakvi su bili raniji prijemni ispiti. Prepuni nedeljivosti besprekornog poštenja? Ili je samo ovaj baksuzan, budući da je u pitanju trinaesta generacija polaznika. Teza da je komisija u integralnom sastavu sudelovala u ostalim ispitima i da su svi potpisali ispitne zapisnike ne znači ništa, ni konkludentno ni prećutno, jer komisija, a i sama Akademija imaju prema kandidatima obaveze, upravo zato što nisu bili počašćeni odgovorima na pitanja koja su dobili.
Na pitanje zašto se Akademija nije reformisala ranije, otkad su se čuli glasovi akademijskog alumni kluba o problemima vezanim za ispite, direktor Vujić (inače od osnivanja na tom mestu) odgovorio je da se baš razmišlja o tome, objasnivši izvesne tehničke detalje generisanja ispitnih pitanja (doduše ne i odgovora na njih). Bavio se i posvemašnjom transparentnošću ispita, obezbeđenu snimanjem. I koja je, eto, radila sve dok tužilac nije digao glas. Bio je manje rečit o pitanju šta je sa integritetom Akademije kao institucije i zašto do danas nisu primenjene smernice i preporuke Radne grupe za izradu smernica za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije iz 2014. godine (eno ih na veb stranici Vrhovnog suda).
Kako zašto? Lepo. Sve te smernice, trice i kučine služe ispunjavanju Nacionalne strategije o reformi pravosuđa. A ona izgleda tako lepo na papiru. Samo neka tamo i ostane, a mi ćemo raditi po Šefovom i svome, svesrdno uprkos i Strategiji i smernicama, samo neka je i dalje mrtvo more u pravosudnim kućama Srbije. Toliko mrtvo da ga ne mogu uznemiriti talasići koji se vremenom izgube u tami sveopšteg ćutanja.
Bilo je u razgovoru i reči o tome zbog čega nema presuđenih krivičnih dela visoke korupcije. Vujić je to objasnio složenošću ovakvih predmeta, usled koje postoji mogućnost greške i, docnije, naknade štete koja bi se isplatila iz budžeta, na teret svih građana Srbije. A šta je sa dosad isplaćenim naknadama štete zbog olake hitrosti u određivanju pritvora kad god se vlastodržačkoj samovolji prohte? Znate li koliko treba da Bank of England pošalje izveštaj – retorički se zapitao Vujić, baš kao da svi akteri koruptivnog kriminala upravo sa ovom bankom posluju. A tek advokati, koji doduše rade svoj posao, ma šta on o tome mislio! Kao da nije direktor čuo, a morao je, jer su svi mediji prenosili, direktnu državnu opstrukciju krivičnih postupaka organizovanog kriminala. Na primer – pritisak predsednika Republike koji je odlučno stao u odbranu Predraga Koluvije, uzornog poljoprivrednika i proizvođača zdrave, najzdravije hrane. Tona i po marihuane, ta to u Nemačkoj nije krivično delo. THC manje-više. Ni čuo ni video „intervju“ prigodnog novinara Vladimira Đukanovića sa sopstvenim klijentom u sopstvenoj produkciji? Ne zna gospodin Vujić za pretnje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću koje državni funkcioneri predstavljaju kao kriminalce. Pa oni, baš oni su ugrozili integritet Jovanjice, te uzorne institucije. Niti za svedočenje inspektora Isakova, promptno sankcionisano sutradan podnesenim optužnim aktom? Direktor Pravosudne akademije ne pominje arsenal posebnih dokaznih sredstava koja stoje na raspolaganju tužiocima i sudijama u postupku za raspravljanje krivičnih dela organizovanog kriminala, a ona imaju za cilj pouzdano utvrđivanje činjenica i bolju efikasnost postupka? Složio se Nenad Vujić sa voditeljkom da su važni efikasnost i brzina. On uglavnom počinje time što se slaže, ali…
Povodom glasova u javnosti da ima mesta ispitivanju krivične odgovornosti mogućih učesnika u aferici prijemnog ispita, opet se složio iznoseći tačnu tezu da svako može da podnese krivičnu prijavu.
Neću je podneti, iako mogu. A neću zato što je realnost takva da bi se eventualna krivična prijava građanina – glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, koji je „događaju“ prisustvovao, ozbiljno uzela u razmatranje. A moja ne bi. Već imam iskustva sa odbacivanjem krivične prijave protiv građanina (i nosioca još mnoštva moćnih društvenih uloga), Vladimira Đukanovića, u čijem obrazloženju stoji i to da podnosioci nisu pružili dokaze o kriminalnoj grupi za organizovanje bakljade na krovovima zgrada u nekoliko gradova Srbije u vreme opsadnog stanja, koje se zvalo vanredno. Građani treba tužilaštvu da pruže dokaze, dakle nisu tužilaštvo i policija dužni da te dokaze pribavljaju u predistražnom i istražnom postupku? Ako je praksa stvarno takva, građanin Nenadić je u prilici da pruži dokaze bolje no gotovo iko drugi. Poučena vlastitim iskustvom, javno sam predložila tužiocu Nenadiću da podnese krivičnu prijavu. Naročito zato što je on, sa vidljivim gnušanjem, jasno rekao da neće da učestvuje u nepoštenom ispitu zbog svoje časti i posla koji obavlja. Zna on bolje od mene da se za krivično delo odavanja poslovne (član 240, stav 3 Krivičnog zakonika) ili službene tajne (član 369, stav 3 KZ) odgovara i kad su dela učinjena iz nehata. A nehat je direktor Akademije sam sebi pripisao, doduše koristeći pravno neutralne reči, kao što je moguća greška u „generisanju“, možda i u svojeručnom „pakovanju“. Kad je kandidat u pitanju ima tu nekoliko mogućnosti o kojima tužilac zna takođe više od mene.
Čekam da tužilac odluči hoće li „diskvalifikacija“ kandidata biti tačka ili tek zarez. Ima vremena – dok ne istekne rok zastarelosti krivičnog progona.
Da, gledala sam direktora Vujića na televiziji posle dugo vremena. Nije se promenio. Savršeno je uglađen kao što je bio kad sam ga prvi put videla. Veoma pristojan i blagoglagoljiv. Pravi promoter nove pristojnosti ćutanja, ćutanja o svemu što je važno. Kad se ćuti o važnom mora se biti rečit o sporednom, tako se prikriva prećutkivanje važnog. Ali blagoglagoljivost uvek nosi određeni rizik, bar onaj lapsus-a linguae. Na pitanje kako to da je suđenje za atentat na premijera Zorana Đinđića pravnosnažno okončano za četiri godine, dakle relativno efikasno, direktor je, uverena sam, hteo da kaže i da se i na tu presudu dugo čekalo. Ali ono što je stvarno rekao u svojoj blagoj govorljivosti glasi (doslovno citiram):
„I to smo dosta čekali, i ubistvo premijera smo čekali.“
Peščanik.net, 21.09.2023.
Srodni linkovi:
Sofija Mandić – Sporazum o priznanju
Rodoljub Šabić – Snimak mizerije
Vesna Rakić Vodinelić – „Neću da učestvujem“
REFORMA PRAVOSUĐA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
- Zakon i topuz - 17/12/2023
- „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023
