Zove se Dimitrije Dimić. Ima 23 godine i student je prava. Štrajkuje glađu u parku ispred sedišta predsednika Republike. Njegov cilj je da ga predsednik primi ili da učini ono što je potrebno da se ispune zahtevi protesta protiv nasilja. I formalno je, na pisarnicu, predao svoj zahtev koji upućuje predsedniku.
Dimić je tokom govora na protestu dao reč da će krenuti u štrajk glađu. Učinio je to u dobroj veri, bona fide – da su zahtevi opravdani, ispunjivi i pravedni. I reč je dao u dobroj veri, bona fide, da će je održati. Da će ga predsednik primiti i saslušati ili da će učiniti što je do njega (a sve je do njega) da se zahtevi ispune.
Bila sam nekad profesorka prava. Na žalost, nisam to bila Dimitriju Dimiću. Mnogo studenata učilo je kod mene. Malo ih je bilo sa tim svetlom u očima koje Dimitrije nosi i na fotografijama. Malo i onih koji pravo razumeju i žive ga kao poziv, a ne kao alatku. Momak koji štrajkuje glađu u Pionirskom parku je, pišu mediji, student prava. Nije više, on je pokazao da je diplomirao onda kad je razumeo da prava nema bez dobre vere u pravne principe i njihovo ispunjenje.
Ali, Dimitrije Dimić živi u državi u kojoj vlada mala fides, zla vera, zla namera. Svoj zahtev je uputio jednom mom nekadašnjem studentu, danas predsedniku Republike. Taj diplomirani pravnik već dva puta se zakleo na Ustav da će ga poštovati. To je učinio mala fide, u zloj nameri, jer je taj isti Ustav bezbroj puta prekršio svojoj teškom rukom i još težim rečima. Mala fides je arogancija prema pravu. Predsednik je praktikuje tako što se javno ne obazire na bilo koji zahtev koji je protivan njegovoj mala fide političkoj praksi, ni kad za njih hodaju desetine hiljada građana države čiji je predsednik. Ne obazire se i neće se obazirati na Dimitrija Dimića. Za njega, on je samo jedan izgubljeni podanik više.
A mogli su biti kolege. Mogao je predsednik da se seti nečeg dobrog iz svojih studentskih dana, umesto mala fide huliganskih tuča. Makar onog što je učio. Samo malo. Na primer da pravo nije neprijatelj vladara zato što, ako se poštuje, moćnije čuva svakodnevni red u društvu nego što to vladar može. Mogao bi da se seti makar kafića „Bona fides“ i prijateljstava koja su se tamo učvršćivala. Tad bi morao da primi Dimitrija Dimića koji mu dolazi u dobroj veri. Dimitrije je pred čvrsto zatvorenim vratima iz kojih bije mala fides. I nadam se da će razumeti da ni trunčicu svog zdravlja ne sme izgubiti, jer mora da čuva svoj otvoreni um i svoju dobru veru u budućnost. I da je pravi odgovor u tome da on, Dimitrije Dimić, ignoriše zlu volju koja se izliva kroz tvrda vrata Andrićevog venca.
Dimitrije veruje da se obraća instituciji. To je naučio. Ali tamo , kao ni drugde, institucije nema. Tamo je samo mala fides. Adekvatan prevod – zlovolja. Na to nema smisla trošiti dobru veru.
Peščanik.net, 20.07.2023.
3. MAJ 2023.- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
- Zakon i topuz - 17/12/2023
- „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023
