Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Mnogo je događaja i ljudi u proteklih pet godina koji bi mogli biti paradigma ove vlasti. Pa ipak, Savamala je možda najbolji kandidat za to. Po onome šta se desilo i po onome šta se posle nije desilo.

Šta se desilo u Savamali i šta se posle nije desilo je kao lex specialis Marfijevog zakona: desilo se sve ono što nije smelo da se desi i nije se desilo ništa od onoga što se moralo desiti.

A desilo se da su neki, nama još uvek nepoznati ljudi, lišavali slobode i pokretne i nepokretne imovine neke druge ljude. I nije se desilo da policija i tužilaštvo istraže i procesuiraju taj događaj.

Jedini koji je nešto uradio je ministar policije. Ali ne ono što se od njega očekivalo. Nego ono što se nije očekivalo. Naime, tužio je sudu jedan nedeljnik i jedan portal. Prvi pod optužbom da ga proglašava za mozak operacije Savamala, drugi pod optužbom da ga proglašava za najglupljeg u toj aferi. (Začudo, nije podnosio tužbe kada su objavljivani tekstovi o tome da je plagirao doktorat, tada je samo obaran sajt.)

Pa, kako su se razrešile te protivrečne tužbe? Da li je ministar dokazao da je glup, čime bi otklonio svaku sumnju iz druge tužbe da je mozak operacije? Ili je možda dokazao da nije glup, naprotiv da je izuzetno inteligentan čime bi pobio da je najgluplji, ali istovremeno i inkrimisao sebe kao mogući mozak operacije? Ili je možda, činom da je podneo dve oprečne tužbe pa samim tim osigurao da jednu svakako može dobiti tako što drugu izgubi – baš pokazao da takav plan može smisliti ili samo vrhunski pametna osoba ili osoba ne baš osobite pameti?

Za sada znamo da je po jednoj tužbi izgubio, dok je druga još u toku. Šta će biti ako izgubi obe tužbe? Hoće li onda ispasti da je – i najgluplji i – mozak operacije? Jer i to je moguće, čak paradigmatično – da mozak operacije bude glup, zar ne?

E, sad, a da li je glup ili prepreden i mozak ove operacije predizbornog raskopavanja i zatvaranja beogradskih ulica i mostova? Sa jedne strane, taj isti vrh gradske vlasti koji je pod neposrednom partijskom upravom baš ministra policije, nikada nije pokušao da opovrgne tvrdnje tadašnjeg premijera, a današnjeg predsednika – da su kompletni idioti. Svakako ne na sudu. Sa druge strane, povlačili su poteze koji bi mogli da dovedu u pitanje njihovo rasuđivanje – jarboli, fontana bez dozvole sa pevanjem i prelivanjem otvorena pa zatvorena, polugodišnja novogodišnja rasveta… (umesto vrtića, nadoknada trudnicama, ličnih pratilaca, besplatnih udžbenika…). Ali, pošto za sve to, kao ni za Savamalu, nisu kažnjeni, biće ipak da su dovoljno pametni da izbegnu posledice.

Na kraju će ispasti i da su toliko pametni da ovaj saobraćajni kolaps ne prave zbog predizbornog marketinga nego da bi opoziciju preventivno odvratili od najavljenih uličnih protesta. Jer, za razliku od njih, budući demonstranti moraju znati da će postati omraženi ako napaćenim ljudima dodatno blokiraju ionako otežano kretanje kroz grad. I da, takođe za razliku od vlasti, nemaju mogućnost da te iste birače posle privole da im to, milom ili silom, oproste.

Peščanik.net, 21.08.2017.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)