Grafit: Mišljenje struke
Foto: Slavica Miletić

Iako je Krizni štab od svog osnivanja u krizi, sada je praktično postao nepotreban. Dok zaraza i stopa smrtnosti rastu, KZ ničemu ne služi. Kovid 19 koji hara Srbijom glavna je tema, važnije i nema jer svakog dana, kako neko reče, umre jedan pun autobus putnika. Samo neko bez glave i srca može mirno da prelazi preko ove kataklizme. Juče, na dan 5. oktobra, posle duge pauze održan je sastanak Kriznog štaba. Nedeljama, ako ne i mesecima se čekalo da se on sastane, a to se nije dešavalo iz nepoznatih razloga. Ne znam kako se dogodilo da jedna osoba bez ikakvog ugleda, znanja i sposobnosti kao što je Ana Brnabić postane šefica Kriznog štaba, dok su ministar zdravlja i nadležne institucije kao u zemlju propali.

Konačno se dogodilo da lekari iz KZ, stručnjaci za pandemiju, izađu sa dogovorenim merama, koje su (blago) restriktivne. Trajale bi tek desetak dana, kako bi se proverilo koliko su delotvorne. Ana Brnabić je glatko odbila ove predloge lekara, odbacila je stručno mišljenje, opet ponavljajući besmislicu da ona ne veruje u predložene mere, te da sve ostaje po starom. Još jednom je otpevala da imamo vakcinu. Čak se poigrala brojem vakcinisanih. Ranije je govorila da je 53 posto stanovništva vakcinisano, a sada kaže da ih nema ni 50 posto. Po svojoj volji ona uvećava i smanjuje taj broj i opet ponavlja „imate vakcine“. Kao da ne zna da u Srbiji nije bilo kampanje za vakcinaciju i da je bilo znatno više antivakserskih poruka po raznim medijima od strane kadrova zaduženih da ubeđuju ljude kako je vakcina neproverena i nepotrebna.

Šta me je podstaklo da se javim na ovu temu, o kojoj se već dosta ozbiljno pisalo na Peščaniku i šire? Kad je Brnabić mrtva hladna odbila stručno mišljenje lekara iz Kriznog štaba o tome šta bi valjalo činiti kako bi se zaustavio rast obolelih, zaista je čudno da u KZ nijedan lekar nije podneo ostavku. Ako se njihovo mišljenje ne uvažava i njihovu ulogu su preuzeli Vučić i Brnabić, zašto stručnjaci u KZ i dalje ostaju u toj već izblamiranoj i od početka nelegalnoj instituciji, koja je tek naknadno legalizovana. Logično bi bilo da se posle bezobrazluka Ane Brnabić i njenoga šefa lekari dignu i napuste Krizni štab, jer je postalo jasno da ničemu ne služe, sem da povremeno paradiraju sa njima. Njihovo mišljenja je odbačeno i poniženo. Međutim, oni ipak ostaju na svojim mestima, ne mrdaju i ne smeta im da ih Brnabić gazi svojim beslovesnim izjavama o tome u šta ona veruje i ne veruje.

Zaista, zašto lekari i dalje ostaju u KZ? Jedini odgovor je da su stručnjaci u Kriznom štabu duboko korumpirani. Do sada se nije postavljalo pitanje kolike su novčane naknade za to da budu suvišni, ma šta se dešavalo sa epidemijom i ma koliko rastao broj zaraženih i umrlih. A pritom oni dobro znaju da njihove kolege crkavaju po bolnicama u borbi za svaki život, da svakog dana naporno rade u teškim uslovima izlažući se opasnosti. Oni ne pokazuju nimalo solidarnosti sa lekarima i medicinskim osobljem koje sam svojim očima gledala kako izgaraju na poslu. Gospoda iz KZ znaju da vlast štimuje brojke i o tome ćute i nimalo ih ne vređa to što vlast ne zarezuje to šta oni misle i šta predlažu. Njihova uloga je praktično okončana, sem što još služe vlast i tako dvostruko oštećuju građane Srbije. Vlast ih drži i plaća da bi fingirali da se nešto radi i da bi ćutanjem pokrivali brljotine Ane Brnabić. Njihova bruka je krenula još prošle godine prikrivanjem stvarnog stanja epidemije te štimovanjem broja umrlih.

Lekari iz KZ nisu digli glas kada su njihove kolege koje su potpisale apel Ujedinjeni protiv kovida bile smenjene sa rukovodećih mesta, čime su bili oštećeni i građani bolesni od drugih bolesti. Struka u KZ je samu sebe likvidirala i učinila je nepotrebnom. Umesto da Ani Brnabić, toj bezobzirnoj osobi, u lice kažu da joj neće služiti jer služeći njoj i Vučićevoj vlasti više ne služe građanima. Njihovo mišljenje je postalo suvišno, njihovi predlozi se ne uvažavaju, jer Ana Brnabić ima svoje „vjeruju“ po naloga svoga šefa.

Nemamo odgovor na pitanje koliko je građane koštalo kriziranje Kriznog štaba u životima ljudi i sredstvima i kolika je cena stručnjaka koji se lako potčinjavaju vlasti i njenim potrebama. Pošto je Krizni štab svojom korumpiranošću poništio svoju funkciju, a druge zdravstvene ustanove zadužene za javno zdravlje se ne čuju i ne obavljaju svoj posao, ispalo je da o zdravlju građana i epidemiji kovida 19 odlučuju verovanja Ane Brnabić koja joj šapuće predsednik Vučić.

Peščanik.net, 06.10.2021.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).