Pre nekoliko dana sam učestvovao u predstavljanju rezultata jedne, verujem, vrlo vredne inicijative građanskog društva čiji je zvanični naziv – Majska platforma.
Početkom maja prošle godine, javnost i građani Srbije suočili su se sa zastrašujućom eksplozijom nasilja. U dva dana, dva masakra u kojima su i zločinci i žrtve uglavnom bili deca odnosno vrlo mladi ljudi, prvo u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu a potom u Duboni i Malom Orašju u okolini Mladenovca – doslovno su šokirala društvo i na najneposredniji način, brutalno, otvorila ili aktuelizovala niz teških pitanja. Iz kojih izvora se rađa i perpetuira rastuće nasilje? Da li je društvenom kontekstu kakav je kod nas uspostavljen, kultura nasilja imanentna? Kojim to institucionalnim mehanizmima za sprečavanje nasilja kao društvo raspolažemo i kako oni funkcionišu? Koji segmenti tih mehanizama su pokazali slabosti? Kakve sve slabosti? Da li su uočene slabosti veće u sferi prevencije ili u sferi reagovanja? Nema potrebe nabrajati u nedogled, jer u osnovi sva se otvorena pitanja svode na jedno, najvažnije – šta možemo i moramo da uradimo kako se ništa slično ne bi ponovilo?
Aktuelna vlast nije se potrudila da odgovor potraži. Potrudila se samo da stvori privid da to čini. Samo dan nakon tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“, postupajući po sugestijama predsednika Republike, Vlada je usvojila mere koje su, već i samo zbog neshvatljive brzine kojom su donete, neizbežno upućivale na zaključak da su motivisane dnevno političkim interesima. Od početka, već na prvi pogled, bilo je očigledno da je većinu tih mera, inače uglavnom represivnih a ne preventivnih, veoma teško ili čak nemoguće primeniti (zabrana pristupa dark vebu, kontrola i revizija svih dozvola za oružje u kratkom roku, testiranje učenika na psihoaktivne supstance, smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost) i da su lansirane sa željom da se „brzim i energičnim reagovanjem“ impresionira javnost. Potvrda toga je činjenica da, iako je od usvajanja mera prošlo već dvanaest i po meseci, one nisu dale gotovo nikakve rezultate. A sa rastućim nasiljem koje, bilo kao nasilnike bilo kao žrtve, uključuje decu i mlade se kontinuirano, svakodnevno suočavamo.
Samo u jednom trenutku izgledalo je da postoji nada da će se odgovori na otvorena pitanja potražiti na ozbiljan način, da će to raditi Anketni odbor formiran u Narodnoj skupštini. Ali ta nada se pokazala kao varljiva. Anketni odbor je, takođe iz dnevno političkih razloga, ukinut i pre nego što je počeo sa radom.
Takva (ne)aktivnost nadležnih bila je neposredan povod za okupljanje oko Majske platforme.
Rad Majske platforme od početka usmerava Odbor osnivača kome sam sticajem okolnosti imao čast da predsedavam, ali suštinsku vrednost, fundament platforme predstavlja vredan rad šest grupa vrhunskih stručnjaka u šest društvenih oblasti, onih u kojima se nasilje uglavnom ili podstiče ili prevenira. To su – obrazovanje, mediji, socijalna zaštita, mentalno zdravlje, pravosuđe i bezbednost.
Prva dva izveštaja koje smo pre nekoliko dana predstavili, jesu izveštaj radne grupe za obrazovanje i izveštaj radne grupe za bezbednost. Tokom sledećeg meseca će biti predstavljeni izveštaji još dve radne grupe, onih koje se bave oblastima socijalne zaštite i mentalnog zdravlja, a potom, najverovatnije u septembru, i poslednja dva izveštaja, radnih grupa za oblasti pravosuđa i medija. Svi izveštaji će biti na isti način javno predstavljeni i (kao i podaci o članovima Odbora i rukovodiocima i članovima radnih grupa), dostupni javnosti na već oformljenom, posebnom veb sajtu platforme – majskaplatforma.rs.
Razume se da se izveštaji čine dostupnim najširoj, i stručnoj i opštoj javnosti ne samo informisanja radi, već sa ciljem da im se omogući da utiču na sadržaj izveštaja i artikulisanje odgovarajućih preporuka. Od samog početka cilj Majske platforme je da pokrene proces u kom će što više kompetentnih učesnika utvrditi što više relevantnih činjenica, i na njima zasnovanih predloga rešenja. Shodno tome kritički osvrt na dosadašnju indolentnost vlasti, koji je objektivno neophodan za definisanje realnog konteksta, ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje čvrsto opredeljenje ljudi okupljenih oko platforme da njeno delovanje bude u potpunosti emancipovano od bilo kakve dnevno političke pristrasnosti i da svakako podrazumeva uključivanje odgovornih predstavnika vlasti.
Polazeći od pretpostavke da suzbijanje nasilja predstavlja javni interes koji treba i može da okupi veoma širok krug subjekata, Majska platforma zasniva svoje delovanje na principima nezavisnosti, otvorenost i inkluzivnosti. Ona predstavlja otvoren poziv svim zainteresovanim da daju svoj doprinos analizi problema i utvrđivanju predloga rešenja. Sve sa željom da zajednički rezultat, ostvaren što širim konsenzusom, bude i više nego solidan osnov za reforme koje su nužne da bi se ostvarilo nešto što bi moralo biti cilj koji okuplja celo društvo – bezbednija zajednica za sve, za decu i mlade pogotovo.
Peščanik.net, 17.05.2024.
3. MAJ 2023.