Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Šta beše ono rekao Zoran Zaev, lider socijaldemokratske stranke Makedonije i mandatar za sastav nove makedonske vlade, zbog čega se tako silno uvredilo vaskoliko srpsko političko rukovodstvo, na čelu sa glavnim rukovodiocem?

Da odgovorimo na to pitanje ovako. Prvo je Zaevu (sve se to dešava 17. i 18. maja) uzvratio srpski vicepremijer i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. „Uvrede koje Zaev upućuje srpskom rukovodstvu će svakako uticati na naše bilateralne odnose… Srbija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, isto tako Srbija želi dobre odnose sa susedima, ali izjave Zaeva su upravo u suprotnom tonu. Srbija sigurno neće dozvoliti bilo kome, pa ni Zaevu, da je ponižava, a odnos prema vlastima u Skoplju će ubuduće biti recipročan njihovom odnosu prema Srbiji“, rekao je Dačić.

Nadovezao se po funkciji ministar rada, ali po „vokaciji“ vladin spoljno-politički komentator, Aleksandar Vulin. „Vučićev odnos prema Makedoniji kao premijera, i kao predsednika države će biti maksimalno dobrosusedski i sa željom da Makedonija bude stabilna, ali molimo sve makedonske političare i političare u okruženju da ne traže opravdanje za sopstvene probleme u Srbiji… Srbija nije opravdanje ni za čije probleme, ona može da bude samo faktor stabilnosti i da pomogne“, kazao je Vulin.

Zatim se u Vučićevu odbranu uključio i ministar policije Nebojša Stefanović. „Odnosi između Srbije i Makedonije nisu loši, ali je loš odnos Zorana Zaeva prema Srbiji i njenim građanima“, izjavio je Stefanović i upitao: „Kakav je to nacionalistički potez povuklo rukovodstvo naše zemlje, ili Vlada Srbije ili Aleksandar Vučić? Mi ćemo nastaviti da čekamo odgovor na ovo pitanje, a građani ove zemlje su bili svedoci da se Srbija nije mešala u unutrašnje stvari Makedonije i da je uvek samo pozivala na mir i stabilnost“, zaključio je Stefanović.

Na kraju, po davnašnjem običaju, stostruko jačom vatrom Zaevu je odgovorio i Aleksandar Vučić. „Ne bih želeo da govorim šta mislim o Zoranu Zaevu… Ne smeta mi što je mene lično vređao, to govori više o njemu nego o meni. Ne žurim da odgovorim na takav način“, rekao je. Premijer je takođe istakao da još nije dobio odgovor na pitanje „kada se srpsko rukovodstvo ponašalo nacionalistički i šovinistički“ i dodao da je uveren da „nećemo ni dobiti taj odgovor, jer se to nije ni dogodilo“. „Jedino me interesuje da Srbiju ostave na miru“, naglasio je na kraju budući predsednik.

A kakve je to zbilja „klevete i laži“ Zoran Zaev uputio „sve nam je miliji i draži“ Aleksandru Vučiću. Pa, rekao je, najbolje da citiramo: „Vidite, Vučić je vodio kampanju i bukvalno u svakom svom nastupu govorio o nekakvom ’makedonskom scenariju’. Nažalost, to je, makar meni, bilo neprijatno slušati, to kako naš sused govori o Makedoniji“. „Neprijatno“ dakle, eto o kako teškoj i uvredljivoj reči se radi.

No, svejedno, mi smo „čokalijama“ očitali bukvicu iz dobrosusedskih odnosa. Kad, ne lezi vraže, iz Skoplja stiže novi udarac. „Goran Živaljević, bivši zamenik direktora BIA, a sada njen aktivan oficir, kome u Ambasadi Srbije u Skoplju teče već treći mandat, bio je u Sobranju Makedonije u vreme nasilnog upada demonstranata 27. aprila“, objavili su pre neki dan (22. maja) makedonski a odmah preneli srpski mediji. Živaljević – za koga se inače kaže da ima „indicija da je učestvovao u organizaciji skupa juna prošle godine u Moskvi, kojem je prisustvovao predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljković, kao regionalni potpisnik ruske incijative za formiranje vojno neutralne teritorije na Balkanu – prema istim izvorima, to nije demantovao, nego je naprotiv potvrdio, rekavši da je u parlamentu bio „po službenoj dužnosti, da bi video da li u incidentima učestvuju osobe iz Srbije, navijači ili ekstremisti“. Zato se valjda u Sobranju – ova vlast, kao i u slučaju izbora, izgleda jedino takav dokaz priznaje – i fotografisao, da bi mogao da šefovima dokumentuje da je zadatak uspešno obavio. Što mu je posle „ratna sreća“ okrenula leđa nije njegova stvar.

Obaveštajac jedne zemlje zajedno sa demonstrantima provaljuje u parlament susedne države, to je zaista pravi dokaz „politike nemešanja“ i iskreni „poziv na mir i stabilnost“.

Neminovno u ovom času čoveku padaju na pamet slučajevi upletenosti građana Srbije, na čelu sa jednim bivšim policajcem, u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori – pri čemu se jedan osumnjičeni, koga traži crnogorska policija, slobodno šeta po Srbiji – kao i nezakonite i tajne operacije srpskih policajaca u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini. Ono što nama slučajno padne na pamet, u odgovarajućim (stranim) službama već je notirano, klasifikovano i dostavljeno tamo gde treba. I nema sumnje da sad „tamo“ neko razmišlja i na ovakav način: izgleda da se Srbija – nekad ona zvanična i javna, a nekad nezvanična i tajna – ipak ne ponaša „najsusedskije“ prema prvim komšijama. To jest, ponaša se (često, ponekad – svejedno) u skladu sa onom narodnom „da komšiji crkne krava“. I – imaju li tajne službe u Srbiji „koordinatora“, i ko je taj čovek?

Čak i da Vučić zbilja u svakom govoru tokom izborne kampanje nije makedonskim scenarijem pretio građanima Srbije, činjenica da su njegovi glavni mediji, Informer i TV Pink, snažno podržavali one koji su u Skoplju silom pokušavali da spreče sprovođenje narodne volje i zadrže vlast, bila bi sasvim dovoljna da Zaev i društvo to dožive kao neprijateljski čin, ne samo prema njima, nego i prema makedonskoj državi. I još nešto, jednako važno: to je bilo u potpunoj suprotnosti sa politikom koju su prema Makedoniji vodile i Evropska unija i Amerika. A u skladu sa odnosom koji je prema makedonskoj krizi gajila Rusija.

Fakat je da Vučića danas nazivaju „faktorom mira i stabilnosti na Balkanu“, ali to već samo po sebi izaziva i neke, što reče Zaev, neprijatne asocijacije. Situacija je danas i subjektivno i objektivno bitno drugačija te nije mnogo verovatno da „ono“ može da se ponovi. Ali nije ni potrebno da se ponovi, dovoljno je da se u vazduhu oseća „miris baruta“. Da se čovek, kad se osvrne oko sebe, zapita kuda to stvarno ide Srbija.

Peščanik.net, 25.05.2017.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 5

Dejan Ilić – Makedonski scenario, novi nastavci

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 4

Dejan Ilić – Ko ponižava Srbiju

Dejan Ilić – Još malo o makedonskom scenariju

Vladimir Gligorov – Demokratija i Makedonija

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 2

Mijat Lakićević – Makedonski scenario

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)