mačka nacrtana na zidu
Foto: Slavica Miletić

„Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je najveći lopovski projekat Đilasove vlasti“. Ovo je pre neki dan (u subotu, 24. aprila) rekao Siniša Mali, ministar finansija.

Citirana izjava nije najveći, ali je svakako još jedan pokazatelj koliko su se naprednjaci pogubili. Toliko da više ne znaju ni šta govore. Jer, ako je to „najveći lopovski projekat“ Đilasov, kao što tvrdi Mali, onda je zapravo nekadašnji gradonačelnik Beograda „malo dete“ prema aktuelnoj naprednjačkoj vlasti.

Naime, čak i ako zamislimo da nikakva „rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra“ nije ni obavljena i da je svih 17 miliona evra, koliko je taj posao na kraju koštao, Đilas strpao sebi u džepove, to je mizerija prema onome koliko na tzv. infrastrukturnim projektima uzimaju današnji naručioci i izvršioci radova.

Evo samo nekoliko primera. Recimo, izgradnja 400 kilometara gasovoda Balkanski (bivši Turski ) tok kroz Srbiju, i to ne računajući cevi i drugu opremu, dakle praktično samo kopanje kanala – koštala je oko 800 miliona evra. Što znači dva miliona evra po kilometru, odnosno, jer to još bolje ilustruje dimenzije ove pljačke, 2.000 evra po metru.

Ili, drugi primer: sto kilometara dvokolosečne brze pruge Novi Sad-Subotica košta 900 miliona evra ili 4,5 miliona evra po kilometru. Sa druge strane, pruga Niš-Dimitrovgrad (110 km) koju finansira (pa tako i kontroliše cenu) Evropska investiciona banka košta manje od dva miliona evra po kilometru.

Evo i trećeg primera: 12 kilometara autoputa od Uba do Lajkovca domaća preduzeća su izgradila za oko 6 miliona evra po kilometra. Cena jednog kilometra brze saobraćajnice (dakle ne čak ni autoputa) koja treba da poveže Valjevo sa autoputem Miloš Veliki iznosi 9 miliona evra po km (18 km, 160 miliona evra) što je čak 50 odsto skuplje.

Samo poslovi ovde nabrojani „teški“ su blizu dve milijarde evra. Neka su cene radova samo 10 odsto „naduvane“ – a videli smo da ponegde razlika između tržišne i ugovorene cene ide i do 50 odsto – to znači zaradu od 200 miliona evra. Za aktuelne vlastodršce dabome.

Tako da nije ni čudo što će, kako to reče Mali, do kraja ove godine u izgradnji biti 8 autoputeva. Što više kilometara to više „evara“, u milionima računajući naravno.

Peščanik.net, 29.04.2021.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika. Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)