Mit o strancu

Gotovo svaka devojčica dobiće u nekom trenutku savet – „nemoj da ideš sama noću“. Savetovaće joj se da se ne odvaja od drugarica, da je najbolje da uvek idu u grupi; savetovaće joj se da izbegava mračne prolaze i neosvetljene ulice. Biće joj rečeno da je svet opasno mesto za devojke i žene i da stalno mora biti na oprezu. Pošto će joj to reći osobe kojima veruje i koje je vole ona će u to poverovati. U publikaciji „Muškarci i žene u Srbiji šta nam govore brojke“ (str. 71), Marina Blagojević Hjuson navodi rezultate ankete o osećanju sigurnosti u „svom kraju“:

„Muškarci se osećaju sigurnije od žena u ’svom kraju’, a veliki broj žena se oseća nesigurno (pomalo ili veoma). Ovi podaci nisu jednoznačni, jer je vrlo verovatno da zbog tradicionalnih rodnih uloga muškarci ne pokazuju spremnost da priznaju da se osećaju nesigurno, iako su oni češće nego žene žrtve fizičkih napada. Ipak, to ne menja činjenicu da žene, veliki broj žena, osećaju strah i nesigurnost od javnih prostora i ograničavaju svoje kretanje da bi se prilagodile okruženju koje doživljavaju kao preteće.“

U istoj publikaciji stoji i podatak da su muškarci mnogo češće žrtve nasilja, kao i da su nasilnici, u oba slučaja, u najvećem broju muškarci.

„Mit o strancu“ koji iz mraka vreba nevine devojke je univerzalan i sveprisutan, i to nas ne iznenađuje. Pored toga što drži žene u večitom strahu i primorava ih da same ograničavaju sopstveno kretanje, on pruža široj zajednici savršenu priliku da osudi nasilje a da ne preuzme deo odgovornosti na sebe – jer, on je „stranac“.

Kao svi mitovi, i taj mit svoje korene ima u stvarnosti. Iako je mnogo veća verovatnoća da će ženu napasti neko koga ona poznaje, i to neko sa kim jeste ili je bila u vezi, u sopstvenom domu ili domu prijatelja ili poznanika, slučajevi nasilja koji potkrepljuju „mit o strancu“ se, naravno, događaju. Ubistvo Tijane Jurić je jedan takav slučaj.

1.

Pošto je ubica uhapšen, a pre nego što su mediji dobili priliku da nastave sa senzacionalizacijom zločina, ministar pravde se potrudio da na konferenciji za štampu preduhitri anonimne komentatore elektronskih izdanja dnevnih novina i zažali zbog nepostojanja smrtne kazne. Odradio je tad i deo posla medija – uhapšenog je označio kao monstruma; na medijima je bilo samo da pronađu dokaze za tu tvrdnju.

Kriminolog Zlatko Nikolić je ponudio „Profil monstruma“. On navodi da „ubica devojčice predstavlja jedan od težih oblika sadiste koji se iživljava zbog sopstvenog osećanja nemoći nad slabijima od sebe, da bi njihovu patnju od njegovog prisustva doživio kao sopstvenu svemoć… Oni vole da se identifikuju sa Bogom, sa nacijom, religijom, nekim poznatim junacima.“ Taj opis ne zvuči baš kao opis monstruma, ali dijagnoza kriminologa nije ni bila neophodna. Već je bilo odlučeno da je ubica monstrum pa će se sve što je on ikada uradio ili rekao postati monstruozno, bilo to identifikovanje sa poznatim junacima ili komentarisanje fotografija devojaka na fejsbuku.

Označiti uhapšenog kao monstruma i idealizovati smrtnu kazne služi istoj svrsi – potvrdi da „monstrum“ suštinski ne pripada „našoj“ zajednici. Svaka veza koja postoji između njega i zajednice mora biti poreknuta. Tako zajednica može da povrati osećaj sigurnosti: pretnja je dolazila „spolja“ i sada je otklonjena (na zakonom propisan način). U isto vreme, zajednica može sebi da dozvoli izlive pravedničkog besa, može kolektivno da mašta kako bi kaznila „monstruma“, i ujedno može da čestita sebi kako je civilizovana te njeni zakoni isključuju smrtnu kaznu.

2.

„Mit o strancu“ pruža mogućnost i da se okrivi žrtva nasilja ako to nasilje iz bilo kog razloga ne odgovara mitu. A razlog je obično to što nema „stranca“: i žrtva i nasilnik nesumnjivo pripadaju zajednici. U takvim slučajevima zajednica ih često oboje odbacuje. Primere za to imamo u medijskim izveštavanjima o slučajevima nasilja u porodici i partnerskog nasilja sa smrtnim ishodom. Uporedo sa vestima o monstrumu i monstruoznom zločinu objavljuju se i vesti koje deo krivice prebacuju na žrtvu. To ne mora biti otvoreno i direktno prozivanje, dovoljno je da zajednica skrene pažnju na „sporna mesta“.

U slučaju Vladislave Červenko mediji su uporno objavljivali njene toples fotografije i naglašavali da je bila manekenka. Javnost je brzo razumela signal i veliki broj komentara se fokusirao na pomenute fotografije i njeno zanimanje, kao i na činjenicu da je ostajala sa njim iako je dugi niz godina bio nasilan prema njoj. Kada monstrum nije stranac, ovo je najlakše opravdanje za zajednicu – ona ga je sama izabrala. U slučaju Stele Gundelj objavljen je intervju sa prijateljima ubice koji su insistirali na tome da je ona bila jednako kriva za „toksičnost“ te veze. Naravno, sve uz ogradu – „ali ne opravdavamo njeno ubistvo“.

Druga mogućnost je negiranje prepoznavanja simptoma. Partnersko nasilje i nasilje u porodici jeste nasilje koje eskalira, ali u vestima stalno čitamo svedočenja komšija i prijatelja kako su i ubica i žrtva bili divni ljudi koji su se dobro slagali, pa nije jasno šta se desilo.

Svrha „mita o strancu“ jeste da zajednicu oslobodi odgovornosti, pogotovo onda kada zajednica jeste odgovorna. I zato smo u slučaju Tijane Jurić imali „privilegiju“ da slušamo ministra policije lično. Jer, ubistva do kojih dolazi posle godina nasilja u porodici mogla su da se spreče tako što bi se pružila pomoć žrtvama da napuste nasilnike, dakle blagovremenom reakcijom policije i pravosuđa. Ubistvo Tijane Jurić, na žalost, nije moglo da se predvidi i spreči. Tu „im“ („nam“) je savest čista.

Iako su od 26. jula, kada je nestala Tijana Jurić, tri žene bile žrtve svojih partnera, kriminolog Zlatko Nikolić podseća devojčice i devojke da se čuvaju stranaca koji ih vrebaju iz mraka.

„Komentarišući pojave da djevojčice svih uzrasta na svojim ’Fejsbuk’ profilima danas stavljaju fotografije Tijane Jurić, Nikolić je to ocenio kao njihov strah, jer se svaka od tih devojčica, sa pravom, vidi kao latentna žrtva.

On je pojasnio da njihov način života doprinosi da budu dostupnije zlostavljačima i kriminalcima, te napomenuo kako devojčice na svojim profilima postavljaju selfije, koji ih čine potencijalnim žrtvama za predatore kao što je Tijanin ubica.“

„Mit o strancu“ mora revnosno da se održava.

Peščanik.net, 24.08.2014.