Mačka, Louis Wain, foto: Peščanik
Mačka, Louis Wain, foto: Peščanik

Narod Republike Srpske će se izjasniti o sudskoj presudi. Pa ima li boljeg i većeg praznika demokratije. Direktne demokratije, dapače. Referendumsko pitanje je jasno da ne može biti jasnije: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku Izborne komisije BiH o oduzimanju mandata predsedniku Republike Srpske?“

Mada, da sam se ja pitao, dodao bih još ponešto, da malo više nalikuje naslovima Šešeljevih knjiga. Na primer: Da li prihvatate odluke neizabranog narogušenog stranca, raspamećene gnjide Kristijana Šmita i presude i odluke suda i izborne komisije lažne NATO tvorevine BiH usmerene protiv legitimnog predsednika RS Milorada Dodika?

Pa da vidimo da li narod veruje legitimnom predsedniku ili baronu Šmitu. Jer kao što bilbordi po RS poručuju – „Kad narod vjeruje, presude padaju.“

Ima li smisla trošiti reči na ovaj besmisleni referendum? Je li to referendum o podršci Dodiku, koga je opozicija odbila da podrži u ovoj „borbi za očuvanje RS“, kako oni koji bi da dokažu da su veći vučićevci od Dodika, tako i oni drugi, malobrojniji? Narod se izjašnjava o presudi suda pred kojim Dodik koristi sva pravna sredstva, ali ga ne priznaje. Ili ne priznaje zemlju čiji je sud, ali ne može i ne sme da raspiše referendum o odvajanju od te zemlje.

Stoga je, kad već u formulisanju pitanja nije išao do kraja, do šešeljevske groteske, mogao barem da skrati referendumsko pitanje na: „Da li ste?“

Pa da skupštinska većina rastumači šta narod hoće.

A šta narod u Srbiji hoće – to znamo. Građani koje su Vučić i njegov direktor policije u glavu izbrojali (na onim drugim skupovima brojali su se pendreci, čizme i šipke u glavu) su nam poručili da žele da se slobodno kreću, mir i jedinstvo, a ne podele, nerede i haos, kao i da zajedno gradimo bolju budućnost.

Ovaj spisak je kompilacija želja koje je izvesna Marta uputila gotovo istovremeno sa skupova, kako se tvrdi u simcima na društvenim mrežama, u Ubu i u Kruševcu. Istovetna osoba, rekla bi se. Autentičnost nije potvrđena, jedan snimak (TV Pink) je bio uživo iz Kruševca sa „spontanog skupa“, a drugi je snimak izjave u okviru priloga iz Uba na RTS-u. Taj RTS-ov ne deluje autentično, a da li je montaža proizvod javnog servisa ili onoga ko je video plasirao po društvenim mrežama i nije bitno. Važna je poruka – šta narod hoće i šta neće. Uostaom, zašto ne bi mogla ista osoba istovremeno, ili sa sat-dva razmaka, da bude i u Ubu i u Kruševcu. Niti ovde moraju da važe svi zakoni fizike, niti je Srbija toliko velika.

Još je, stoga, manje čudno kad se spontano okupljena ista osoba na istom skupu (bez teleportovanja) na jednoj TV predstavi kao studentkinja (koja ne želi blokade), a na drugoj kao „tipa prosvetni radnik“. Sve sa ovim „tipa“, kao da je napamet naučila i didaskaliju: „Reci da si nešto, tipa prosvetni radnik.“

A osoba koja je „tipa predsednik države“ nastavlja da se bori za građane koji ne žele visoke cene i koje je malo zapostavio zbog „problema oko Kosova, RS, predstavljanja zemlje u inostranstvu, ukrajinske krize“.

U šou programu „Čudesne mere“ umesto jedne korpe iz marketa aranžirao je pletene korpice kako bi predstavio „23 grupe proizvoda za one koji imaju promet više od četiri milijarde, što je 85 odsto“. Ukupno četiri drama, sedam kamenova i 29 dana. Sredinom septembra biće predstavljene i dodatne mere razvrstane po cegerima. Nešto kao „Bolja cena“ i „Najbolja cena“. I na kraju, posle cegera, džak sa mačkom i vreća sa rogovima – pandan „Vrh ceni“.

Ipak, i ovaj revijalni rijaliti imao je na kraju, za one koji su dočekali dostavljena i potom postavljena pitanja, lepo autovanje i potvrdu zbog čega posvećeni humanista insistira na dijalogu sa studentima koji neće da uče i imaju 4-5% podrške: „Ljudi bez lica bi morali da pokažu svoja lica.“

Svo to prenemaganje je očajnički pokušaj da se utvrdi ko su studentski predstavnici, ko su lideri koji bi se mogli blatiti, zastrašivati, hapsiti, premlaćivati.

Ne smeta mu ni što mu kažu da je ubica, da su mu ruke krvave, da je Hitler i nepomenik, kriminalac, mafijaš, majmun, bolesnik i još sedamdesetak drugih izraza koje sve „ima popisane“.

Ali nema popisana imena glavnih blokadera terorista. Pa samo želi da im vidi lica.

Jedino je problem što se lice ne vidi kad neko kleči licem prema zidu. Ili leži na zemlji sa čizmom na licu.

Peščanik.net, 25.08.2025.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Author: Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).