Aktuelni autokratski režim guta sve pred sobom. Progutao je Parlament, tužioce i sudove, poverenike i ombudsmane, medije, izbore, planine, reke, slobodu, istinu i milione evra. Sada je na red došao univerzitet.
Ideja slobode i autonomije nalazi se u središtu pojma Univerziteta. Sloboda izražavanja, transfera znanja i kritičke misli koja je nezavisna od svakog neakademskog – državnog, političkog, ekonomskog ili verskog – uticaja predstavlja osnovu autonomnog univerziteta. Članovi akademske zajednice obavezni su da učestvuju u izgradnji društva i da javnost upoznaju sa naučnim saznanjima koja se dotiču aktuelnih društvenih pitanja. Slobodni univerzitet je nukleus svakog demokratskog društva i upravo je to razlog za pokušaje gušenja autonomije i kontrolisanje univerziteta od strane nedemokratskih režima. Autonomija univerziteta predstavlja i jedan od temelja evropskih vrednosti. Prema dosadašnjim analizama autonomija univerziteta u Srbiji nalazi se na dnu evropske lestvice.
Proces gušenja univerziteta u Srbiji tekao je postepeno. Prvo je došla fiskalna konsolidacija kojom je, umesto reforme javnih preduzeća i državne uprave, udareno na primanja prosvetnih i zdravstvenih radnika, a penzionerima su retroaktivno otete penzije. Onda je 2017. došao novi Zakon o visokom obrazovanju kojim je drastično uvećan broj članova Saveta visokoškolskih ustanova koje delegira država. Ne manje važno, tim Zakonom su naše kolege koje su dobile rešenje o produžetku radnog odnosa na Univerzitetu nakon 65 godine oterane u penziju primenom retroaktivnih standarda. Zatim su 2018. donete Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim je priznato na stotine lažnih doktorskih diploma koje su 9 privatnih univerziteta izdali u prethodnih desetak godina. Time su univerziteti koji su držali akademske kriterijume oštećeni, dok su u podređen položaj stavljeni studenti koji su regularno doktorirali. Zbog svih ovih destruktivnih postupaka, u martu 2020. Srbija je izgubila punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. U međuvremenu su pojedini profesori Univerziteta u Beogradu u kontinuitetu bili vređani i omalovažavani od strane poslanika na sednicama Parlamenta.
Vrhunac udara na autonomiju univerziteta dostignut je u aprilu ove godine, kada je na javnu raspravu dat Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se uvodi institut blagoslova Srpske pravoslavne crkve (vanuniverzitetska institucija) za upis na studije, zasnivanje radnog odnosa i prestanak radnog odnosa koji bi važio za Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu, pa samim tim i za Univerzitet u Beogradu. I pored primedbi, ovaj Nacrt se u neizmenjenoj formi našao na dnevnom redu predstojeće sednice Parlamenta.
O urušenoj autonomiji rečito govore i majski izbori za novog rektora Univerziteta u Beogradu. Bivši resorni ministar javno je priznao da je uticao na izbor rektora, dok ishod glasanja govori o tome da su predstavnici države u Savetu unisono i dirigovano glasali.
Ovaj režim ne može da dozvoli da bilo šta ostane van njegove kontrole. Destrukcija se širi. Ne sme ostati nijedna institucija ili društvena grupa, ni profesija ili pojedinac koji bi svojom slobodom pokazivao i drugima da je ona moguća. Ne sme ostati nijedan gram slobodnog vazduha u paranoidnom strahu režima da će mnogi poželeti da ga udahnu.
Zato, ne damo autonomiju univerziteta!
Inicijativa Nije filozofski ćutati nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Peščanik.net, 08.06.2021.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU