Corax, 2. juli 2016, Slobodna Evropa

Corax, 2. juli 2016, Slobodna Evropa

Nije nikakva tajna da će pravosuđe biti naša najslabija tačka u pristupnim pregovorima. I na normativnom i na faktičkom planu. Na ovom drugom posebno. Jedan od razloga da se pregovori otvore baš tim poglavljima rezultat je umesne procene da će za rešavanje naše pravosudne enigme, ali i nevolja koje se odnose na pravdu, slobodu i bezbednost, biti potrebno najviše vremena. Zahvaljujući otvorenim ili nevešto kamufliranim pritiscima, u pravosuđe se sistematski usađuje nesigurnost, s pretećom opasnošću da se, uprkos obilju lepršavih fraza, pravila, seminara i pouka, od tužilaca i sudija stvore politički kolaboranti, konformisti, ili obični poltroni. Jednostavno, pravosuđe je nedovoljno osposobljeno i daleko od samostalnosti i nezavisnosti. Iz prvog izveštaja Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, lako je razabrati kakav je raskorak između iluzija i stvarnosti i sa kakvim se prividima zanose oni koji praznom formom prikrivaju žalosnu suštinu.

Nedavno je grupa pravnih praktičara i teoretičara osnovala Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), s ciljem da, na osnovu svog iskustva i znanja, ali i uz pomoć novih članova i saradnika, sa različitih aspekata razmotre probleme u pravosuđu i ukažu na moguća rešenja.

Nije trebalo dugo čekati da se pojave prvi znaci otpora. Tek što je CEPRIS registrovan usledilo je rešenje o izuzeću sudije koji je njegov član. Bila je to prilika za predsednika Višeg suda u Beogradu, g. Stepanovića, da pokaže da meta nije samo taj sudija, nego sudijska funkcija uopšte. Po njegovom shvatanju, naime, pripadanje bilo kog sudije udruženju koje se zalaže za vrednosti pravne države, ako su u članstvu i advokati, predstavlja “okolnost koja upravo izaziva sumnju u nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost sudija”!

Ali ni to nije sve! Meta je, očigledno, bilo i sâmo postojanje ovakvog udruženja. Iz ciljeva CEPRIS-a, našao je isti predsednik, vidi se da “zadire u statusna pitanja sudija, koja su isključivo regulisana Ustavom Republike Srbije i Zakonom o sudijama”! Drugim rečima, cilj udruženja je, ni manje ni više, nego da preuzme ovlašćenja države!

Da nije besmisleno, da pored svega drugog nezakonitog ne sadrži i elemente diskriminacije i da ne potiče od ličnosti na odgovornom položaju, ovakvo rasuđivanje bilo bi samo komični primer mišljenja koje ne doseže do opšteg nivoa, nego tavori u sitnim personalnim i politikantskim računicama. Ali, kakvo je da je, Visoki savet sudstva ga je ozbiljno shvatio, pa je, ne oklevajući, u dnevni red sednice zakazane za 15. jul ove godine uvrstio i donošenje odluke o spojivosti sudijske funkcije sa članstvom, ne u određenoj vrsti udruženja, već isključivo – u udruženju CEPRIS.

Svakome ko misli svojom glavom moglo bi se učiniti da se urbi et orbi ne poručuje ništa drugo do: Ne dirajte nam u loše pravosuđe! Ne mešajte se u našu nesposobnost da ga menjamo! I takvo kakvo je, sa nama takvim kakvi smo, za nas je bolje od bilo čega boljeg, a naročito od stručnijeg i autonomnijeg. Šta ima tu da se istražuje i analizira? Šta će nam ičija pomoć? Pogotovo ako potiče od nekoga ko je upućen i ko može da otkrije uzroke nemara, neznanja ili opstrukcije. Zar je, pri tome, važno to što je u Izveštaju EK o skriningu za Poglavlje 23 posebno ukazano na ulogu nevladinog sektora? I kakvog uticaja ima poziv Ministarstva pravde upućen organizacijama civilnog društva da učestvuju u pripremi Akcionog plana? Najzad, šta će sudiji da se petlja, udružuje i pita, šta uopšte on – umesto da pristane da bude neutralisan, obezličen, u rezervat zatvoren i pravilno orijentisan – ima da se bori za svoju nezavisnost?

Ako se pokaže da se odista o takvim ili sličnim porukama radi, u otvaranju poglavlja 23 i tokom pristupnih pregovora niko nas neće ometati više od nas samih.

Malo šta tako uspešno korumpira kao saznanje da vam je vaše izvorno svojstvo samo podareno. Onaj ko teži tome da nezavisnost ostane u granicama političke ispravnosti ne želi ništa drugo nego da nezavisnost ukine.

Preterana ili potpuno nepotrebna predostrožnost najbolji je izgovor za gušenje slobode: dok suzbijate inicijativu i kritičku misao, ispada da zapravo udarate temelje sigurnosti. Iza lažnog čistunstva obično se krije strah od izražavanja stava, istupanja iz stroja i nepristajanja na ćutanje.

Od lošeg pravosuđa gore može biti samo odsustvo želje da se ono popravi. Naravno, i osujećivanje onih koji izražavaju spremnost da u popravljanju pomognu.

Peščanik.net, 12.07.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Rakić-Vodinelić – Argumenta ad nauseam

TEMA – REFORMA PRAVOSUĐA