Ako ste prošetali na dan Uskrsa po svom kraju, mogli ste da vidite da ubedljivo najveći broj prodavnica nije otvoren (ja nisam naišao ni na jednu koja je radila). Uskrs, kao jedan od najvećih crkvenih praznika, po pravilu prati takva atmosfera. Kao i 1. januar, 7. januar i (u najvećoj meri) 1. maj. Ta četiri dana su nekako opstala tokom radne godine kao povod da i oni koji su stalno na poslu mogu malo da se odmore. Uskrs je međutim specifičan jer se uvek praznuje nedeljom. I niko ne postavlja pitanje zašto i kako se tog dana ne radi, niko ne dramatizuje najavama da će poslodavci propasti, da će promet strmoglavo pasti, da će uslediti kolaps naše privrede… Izostaju takvi i drugi neargumentovani i neinteligentni pokušaji da se opravda radna eksploatacija nedeljom. Postavlja se onda pitanje zašto svaka nedelja ne bi bila takva? Oni koji po prirodi svog posla moraju da rade, kao što su komunalne i hitne službe, svakako će raditi. Zašto se ostali ne bi malo odmarali i bili sa svojim porodicama, prijateljima, sami sa sobom ako tako žele?
Zaista je teško opravdati zašto radnici u trgovinama rade nedeljom. Jasno je da određene uslužne delatnosti moraju biti organizovane po principu 24/7/365 (zamislite da gostu u hotelu kažete da hotel ne radi nedeljom, da se snađe sam do ponedeljka). Trgovina međutim jednostavno nije takva delatnost. Zašto onda radnici u trgovini rade nedeljom? Odgovor na to pitanje isti je kao i na mnoga druga, slična pitanja, na primer: zašto rade noću ili zašto rade prekovremeno, pa čak i u preraspodeli radnog vremena? Zato što poslodavac može na to da ih natera i zato što je takav rad za njega jeftin. Prema važećem rešenju iz Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanje zarade 26% ako radi prekovremeno i isto toliko za rad noću. Zapravo za noćni rad možda ni toliko, jer zakon dozvoljava da takav rad bude vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – što je neshvatljivo rešenje ali je svakako dobrodošlo poslodavcu. Istovremeno, za rad neradnim danom praznika, poslodavac plaća 110% veću zaradu (dnevnicu). Dakle značajno više ali i dalje premalo (u Makedoniji je na primer uvedeno uvećanje za 200% za rad nedeljom; u modelu alternativnog zakona o radu predložili smo da to bude 300%). Zamislite da dnevnica nedeljom i praznikom zaista bude 300% uobičajene. Da li bi se poslodavcu isplatilo da toliko plati zaposlene za rad nedeljom ili noću? U najvećem broju slučajeva, osim kada je reč o izuzetno prometnim prodavnicama, izvesno je da ne bi.
Zašto je važno da nedelja bude dan rezervisan za odmor? Odgovor na ovo pitanje nije samo istorijski, religijski ili ideološki. Radna nedelja po pravilu traje 5 radnih dana, bar nas zakon uverava da je tako. Na osnovu (nesankcionisanog) tumačenja drugih odredaba istog zakona na način na koji to inače ne bi trebalo da se radi, poslodavci su radnu nedelju za mnoge radnike učinili šestodnevnom. Nedeljni odmor se, takođe po pravilu, koristi nedeljom. Opet tako kaže zakon, ali istovremeno ostavlja mogućnost da poslodavac i neki drugi dan odredi kao neradni. I to se po pravilu dešava. Da bi obezbedio kontinuirani rad sa što manje radnika poslodavac će ih koristiti maksimalno, a oni neće imati ni minimum predvidivosti svoje šeme radnog vremena – jedne nedelje će raditi nedeljom a biti slobodni (na primer) utorkom, sledeće možda neće raditi nedeljom, a već treće će raditi svakim danom osim (na primer) u četvrtak. Ako su loše sreće, poslodavac će u poslednjem trenutku (nezakonito) promeniti raspored radnog vremena ili uvesti prekovremeni rad, rotirati smene, raditi onako kako je nabolje po njegov posao bez osvrtanja na potrebe radnika. Da li ti radnici mogu bilo šta planirati u svom životu, da li uopšte mogu imati privatan život? Često poslodavci obimom posla pravdaju svoje potrebe za ovakvim, po pravilu nezakonitim intervencijama u dužinu trajanja i raspored radnog vremena. Taj argument je naravno besprizoran. Daleko bilo da im se kaže da je uobičajena reakcija poslodavca na povećani obim posla da zaposli još nekog radnika, a ne da postojeće izrabljuje do besvesti.
Ništa od navedenih ograničenja ne važi za radnike van radnog odnosa. Oni nedeljom, kao ni prekovremeno, ni noću ne dobijaju uvećanu zaradu, mogu (moraju) da rade kad im gazda kaže i nedelja je za njih samo još jedan dan kao i svaki drugi. I ovo se mora promeniti, ne samo zato što je neustavno, već i zato što dovodi do potpunog egzodusa radnika u zemlje koje nisu zaboravile da je nedelja neradni dan.
Ima međutim i onih koji kažu da nedelja ne bi trebalo da bude neradan dan. Naime, može se čuti da su radnice u velikoj većini onih koji rade nedeljom. Ovaj podatak ne čudi, jer su dominantne u delatnosti trgovine, pa i u celom sektoru usluga. Tu se javlja rezon da bi omogućavanjem radnicama da nedelju provedu sa porodicom zapravo značilo da one još jedan dan provedu na neplaćenom radu u kući, umesto da budu na (kako-tako) plaćenom radu kod poslodavca. Iako ovo može biti tačno u pojedinim slučajevima, moram da primetim dve stvari. Prvo, ovo sasvim izvesno nije pozicija u kojoj bi se našle sve žene. Drugo, i još važnije, one žene koje bi se našle u takvom položaju već su u takvom položaju, samo što neplaćeni rad u kući sada obavljaju nakon radnog vremena nedeljom (i svakim drugim danom). Radno pravo ne može ispraviti sve društvene nepravde, posebno ne one do kojih dolazi dugotrajnom promenom svesti i rušenjem patrijarhalnih predrasuda (koje su u Srbiji žive i zdrave, verovatno i jače nego ikada u poslednjih 80 godina). A o neplaćenom radu u kući treba što više i što glasnije pričati kako bi ga uopšte detektovao radar aktuelnih vlasti, kojima ta tema svakako nije mila jer se zalažu da se ni ugovoreni rad ne plaća kad god je to moguće.
Ima i onih koji rad nedeljom pravdaju činjenicom da zaposleni jedva čekaju da rade prekovremeno, noću, praznikom, šest i sedam dana u nedelji, kako bi što više zaradili. Nameću i ideje da prekovremeni rad treba da bude neograničenog trajanja, dokle god se poslodavac i radnik tako dogovore. Neki zli ljudi, među kojima sam i ja, žele tu priliku da im oduzmu zakonskim ograničenjima dužine trajanja radnog vremena, a posebno određenih vidova radnog vremena. Takvim poslodavcima (uglavnom to tvrde poslodavci) može se samo poručiti da je sramota da radnik za 40 sati radnog vremena nedeljno ne može da zaradi dovoljno para da on i njegova porodica žive iole normalno. Nije progresivno omogućavati radnicima da budu sve više eksploatisani da bi uspeli da zarade za život; progresivno je da u redovnom radu (a u većini evropskim zemalja to nije 40 časova već 32-36 časova nedeljno) oni zarade dovoljno a da se na prekovremeni rad, rad noću i rad praznikom kao dobrovoljni rad (dakle u situacijama kada ih ne nameće poslodavac kroz redovni raspored radnog vremena u skladu sa zakonom) odluče samo onda kada im je potrebna neka dodatna zarada, ili žele da produktivno provedu višak svog slobodnog vremena kako bi sebi i svojoj porodici priuštili neki vanredni trošak. Radnici u Srbiji su očigledno ceo vek i po udaljeni od takvih ideala, jer se kod nas lagano ali veoma odlučno vraća mantra radnog vremena iz 19. veka – kada i koliko gazda kaže.
Nedelja je dobila svoj naziv po tome što se toga dana „ne dela“, ne radi. Ideja o neradnoj nedelji možda je jedina tačka u kojoj se spajaju (iako iz potpuno različitih razloga) leva i desna opozicija, a o kojoj vlast nikako ne deli njihovo mišljenje. Sindikati, organizacije civilnog društva i stručna javnost su se jasno opredelile po tom pitanju i daće svoj deo podrške. To je dakle i prilika da se izvrši jedinstveni pritisak na vlast, mnogo pre donošenja famoznog novog zakona o radu. Ionako radnopravna pitanja nisu uopšte ili nisu visoko kotirana u političkim agendama partija koje sede u Narodnoj skupštini. Zagolicajte vlast, izvršite pritisak, vidite reakcije i ujedinite radnike oko jedne ideje čije bi sprovođenje bilo velika olakšica, ali i mala pobeda koja pokazuje koliko daleko može da se stigne ako se nastupi ujedinjeno i argumentovano.
Peščanik.net, 18.04.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mario Reljanović (see all)
- Mali leksikon radničkih užasa - 04/04/2024
- Domaćica mora biti zdrava? - 28/03/2024
- Diskriminacija je samo reč, i ništa više - 27/03/2024
