Lokalni front iz Kraljeva
„Mi se ne bojimo – umemo da brojimo“, kaže jedan od slogana koji smo videli na protestima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu. Na to režim odgovara: „Jel umete? E pa onda prebrojite učesnike kontramitinga! Biće ih 70 hiljada!“ Zanimljivo je pitanje kako režimski mediji unapred znaju koliko će učesnika biti na jednom još neodržanom skupu, ali još zanimljivija od toga je činjenica da režim ne razume da se u politici ne broje samo glave. Kako nas često (i ispravno) podseća aktuelni nelegitimno izabrani predsednik – politika nije matematika.
Naravno da režim može da plati ili uceni statiste za svoj miting. Budući da kontroliše sve državne institucije i javna preduzeća, on sa lakoćom može da regrutuje državne službenike u privatne i partijske svrhe, kao što je do sada više puta i činio. Stvar međutim nije samo u brojnosti, već i u njenom kvalitetu i intenzitetu.
Trenutno su širom Srbije u toku protesti na kojima se, iz nedelje u nedelju, svojevoljno okuplja više desetina hiljada građana spremnih da šeta po snegu i mrazu kako bi izrazili svoj bunt protiv režimske uzurpacije države. Ne samo da demonstranti nemaju nikakve neposredne i kratkoročne koristi od onoga što čine, već bi u uzurpiranoj državi kakva je trenutno Srbija mogli da imaju samo štete. Pa ipak, oni ne odustaju. Činjenica da se protesti odvijaju u nepovoljnim vremenskim uslovima dodatno pojačava snagu njihove poruke i potcrtava istrajnost i upornost protivnika režima.
Ono što režim ne razume (ili se, verovatnije, pravi da ne razume) jasno je Predragu Voštiniću, koji je sa četvoricom saboraca iz Lokalnog fronta krenuo na 180 kilometara dugo pešačenje od Kraljeva do Beograda povodom godišnjice još uvek nerazjašnjenog ubistva Olivera Ivanovića. Iako ovakvi poduhvati nisu nepoznati u istoriji srpske demokratije – sećamo se protestne šetnje od Niša do Beograda povodom krađe izbora 1996 – podvig u koji su se upustili aktivisti Lokalnog fronta ipak je poseban po tome što predstavlja veći fizički izazov, naročito za ljude u svojim četrdesetim. Na pitanje da li su spremni da se suoče sa ovim izazovom, Voštinić odgovara:
„Mi nismo ljudi u ne znam kakvoj fizičkoj formi, iako smo malo vežbali ovih dana. Ali stalo nam je do uspemo, iako nas čeka fizički izuzetno zahtevan marš, po jako lošem vremenu, na temperaturi koja će verovatno biti ispod nule. Najavljuju i ozbiljan sneg. Nismo presrećni zbog prognoze, ali i to daje na značaju onom što ćemo učiniti.“
Na kraju krajeva, snaga svake poruke zavisi od ubeđenja i istrajnosti ljudi koji su iza nje spremni da stanu. Zaglušujuća buka režimske medijske mašinerije ne uspeva da sakrije okrutnu istinu da na strani režima takvih ljudi više nema, ako ih je ikada i bilo. Botovski komentari su mišljenja koja zapravo niko ne misli, „Kontravizija“ je humor kojem se niko ne smeje, statisti u televizijskim studijima i na režimskim mitinzima su ljudi koji ni u šta ne veruju. Još jedan slogan koji smo imali prilike da vidimo na aktuelnim protestima kaže „Ima nas“, a da bi bio potpuno istinit valjalo bi ga dopuniti još jednom rečenicom – „nema ih“, jer „na drugoj strani“ zapravo nema nikoga. Celokupna podrška režimu je samo kartonska kulisa, a petoro odlučnih ljudi koji trenutno pešače zavejanom Srbijom dovoljno je da je rasklima i najavi njen konačan pad.
Peščanik.net, 15.01.2019.
Srodni link: Vesna Pešić – Pešačenjem do godišnjice atentata na Olivera Ivanovića
PROTESTI 2018/19.UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA
