bačena maska za lice na ulici
Foto: Peščanik

Vučić Bitku nije dobio, mora se na popravni: od vanrednog stanja koje je ukinuto stigli smo do vanredne situacije. Predsednik je najavio da će na RTS-u saopštiti nove restriktivne mere s ciljem da se virus obuzda. U studio je došao neraspoložen i uznemiren, a dočekala ga je Olivera Jovićević koja je na RTS-u zadužena za njega. Tokom emisije je toliko bio neprijatan prema novinarki da je NUNS izdao saopštenje u njenu odbranu. Ona je bila uobičajeno bojažljiva, ali ne i nesigurna i servilna. Sastavila je pitanja i čitala ih sa pripremljenog papira, a pitanja su bila prilično nezgodna. Ne što ona baš tako hoće, nego što je zaista mnogo toga za njega nezgodno. Dovoljno je bilo što je krenula od Novog Pazara i zviždanja premijerki Brnabić i ministru Lončaru, pa da predsedniku udari krv u glavu. Taj grad je postao kobno mesto na kome je kovid 19 napravio pravu katastrofu. Nekim čudom je vest o velikom broju zaraženih u Pazaru stigla u prestonicu, gde je pokazana velika solidarnost sa ugroženim ljudima. Nevladine organizacije i pokret Ne davimo Beograd organizovali su celodnevno prikupljanje zaštitne opreme i pomoći u novcu i drugim potrepštinama, a stigle su i donacije od pojedinaca; pridružio se i Đoković nacionale sa donacijom od 5 miliona dinara.

Predsednik se ubio dokazujući da nigde nije tako dobra i opremljena bolnica kao u Pazaru. Doneo je sijaset velikih fotografija koje je s ponosom prikazivao u kameru, rekavši da je pazarska bolnica bolja i od nemačkih. Za 30 godina niko ništa nije tamo uradio, a ni ekser 60 godina niko nije ukucao sem njega. Sve su uradili oni, odnosno on. Od Josipa Broza do njega tamo niko ništa nije uradio. Prihvatio je da je bilo nekih organizacionih problema, ponešto nije urađeno na vreme, ali u Pazaru imaju sve, opremu, lekove, respiratore, a poslati su i lekari i medicinsko osoblje iz Kragujevca. Sve imaju, sve je rešeno, sve je pod kontrolom.

Taman je izgledalo da se nervozna rasprava oko korone u Pazaru smiruje kada je, na moje iznenađenje, novinarka nastavila sa nezgodnim pitanjima o izborima koji su se održavali u vreme zaraze, o mogućnostima zaraze na izborima, što je predsednik poricao i pitao je da li poznaje nekog ko se zarazio na izborima. Ona mu je rekla da zna dvoje. Tvrdio je kako su izbori bili čisti kao suza i nikad demokratskiji. Pitala ga je ko će biti opozicija u Skupštini, jer je neformalno čula da je rekao da mu je krivo što nisu prošle još neke opozicione stranke, na šta je on burno reagovao. Zatim su krenula pitanja da li će i s kime praviti koaliciju i kako to da opozicioni građani neće biti predstavljeni u Skupštini. Onda je usledio gotovo kraval, kada je Jovićević postavila pitanje o poverenju građana u Krizni štab nakon otkrića Birna da su cifre o zaraženima i preminulima bile falsifikovane smanjivanjem broja umrlih i zaraženih. Na to je predsednik burno reagovao, ali zapravo nije odgovorio već je krenuo u sasvim drugu priču o korupciji u Tamnavi, o čemu je dosta davno pisao Birn. Pitala ga je i zašto propadaju demokratija i vladavina prava u Srbiji, o čemu se u EU uveliko priča i kritikuje, a on je s mnogo cinizma objasnio da je s demokratijom u Srbiji sve u najboljem redu i da on lično veruje da je demokratija najpoželjnije političko uređenje. Novinarka je pod pritiskom krenula da muca i to je trajalo i trajalo nepodnošljivo dugo. Utisak je bio da ga je ona razbila, ali je i sama završila kao stradalnica.

Među merama koje su stupale na snagu predsednik je naveo zatvaranje studentskih domova u Beogradu, što znači da koliko sutra studenti moraju da se vrate kući. Tek što je „pala zavesa“ na RTS-u, stigla je vest da su se studenti okupili pred Skupštinom i da odlučno odbijaju da napuste studentske domove. Predsednik je brzinom svetlosti povukao ovu meru. Da nije bilo onog neprijatnog razgovora na RTS-u kojim su dominirali strah i strepnja, ne bih shvatila da se tako brzo odustajanje od zatvaranja studentskih domova desilo zato što se predsednik uplašio. To nisu bili oni negdašnji studenti, nego sadašnji koji su skroz apolitični i gledaju svoja posla. Paradoksalno, baš zbog toga je usledio strah. Da su „politizovani“ odmah bi prozvao Đilasa i stvar bi bila na svom uobičajenom mestu. Ovog puta to nije mogao. Podigli su se oni koje su odučeni od politike, bolje reći izgurani iz politike i javnog života. Takav je narod koji je Vučić zagradio za sebe. Vezivanjem ljudi za sebe tako što mogu dobiti nešto samo od njega i njegove moći, a zaista svi sve od njega traže, napravio je svoju kulu od slonovače. U tu kulu je nepredviđeno ušao smrtonosni virus i postao najopasniji podrivač takve vlasti.

Od početka provale kovida 19 u Srbiji predosećala sam da će borba sa virusom razotkriti suštinu Vučićeve vlasti. Taj prokleti virus koji seje bolest i smrt probija vladavinu zasnovanu na laganju i zašećerenim pričama o zlatnom dobu, najvećim penzijama ikada, najvećem rastu u Evropu i najlepšim bolnicama, lepšim od nemačkih. Ne možeš lažima i potčinjavanjem da pobediš strah od smrti koja je u svojoj konačnosti toliko bolna da kao gumicom briše lažne podatke o zaraženima i umrlima, Krizni štab i sve njegove članove, potčinjene lekare, ministra, pa i njega na vrhu piramide. Ovo je ispit koji odlučuje ne samo o našem životu i smrti, nego i o njegovoj vlasti. Ako na tom ispitu padne, nema popravnog. On zna da je gubitak vlasti jednom neminovan, pre ili kasnije. On zna da u politici postoji neumitna dinamika kojom se ne može upravljati. Nju može da pusti u pogon i jedan virus i da sasvim nenamerno pokaže da on nema kud dalje i da je stigao do zida na svim planovima: na međunarodnom sa EU, sa Kosovom i u regionu. A ne zna ni šta će s nama kada se njegova lažna tvrđava raspadne.

Peščanik.net, 04.07.2020.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Vesna Pešić

Latest posts by Vesna Pešić (see all)