Tekst g. Pavlovića „O plagijatu ili ima li zoo-vrt trogrbu kamilu”, objavljen u Politici 22. decembra, nudi sledeću ocenu naše analize doktorata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića: „Ne upuštajući se u direktno procenjivanje da li je pomenuti doktorat zaista plagijat ili nije, moje je mišljenje da je ta analiza nepotpuna, netransparentna, nestručna i da ne pokazuje da je doktorat plagijat…” Tekst, takođe, navodi kako smo mi, kao istraživači koji žive i rade u Engleskoj, „netačno predstavljeni”, te da se bavimo intrigama. To su neistinite ocene. Međutim, kad smo već kod pitanja predstavljanja, nije jasno zašto se g. Pavlović potpisao kao „profesor Medicinskog fakulteta u penziji”, kada je pre odlaska u penziju bio profesor na „US Medikal skul – medicinska akademija Beograd”, koja je nedavno otišla u stečaj.
Podsećamo, mi smo u junu na sajtu Peščanika objavili dokaze o plagijatima u doktoratu ministra Stefanovića. Pošto se plagijati utvrđuju poređenjem dva teksta, što suštinski nije stručno pitanje rezervisano za uzak krug naučnika, pozvali smo čitaoce da sami pogledaju pomenuti doktorat i uporede ga sa izvorima iz kojih je ministar prepisivao. Oni ne moraju da veruju na reč ni nama, ni ministru, ni njegovom mentoru Mići Jovanoviću, ni komisijama Megatrenda, već svojim očima.
Gospodin Pavlović, koristeći se konfuznom metaforom o trogrboj kamili, sugeriše da smo ignorisali „osnovne metode” analize plagijata. Ovo je netačno. Mi smo proverili doktorat ministra Stefanovića na isti način kao što proveravamo i radove svojih studenata, što je inače deo naših univerzitetskih obaveza. Slično smo postupili i u slučaju doktorata Aleksandra Šapića. Deskriptivna statistika, kao i kompleksnije statističke metode, nisu ni neophodan, niti ključan instrument za otkrivanje i dokazivanje plagijata. Statistički, kao i grafički prikazi, mogu poslužiti vizuelnoj prezentaciji, što je primera radi bio slučaj u analizi plagijata Siniše Malog, profesora Raše Karapandže (Peščanik, 10. jul). Inače, svaki plagirani deo je zaseban slučaj koji se razmatra individualno, a takvih delova u ministrovom doktoratu ima u izobilju.
Jedan od ciljeva naše analize je bio da podstaknemo kolege i koleginice, ali i nadležne institucije, da provere iznete zaključke i sprovedu svoju analizu. Nekoliko njih je zaista to i učinilo. Na primer, profesorka Danica Popović sa Univerziteta u Beogradu i dr Aleksandar Stević sa Kembridža su u par navrata u Politici i na Peščaniku dodatno obrazložili otkrivene plagijate, odnosno predstavili nove uočene plagijate. Pored toga, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević je u Politici zbog proceduralnih nedostataka Stefanovićev doktorat nazvao pravno nepostojećim. I akademska javnost je putem peticije koju je potpisalo oko 1.800 profesora, docenata, asistenata i naučnih istraživača zatražila od nadležnih institucija da reaguju na iznete dokaze. Nažalost, Ministarstvo prosvete i Konferencija univerziteta Srbije su se oglasili nenadležnim, dok je Megatrend formirao dve komisije, od kojih je prva (interna) odbacila našu analizu, a druga (eksterna) odlučila da neće proveravati plagijate. Dakle, institucije su te koje su odbile da se bave upoređivanjem tekstova, tj. „stručnim”, „detaljnim” i „korektnim” analizama, na koje upravo g. Pavlović poziva.
Do danas, niko nije opovrgao iznete dokaze. Na njih se još nije osvrnuo ni sam autor doktorata, ministar Stefanović. Uz to, on se ni posle tri poziva profesorke Popović na javni duel u kojem bi objasnio detalje iz svog rada nije oglasio. Time je pokazao da ne zaslužuje svoj doktorat, koji je ulaznica u akademski svet. Ne može se biti član akademske zajednice ukoliko niste spremni da svoj naučni rad odbranite od kritika.
Nije ministar Stefanović nikakva žrtva „medijske kampanje” niti „oholog izveštavanja”, kako to sugeriše g. Pavlović već se, naprotiv, određeni mediji kao i pojedinci koji su se usudili da progovore o slučaju plagijata suočavaju s problemima zbog javno iznete reči.
Mi se slažemo sa g. Pavlovićem da „zanemarivanje razuma ne donosi ništa dobro”. Zato i verujemo da dugoročno ministar Stefanović neće moći da zadrži svoj doktorat. Ovim povodom, poučan je skorašnji slučaj iz susedne Rumunije. Rumunski premijer Viktor Ponta pre više godina je optužen da je plagirao svoj doktorat. On je tada odbacio optužbe, tvrdeći da se radi o politički motivisanom napadu. Međutim, nakon što je nedavno izgubio predsedničke izbore, Ponta se pokajnički odrekao doktorata, izjavivši da je to trebalo da uradi odmah po objavljivanju optužbi. Vreme će pokazati da plagirani doktorati ministra Stefanovića i pojedinih drugih srpskih funkcionera imaju rok trajanja, a da apeli protiv neregularnog sticanja diploma nisu uzaludni. Mi verujemo da našu zemlju Srbiju, njene gradove, opštine i javna preduzeća ne zaslužuju da vode ljudi koji su na nedozvoljen način došli do akademskih titula. Danas je u Srbiji moguće da potpredsednik Narodne skupštine doktorira za svega 11 meseci, da predsednik Republike ne ume da objasni kako je stekao ne jednu već dve diplome, da ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, kao i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, zvanje doktora nauka steknu zahvaljujući intelektualnoj krađi.
Kada će institucije da se ozbiljno pozabave ovim problemom?
Dr Uglješa Grušić, Univerzitet u Notingemu
Dr Branislav Radeljić, Univerzitet Istočni London
Mr Slobodan Tomić, Londonska škola ekonomije i političkih nauka
Politika, 25.12.2014.
Peščanik.net, 26.12.2014.
Ispravka na zahtev Dragana Pavlovića
PLAGIJATI