Otvoreno pismo istaknutih intelektualaca iz celog sveta vladi Ujedinjenog Kraljevstva, sa zahtevom da odustane od optužbi protiv Palestinske akcije
Kao univerzitetski profesori i naučni radnici posvećeni pitanjima pravde i etike, zapanjeni smo i ogorčeni trenutnim prioritetima Kira Starmera i njegovih ministara.
Oni nastavljaju da pružaju materijalnu, vojnu i diplomatsku podršku svom bliskom savezniku Izraelu i njegovoj razularenoj ratnoj mašineriji, dok preduzimaju drastične kaznene mere kako bi progonili neke od najdirektnijih i najefikasnijih domaćih kritičara te mašinerije.
S jedne strane, obavezali su se da će poštovati Konvenciju o sprečavanju genocida koja ih obavezuje da „spreče i kazne“ genocid, zločin koji UN definiše kao „namerno nametanje životnih uslova osmišljenih da dovedu do fizičkog uništenja, u celini ili delimično, neke grupe zbog njene nacionalne ili etničke pripadnosti“, a s druge strane, ostaju direktni saučesnici upravo u ovom zločinu koji i dalje traje i odbijaju da razmotre mere (posebno potpunu zabranu izvoza oružja i posledične, dalekosežne sankcije) koje bi jedine mogle ne samo da uspore, već i da zaustave to uništavanje.
I
Čak i dok strašne posledice izraelskog napada na Palestinu postaju svakim danom sve očiglednije, vlada Ujedinjenog Kraljevstva uporno odbija da taj napad okarakteriše kao kršenje međunarodnog prava, a kamoli kao genocid. U julu 2025 (kao i u septembru 2024), dok izraelska vojska nastavlja da uništava čitav Pojas Gaze i eliminiše njene stanovnike, Starmerov ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi je spreman da prizna samo da sada možda postoji „rizik“ od ratnih zločina. Sada postoji „mogućnost“, kaže Lemi, da dođe do kršenja humanitarnog prava, možda u nekom neodređenom trenutku u budućnosti. Prema Lemiju, takvi zločini još uvek nisu zapravo počinjeni. Sam Starmer kaže da je „dobro upoznat sa definicijom genocida“ i da zato događaje u Gazi „nikada nije opisao niti nazvao genocidom“.
Neverovatno je kako kada je reč o najvažnijim odlukama u vezi sa snabdevanjem oružjem ili diplomatskom podrškom, Starmerova vlada i dalje okleva da prizna čak i rizik ili mogućnost zločina protiv čovečnosti. Starmerovi pravnici i dalje pravdaju na primer kontinuiranu isporuku ključnih britanskih komponenti za F-35 lovce-bombardere izraelskom vazduhoplovstvu, ne samo zato što „raspoloživi dokazi ne podržavaju zaključak o genocidu“, već i zato što je sama vlada nekako uspela da proceni da „nije postojala ozbiljna opasnost da do genocida dođe“. Pošto svi mogu da vide šta Izrael radi sa vojnim sredstvima koja dobija od Ujedinjenog Kraljevstva, krajnje je nedopustivo da Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje krši formalne uslove Ugovora o trgovini oružjem, koji je potpisala 2014. godine, posebno njegovu zabranu (u članu 6.3) svakog transfera oružja za koje se zna da može biti „korišćeno za čin genocida ili zločina protiv čovečnosti.“
Bez obzira na to koliko ljudi izraelska vojska zapravo izgladni, bombarduje ili pogubi vatrenim oružjem, bez obzira na to koliko zvaničnika UN-a, grupa za ljudska prava ili stručnjaka za genocid nazove ovaj zločin pravim imenom – genocidom – Starmer i njegovi ministri i dalje odbijaju da izraelske akcije okarakterišu kao zločinačke ili genocidne. Odbijaju to da učine, pretpostavljamo, zato što bi to podrazumevalo prećutno priznanje njihove sopstvene umešanosti u očigledne ratne zločine počinjene od strane izraelske vojske.
Sadašnja vlada Ujedinjenog Kraljevstva, kao i aktuelne vlade Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, ima duboko ukorenjen interes da očuva sve oblike ustaljene nekažnjivosti. Ove vlade su naročito zainteresovane da održe tu nekažnjivost sada, kada se izraelski dugotrajni rat kolonijalnog osvajanja u Palestini – čak i dok eksplicitno preti celokupnoj Zapadnoj obali skorom aneksijom – u samoj Gazi pretvorio iz nečeg što bi se moglo nazvati „ratom“ u čisto genocidno etničko čišćenje. Danas Izrael u Gazi ne vodi rat, već eliminiše stanovništvo i ruši njihove domove.
Poput mnogih drugih kritičara Starmera i Lemija, koristimo ovu priliku da ih još jednom podsetimo da je Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i SAD i Izrael, formalno obavezana ne samo da osuđuje, već i da aktivno sprečava i kažnjava genocid. Verujemo da ta moralna i pravna obaveza ima prednost nad svim ostalim, i smatramo da britanska vlada sada duguje objašnjenje svom narodu – da i ne pominjemo narod Palestine i celokupnu svetsku javnost – zašto je tako sramno propustila da ispuni tu obavezu.
II
Umesto da preduzme mere koje bi mogle da spreče izraelske snage da izgladnjuju i ubijaju ljude u Gazi, umesto da zaustavi njihovo sistematsko uništavanje gradova i sela širom Pojasa, umesto da zaustavi njihovo kontinuirano osvajanje i naseljavanje Zapadne obale, primećujemo da su Starmer i njegova ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper odlučili da se okome na sasvim drugačiju i daleko ranjiviju metu: domaće kritičare izraelskog napada.
Kao i analitičari i posmatrači širom sveta, ostali smo zatečeni kada smo ranije ovog meseca saznali da je – nakon što je prethodnih meseci preduzela drakonske mere da maltretira studente demonstrante i organizatore masovnih pro-palestinskih protesta – Ivet Kuper sada preduzela korak bez presedana, da zabrani nenasilnu protestnu grupu Palestinska akcija, nazivajući je navodno „terorističkom“ organizacijom. Nekoliko dana pre nego što je zabrana stupila na snagu, Amnesty International je (odslikavajući stavove stotina pravnika, aktivista za ljudska prava, zvaničnika UN-a, pisaca, umetnika i aktivista svih profila) s pravom okarakterisala njenu „odluku da zabrani Palestinsku akciju, u skladu sa zakonima protiv terorizma, kao pravno prekoračenje ovlašćenja bez presedana.“
U znak solidarnosti sa našim kolegama širom Ujedinjenog Kraljevstva i u okviru celokupnog spektra grupa koje učestvuju u pokretu solidarnosti sa Palestinom, verujemo da zabrana grupe Palestinska akcija koju je donela Ivet Kuper predstavlja napad i na ceo pokret i na osnovne slobode izražavanja, udruživanja, okupljanja i protesta.
Raduje nas činjenica da je Viši sud u Londonu sada pristao da razmotri pravni izazov zabrani koju je uvela Ivet Kuper, ali osuđujemo represivne posledice koje je ta zabrana već imala na javnu debatu i prava na prigovor. Osuđujemo činjenicu da je tokom proteklih nekoliko nedelja više od dve stotine ljudi već uhapšeno samo zato što su izrazili podršku Palestinskoj akciji ili protivljenje izraelskom genocidu. Zapanjeni smo što su britanske vlasti spremne da hapse ljude kao „teroriste“ samo zato što drže transparente sa porukama o oslobađanju Gaze ili o „akciji“ protiv genocida – drugim rečima, samo zato što koriste svoje pravo na slobodno izražavanje.
Kao ljudi koji su profesionalno povezani sa univerzitetima, posebno smo zabrinuti zbog uticaja koji će zabrana Palestinske akcije sigurno imati na univerzitetske kampuse širom UK, ne samo zato što predstavlja užasan presedan koji bi mogli da koriste i administratori univerziteta u drugim zemljama. Univerzitet u Kembridžu već se pozvao na tu zabranu u argumentima pred Višim sudom kako bi opravdao nadzor nad studentskim aktivizmom i dodatnu kriminalizaciju protesta. Mnogi drugi univerziteti – poput onih u Kardifu, Lesteru, Njukaslu i Londonu – sada takođe mogu da se oslone na ovu zabranu kako bi pojačali svoje stalne napore u suzbijanju pro-palestinskih protesta.
Kao univerzitetsko osoblje koje radi na raznim mestima, pišemo u punoj solidarnosti sa studentskim i drugim organizacijama koje se bore za prava Palestine, u UK, SAD i širom sveta – uključujući Studente za pravdu u Palestini, Jevrejski glas za mir, Univerzitetsko i fakultetsko osoblje za Palestinu, Kampanju za solidarnost sa Palestinom, Britanski komitet za univerzitete Palestine i mnoge druge grupe kojih ima previše da bismo ih sve navodili.
III
Zato pozdravljamo rastuću kampanju kolektivne pobune koja ima za cilj da obori ovu zabranu. Posebno ističemo hrabar stav aktivista okupljenih oko grupe Odbranite naše porote, koji su već nekoliko nedelja zaredom hapšeni zbog učešća u demonstracijama koje izražavaju protivljenje genocidu i podršku Palestinskoj akciji. Pozdravljamo i uzoran predlog koji je nedavno usvojilo Gradsko veće Derija, a koji zahteva ukidanje zabrane, „podržava sve one koji su protestovali protiv zabrane Palestinske akcije“ i „zahteva da se optužbe protiv njih odmah odbace“. Pridružujemo se mnogobrojnim desetinama hiljada ljudi koji i dalje protestuju protiv genocida i protiv zabrane.
U savezu sa hiljadama sindikalaca i nastavnika širom UK, potvrđujemo svoju solidarnost sa Palestinskom akcijom u njihovoj kampanji protiv zabrane. U potpunosti delimo i njihov cilj da se zaustavi protok oružja iz Britanije ka Izraelu, i njihovo uverenje da svi učesnici pro-palestinskog pokreta moraju imati slobodu da sami odluče kako najbolje da ostvare taj cilj – bez potrebe da se suočavaju sa pretnjama državne represije i nasilja.
Dok se organizatori masovnih nacionalnih protesta suočavaju sa krivičnim gonjenjem, dok stotine ljudi ponovo rizikuje hapšenje učešćem u protestima 9. avgusta, i dok se studenti i nastavnici pripremaju za početak još jedne burne akademske godine, izražavamo punu solidarnost sa svima koji se mobilišu – na svojim fakultetima, radnim mestima i u svojim zajednicama – da spreče genocid i da okončaju britansko saučesništvo u izraelskim zločinima. Delimo i potvrđujemo oštroumne parole i pravedne zahteve koji sada odjekuju širom zemlje:
Protest nije terorizam; odbacite optužbe; ukinite zabranu; prekinite izgladnjivanje Gaze; prestanite da naoružavate Izrael; zaustavite genocid i privedite odgovorne pravdi; puna ravnopravnost u pravima, uključujući potpuno političko samoopredeljenje, za sve stanovnike Palestine.
Vreme čekanja je isteklo.
Potpisnici
Gilbert Ačkar, emeritus profesor studija razvoja i međunarodnih odnosa, SOAS, Univerzitet u Londonu
Umberto Albarela, profesor zooarheologije, Univerzitet u Šefildu
En Aleksander, viši istraživački saradnik, Univerzitet u Kembridžu
Tarik Ali, pisac i istoričar
Sandra Babkok, klinički profesor prava, Pravni fakultet Univerziteta Kornel
Etjen Balibar, emeritus profesor filozofije, Univerzitet Pariz X – Nanter
Četan Bat, Profesor društvene teorije na katedri Entonija Gidensa, Londonska škola ekonomije
Merion Bič, urednica časopisa Medicine, Conflict & Survival (Taylor & Francis)
Sara Brake, profesorka sociologije, Univerzitet u Amsterdamu
Nejton Braun, profesor engleskog jezika, Univerzitet Konkordija, Montreal
Vendi Braun, nosilac katedre UPS Foundation, Škola društvenih nauka, Institut za napredne studije, Prinston
Suzan Bak-Mors, istaknuta profesorka, CUNY, Njujork
Džudit Batler, istaknuta profesorka na postdiplomskim studijama, Odeljenje za komparativnu književnost, Univerzitet Kalifornije – Berkli
Aleks Kalinikos, emeritus profesor evropskih studija, Kings koledž London
Džon Čalkraft, profesor istorije i politike Bliskog istoka, Londonska škola ekonomije
Emilios Hristodulidis, predsedavajući katedre za jurisprudenciju, Univerzitet u Glazgovu
Džastin Klemens, vanredni profesor kulture i komunikacije, Univerzitet u Melburnu
Rebeka Komaj, profesorka filozofije i komparativne književnosti, Univerzitet u Torontu
Dejvid Kaningem, profesor moderne književnosti i kulture, Univerzitet u Vestminsteru
Anđela Dejvis, istaknuta emeritus profesorka, Univerzitet Kalifornije – Santa Kruz
Aleks de Val, izvršni direktor, Svetska fondacija za mir
Džodi Din, profesorka politike, Hobart i Vilijam Smit koledži, Ženeva, Njujork
Elsa Dorlen, profesorka savremene političke filozofije, Univerzitet u Tuluzu – Žan Žores
Dženifer Dojl, profesorka engleskog jezika, Univerzitet Kalifornije – Riversajd
Hajdar Eid, vanredni profesor postkolonijalne književnosti, Univerzitet Al-Aksa, Gaza, Palestina
Roberto Espozito, profesor filozofije, Scuola Normale Superiore, Piza
Dejvid Juing, predavač francuskog jezika, Univerzitet u Oksfordu
Patrik Frenč, profesor francuskog jezika, Kings koledž London
Džon Belami Foster, emeritus profesor sociologije, Univerzitet u Oregonu
Veronika Gago, profesorka društvenih nauka, Univerzitet u Buenos Airesu
Niv Gordon, profesor međunarodnog prava, Queen Mary University of London
Jan Gaf FAcSS FBA, gostujući profesor, Londonska škola ekonomije
Greg Grandin, profesor istorije na katedri Piter V. i C. Van Wudvard, Univerzitet Jejl
Peni Grin, profesorka prava i globalizacije, Queen Mary University of London
Ejmi Hagopian, emeritus profesorka zdravstvenih sistema i populacionog zdravlja, Univerzitet u Vašingtonu
Piter Holvard, profesor moderne evropske filozofije, Univerzitet Kingston
Majkl Hart, profesor književnosti, Univerzitet Djuk
Amber Džejkobs, rukovodilac Škole istorijskih studija, Birkbek koledž, Univerzitet u Londonu
Robin Dž. Dž. Keli, profesor istorije, UCLA
Rašid Halidi, emeritus profesor savremenih arapskih studija na katedri Edvard Said, Univerzitet Kolumbija
Darel Li, vanredni profesor antropologije i pridruženi član Pravnog fakulteta, Univerzitet u Čikagu
Elena Loizidu, profesorka prava i političke teorije, Birkbek koledž
Frederik Lordon, istraživački direktor, CNRS, Francuska
Džejms Martel, profesor političkih nauka, Državni univerzitet u San Francisku
Trejsi MekNalti, profesorka komparativne književnosti i romanskih studija, Univerzitet Kornel
Anđela MekRobi FBA, emeritus profesorka, Goldsmits Univerzitet u Londonu
Mendi Merk, emeritus profesorka medijskih umetnosti, Rojal Holovej Univerzitet u Londonu
Lina Meruane, istaknuta spisateljica u rezidenciji, NYU – Čile
Sandro Mecadra, profesor političke teorije, Univerzitet u Bolonji
Čajna Mijevil FRSL, Salvage
Vitorio Morfino, profesor istorije filozofije, Univerzitet u Milanu-Bicocca
Nik Nesbit, profesor francuskog jezika, Univerzitet Prinston
Abdaldžavad Omar, docent filozofije i studija kulture, Univerzitet Birzeit, Palestina
Ilan Pape, profesor istorije i bliskoistočnih studija, direktor Centra za palestinske studije, Univerzitet u Ekseteru
Pol Paton, emeritus profesor filozofije, Univerzitet Novi Južni Vels, Australija
Rahul Rao, docent međunarodne političke misli, Univerzitet Sent Endruz, Škotska
Matje Reno, profesor filozofije, Univerzitet u Tuluzu – Žan Žores
Brus Robins, profesor humanističkih nauka na katedri Fondacije Old Dominion, Univerzitet Kolumbija
Vilijam I. Robinson, istaknuti profesor sociologije, Univerzitet Kalifornija u Santa Barbari
Džeklin Rouz, profesorka humanističkih nauka i ko-direktorka Birkbek Instituta za humanistiku, Univerzitet u Londonu
Lin Segal, emeritus profesorka psihosocijalnih studija, Birkbek, Univerzitet u Londonu
Tanja Serisije, profesorka feminističke teorije, Birkbek, Univerzitet u Londonu
Ričard Simor, Salvage
Avi Šlejim FBA, emeritus profesor međunarodnih odnosa, St Antony’s College, Oksford
Ludi Simpson, počasni profesor studija populacije, Univerzitet u Mančesteru
Nikhil Pal Sing, predsedavajući Odeljenja za društvenu i kulturnu analizu, Univerzitet Njujork
Panajotis Sotiris, urednik i pisac
Eletra Stimili, profesorka filozofije, Univerzitet Sapienza u Rimu
Rej Terada, emeritus profesorka komparativne književnosti, Univerzitet Kalifornije – Irvin
Alberto Toskano, emeritus profesor kritičke teorije, Goldsmiths, Univerzitet u Londonu
Enco Traverso, profesor humanističkih nauka, Univerzitet Kornel
Elena Czelepis, vanredna profesorka filozofije, Univerzitet u Tesaliji
Fransuaz Veržes, viša istraživačica, Centar Sara Parker Remond za studije rasizma i racionalizacije, Londonski univerzitetski koledž
Mara Viveros Vigoja, profesorka na Fakultetu humanističkih nauka, Nacionalni univerzitet Kolumbije, i profesorka na katedri Simón Bolívar, Univerzitet u Kembridžu, 2024-25
Džefri R. Veber, profesor politike, Univerzitet Jork, Toronto
Ejal Vajcman, osnivački direktor Forensic Architecture i profesor prostornih i vizuelnih kultura, Goldsmits, Univerzitet u Londonu
Lin Velčman, profesorka prava, SOAS, Univerzitet u Londonu
Džesika Vajt, vanredna profesorka filozofije, Univerzitet Novi Južni Vels, Australija
Džim Vulfrez, docent francuskih i evropskih politika, Kings koledž London
Verso, 06.08.2025.
Prevela Luna Đorđević
Peščanik.net, 09.08.2025.
IZRAEL / PALESTINA
