U svetu se dešavaju stvari za koje je potpuno nezamislivo da bi se mogle desiti kod nas. Naravno da pri tom ne mislim na Severnu Koreju, jer je ona sasvim zamisliva, čak i moguća ovde.
Mislim na primer na to da su britanskom premijeru – zato što je suspendovao parlament da bi se neometano razveo od EU bez dogovora sa Briselom – leđa okrenuli i neki njegovi ministri i poslanici, što je, priznaćete, teško i zamisliti da bi se ovde desilo. A nije da se nije dešavalo. Suspenzija parlamenta, naravno, ne okretanje leđa prvom čoveku države.
No, kada je pred prošle predsedničke izbore, na kojima se kandidovao tadašnji premijer a sadašnji predsednik države, parlament suspendovan da parlamentarna rasprava (opozicionih poslanika, naravno) ne bi ometala predsedničku kampanju, ni ministri ni poslanici vladajućih stranaka nisu ni pomišljali da se tom potezu usprotive i napuste svoje položaje. Baš kao što su nastavili da na to ne pomišljaju ni kada je – takođe iz razloga neometanja predsednikove kampanje – u narednim godinama izvršena totalna devastacija tog najvišeg predstavničkog tela.
A još je nezamislivije to što je britanski premijer ostao ne samo bez većinske podrške parlamenta nego i bez podrške rođenog brata, koji mu je okrenuo leđa rekavši da ostavku daje i na funkciju ministra u vladi i na funkciju poslanika „jer nacionalne interese stavlja iznad lojalnosti porodici“. Što se takođe kod nas ne bi moglo desiti. I ako porodicu shvatimo u užem, a naročito ako je shvatimo u njenom širem, mafijaškom značenju.
Dobro, nije ništa čudno da ljudi budu zavedeni primamljivim obećanjima makar koliko ona bila neostvariva. I naravno da razočarenja idu u rok službe svakog glasača. Problem nastaje kada to neutemeljeno poverenje dovede celu naciju u nezavidan položaj. Srećom po Britance, a za razliku od nas, oni imaju mnogo ozbiljniju kilometražu u demokratiji. Imaju sistem, institucije, ljude od integriteta koji se vraški trude da obuzdaju trenutnog vladara čiji potezi prete da unazade društvo. Drugim rečima, vodeći ljudi države mogu da postupaju kao budale ili banditi, ali su tu mediji, tužioci, sudovi da ih obuzdaju.
Nažalost, mi imamo samo lokalne zagovaraoce vlasti koji, po ugledu na britanskog premijera, prvo po kolumnama (a zatim valjda i u parlamentu) predlažu da se privremeno suspenduje demokratsko uređenje (odnosno ove mrve koje su od njega ostale) dok se ne „reši“ „problem“ Kosova. Predsednica parlamenta se odmah nadovezala predlogom za prvo zvanično ukidanje prava i sloboda koje je ona nazvala „pooštravanje uslova za odlazak iz zemlje“. Jer, kako kaže, „svi govore pod kočnicom“ da država treba da zaštiti sebe jer ulaže u školovanje ljudi a oni posle odu u inostranstvo.
Da, u jednom je predsednica parlamenta u pravu – država zaista treba, štaviše, mora da se štiti. Ali – od predsednice parlamenta i njoj sličnih.
Peščanik.net, 16.09.2019.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Zicer i ziheraš - 13/01/2025
- NISmo mi, keve mi - 06/01/2025
- Ta seksi stvarčica demokratija - 30/12/2024
