Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Skupština Srbije propustila je još jednu priliku da ozbiljno raspravlja o ozbiljnoj stvari. Doduše, to i nije neko iznenađenje – bilo bi da je bilo drugačije. Radi se o Izveštaju Fiskalnog saveta za 2018. godinu koji je i u široj javnosti prošao nezapaženo. Što u konkurenciji sa Beogradom pod vodom i organizovanim kriminalom gde se u ulozi organizatora pojavljuje policija i nije neko čudo.

Dakle, koji su bili glavni, rečeno jezikom skupštinskih izveštača, akcenti u parlamentarnoj diskusiji? Đorđe Milićević, recimo, poslanik Socijalističke partije, Fiskalnom savetu najviše je zamerio to što je kritikovao izjavu Svetske banke da bi Srbija mogla  da ostvari privredni rast od sedam odsto. Iz čega proizlazi da Milićević misli da može. A što, opet, znači da je vlast, kojoj i sam pripada, nesposobna jer taj rast već godinama ne uspeva da dostigne, jedva ako dođe do polovine.

Poslanik Srpske napredne stranke, Veroljub Arsić, bio je još oštriji. On je Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta pitao da li voli svoju zemlju. Ugledni ekonomista, akademik, odgovorio je nešto sasvim razumno, što je kod naprednjaka u sali izazvalo provalu besa pa su tražili da Petrović svoju ljubav dokaže na poligrafu. Dobro – nisu tražili, ali mogli su; taj zahtev je kao Damoklov mač visio nad Skupštinom.

No, da ne ispadne da gledam samo u tuđe dvorište, ni opozicija se nije proslavila doprinosom. Tako je Đorđe Vukadinović zamerio Fiskalnom savetu što na Međunarodni monetarni fond gleda kao na „svetu kravu“. Svako je naravno podložan kritici, ali zašto bi MMF trebalo kritikovati Vukadinović nije rekao.

U stvari, znam zašto je Arsić oklevetao Petrovića. Dva dana pre Skupštine, dakle u ponedeljak 17. juna, zasedao je Glavni odbor SNS-a. Na tom skupu, predsednik Arsićeve stranke, Aleksandar Vučić, rekao je da „Srbija raste brže nego što raste svet, a značajno brže nego što raste Evropa“. Pa je Arsić poverovao da je to istina. U stvari, verovatno nije poverovao – nije on ni lud ni naivan – ali je shvatio da je to direktiva.

A sad evo zašto bi i Vukadinović mogao da bude manje strog prema „svetskom finansijskom policajcu“. Ne samo, pa ni pre svega, zato što je njegovo glavno pravilo: ne prostiri se preko gubera – što zvuči vrlo poznato, zar ne – nego zato što tamo uvek možete da nađete tačne podatke.

I – kao što se vidi iz tabele, ti podaci pokazuju da ni jedna ni druga Vučićeva tvrdnja nije tačna. Prosečan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u poslednjih šest godina koliko je Srpska napredna stranka na vlasti (da drugu polovinu 2012. ne računamo) iznosio je 2,1 odsto. To je minimalno, da minimalnije ne može biti, iznad rasta koji je u istom razdoblju ostvarila Evropska unija (1,9 odsto). Što je i prirodno, jer EU uglavnom čine zemlje mnogo razvijenije od Srbije čiji procentualni rast BDP je po prirodi stvari mnogo manji od rasta koji ostvaruju nerazvijene zemlje.

Kada se međutim uporedi sa rastom celog sveta (3,5 odsto) tu je već Srbija daleko zaostala. A još veći je njen zaostatak za zemljama u razvoju. Ta velika grupa, koja na svetskom nivou obuhvata čak 155 zemalja, ostvarila je od 2013. do, zaključno, 2018. godine rast od zbilja impresivnih 4,7 odsto, više nego dvostruko veći od Srbije. I u odnosu na evropske zemlje u razvoju, koje su ostvarile rast BDP od zavidnih 4,4 odsto, Srbija je daleko zaostala. A zaostaje i iza zemalja centralno-istočne Evrope jer su one za poslednjih šest godina ostvarile prosečan privredni rast od 3,4 odsto, tj. upola veći nego Srbija.

Sve u svemu, dok naprednjaci napreduju, na čelu sa svojim šefom, u izmišljanju stvarnosti i obmanjivanju javnosti, Srbija zaostaje.

Rast bruto-domaćeg proizvoda pojedinih grupa zemalja

Napomena 1: Zemlje CEE uključuju Bugarsku, Češku, Estoniju, Hrvatsku, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju, Slovačku, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i BiH. 

Napomena 2: Zemlje u razvoju u Evropi uključuju 12 zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Turska i Srbija.

Peščanik.net, 22.06.2019.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.