Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva obaveštava javnost da su predsednik, zamenik predsednika i tri člana i zamenika člana Izborne komisije 26. januara 2026. godine, dostavili Visokom savetu tužilaštva neopozive lične zahteve za prestanak funkcija u Izbornoj komisiji Saveta, navodi se u saopštenju objavljenom na njihovom sajtu.
Kako se navodi zahtevi su dostavljeni zbog toga što ovi članovi Izborne komisije smatraju da su izbori za članove Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca „u potpunosti sprovedeni u skladu sa Ustavom, zakonom i podzakonskim propisima“, te da tokom toga njihovog održavanja, kako je navedeno, nije uočena bilo kakva nepravilnost niti je uložena ijedna primedba ili prigovor bilo kom biračkom odboru ili Izbornoj komisiji tokom izbornog dana.
„Na osnovu takvog činjeničnog stanja jednoglasno su usvojeni zapisnici svih 13 biračkih odbora, nakon čega je Izborna komisija jednoglasno utvrdila rezultate izbora na kojima je pet kandidata nesumnjivo pobedilo, o čemu je javnost odmah obaveštena“, piše u saopštenju.
Dodaje se da izborna komisija tokom izbornog procesa nije utvrdila bilo kakve nezakonitosti ili nepravilnosti, te da ponavljanje izbora zbog „navodnih procesnih nedostataka vodi u pravnu nesigurnost izbornih prava u postupku izbora za članove Visokog saveta tužilaštva“.
Iz tog razloga pet članova, uključujući predsednika i zamenika predsednika Komisije, smatraju da njihov rad u Izbornoj komisiji više nije moguć.
Podsetimo, Ustavni sud je na jučerašnjoj sednici odbacio žalbe kandidata za članove Visokog saveta tužilaštva (VST) Jovane Komnenović i Borisa Majlata, vraćajući ceo proces izbora u nadležnost Saveta koji po inicijalnoj odluci suda ima osam dana da ponovi izbore na četiri izborna mesta.
Kako je navedeno, žalbe dvoje kandidata su odbačene jer po njihovom tumačenju Zakona o Visokom savetu tužilaštva nisu ni bile dozvoljene.
Osvrćući se na svoju inicijalnu odluku od 15. januara kada su usvojili žalbe šest tužilaca koji su tvrdili da su im povređena izborna prava, Ustavni sud je saopštio da je u pitanju bila „konačna, izvršna i opšteobavezujuća odluka“ te da je VST pogrešno odredio da se protiv te odluke može uložiti žalba.
Pitanje izbora novih članova Visokog saveta tužilaštva iz redova tužilaca se zakomplikovalo nakon objavljivanja rezultata glasanja od 23. decembra prošle godine. Tada je šestoro tužilaca podnelo žalbe Visokom savetu, tvrdeći da su im bila povređena izborna prava. Zamerke su se odnosile na to da su članovi biračkih odbora imali telefone sa kamerama, da se nije glasalo u odgovarajućim prostorijama, te da su u pojedinim slučajevima po dvoje tužilaca glasali istovremeno.
Po Zakonu o Visokom savetu tužilaštva rok za odlučivanje o prigovorima je 48 sati, a ako se ne donese odluka u tom roku, smatra se da je prigovor usvojen. Predsednik Saveta Branko Stamenković je sazvao sednicu dan nakon što su uloženi prigovori, ali nije bilo kvoruma za rad. Više članova Saveta, među kojima i ministar pravde Nenad Vujić, se nisu pojavili na sednici. Potom je Stamenković sazvao elektronsku sednicu, a na osnovu nje VST je doneo rešenje o odbijanju prigovora šest tužilaca.
Tada su ti tužioci podneli žalbu Ustavnom sudu, a sud je 15. januara doneo odluku da njihove prigovore usvoji i naloži ponavljanje izbora na četiri biračka mesta. Međutim, VST je posle toga doneo rešenje o ponavljanju izbora, navodeći član zakona koji ističe da je na tu odluku moguće uložiti žalbu Ustavnom sud.
Sud je u današnjoj odluci utvrdio da je to bilo pogrešno tumačenje zakona, i da na to rešenje nije bilo moguće uložiti žalbu.
Ponavljanje izbora na četiri biračka mesta bi i te kako moglo da se odrazi na konačne rezultate. Tužioci koji su podneli žalbe su po konačnim rezultatima na njima pobedili. Tako je Boris Majlat bio izabran za člana VST-a iz reda viših tužilaca, a Jovana Komnenović iz reda osnovnih tužilaca. Međutim, razlika u glasovima između njih i kandidata koji su ostali ispod crte, bila je jednocifrena.
Sastav VST-a je veoma značajan otkako je izmenjen Ustav čime su ovom telu značajno proširena ovlašćenja. Bitnost svake pozicije u VST-u dodatno je naglašena ulaskom izmena pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Uglješa Mrdić u skupštinsku proceduru.
Insajder, 27.01.2026.
Peščanik.net, 28.01.2026.
REFORMA PRAVOSUĐA
