palme
Foto: Peščanik

Ako su parkovi pluća gradova, Beogradu je odstranjeno jedno plućno krilo. Još nekoliko grejnih i građevinskih sezona i amputiraće mu i drugo. A za disanje će koristiti – goreće deponije.

Kada se nevelika javnost pobunila, gradonačelnik umesto gradonačelnika je javno obećao da će zasaditi milion stabala. Naravno da nije zasadio niti jedno a kamoli sto za jedno (stari gresi bacaju duge senke što bi rekla Agata Kristi) ali je zato pozvao Beograđane da sami postanu donatori sadnica kad im je već toliko stalo do disanja i sami odluče gde će svoje stablo da posade. Za primer i inspiraciju uzeo je i nakalemio ni manje ni više nego palme na Kalemegdan. Ne tri palme, naravno, jer ni mi nismo otok sreće.

I to bi bio školski primer kako ova vlast radi – za svoj račun pokradem od tebe ono što ti treba a onda ti, na tvoj račun, dam ono što ti ne treba. Oteću ti glavnu železničku i autobusku stanicu a zauzvrat ću na njihovo mesto da ti natakarim spomenik koji ti em ne koristi (osim ako ćemo iz njega da se „teleprontujemo“ na željenu destinaciju) em je ruglo. Ukloniću ti preko potreban most pa ću ga nasaditi na livadu pored, a novi most ćeš dobiti kad na palmi rodi grožđe. Prodaću ti karte za metro, a onda ću se provozati gradom u autobusu maskiranom u metro i nekoliko godina kasnije eto ti ga sad – Beogradu šipak a preduzeću „Beogradski metro i voz“ dobit od dvadesetak miliona.

No, kako to sa ovom vlašću obično i biva: čini loše i dobrom se nadaj. Za sve što je uradio gradonačelnik umesto gradonačelnika je – nagrađen. Za početak, nagradom za trajni doprinos kulturi. Ne hortikulturi kao što biste pomislili, a tek ne jezičkoj kulturi – i to ne zato što kaže „hengleski“ umesto: engleski (što, šta hvali?) već zbog svega onoga što govori na srpskom kad opanjkava zamišljene protivnike. Stoga nagrada sigurno ne može biti ni za doprinos kulturi dijaloga, a svakako nije ni za doprinos kulturi stanovanja niti kulturi bilo čega drugog.

A možda je za trajni doprinos samo kulturi ove vlasti? Jer ako je istina ono što vlast potura po medijima – gradonačelnik umesto gradonačelnika postaće ministar umesto ministarke. Dobro, umesto nje u jednom od njenih spojenih ministarstava. Pa će u novoj vladi voditi resor saobraćaja. Čime će cela Srbija, a ne samo privilegovani Beograd, dobiti neprekidni saobraćajni kolaps, višegodišnje raskopavanje svake ulice, višekratne popravke napravljenog a nikad dovršenog kao i sveobuhvatni maltretman koji uključuje nepregledne pešačke zone, još nepreglednije zabranjene zone, poremećene i privilegovanim automobilima remećene parking zone…

Ali iznad svega, dobiće i nepotrebno dugo, neshvatljivo otužno i neobjašnjivo skupo – polugodišnje novogodišnje osvetljenje!

Peščanik.net, 28.09.2020.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.
Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)