Vladimir Putin je nedavno doneo dekret po kome svaki Ukrajinac/Ukrajinka može da dobije ruski pasoš ako to želi. Iz Kremlja tvrde da im se već javilo preko 800.000 stanovnika Donbasa. To je ponuda koju je možda zaista teško odbiti. U mnogim delovima okupirane Ukrajine rusko državljanstvo je neophodno da bi se zadržao posao i pristup uslugama. Odbijanje ovakve ponude može da skrene neželjenu pažnju na vas.
Ova inicijativa ima svoju predistoriju: 1999. je svaki stranac koji ima „duhovne i kulturalne veze“ s Rusijom sticao pravo na državljanstvo. Tri godine kasnije je ubrzano rešavanje ovakvih zahteva, a 2008. Putin je pokrenuo rat za odbranu novih vlasnika ruskog pasoša u Gruziji. Analitičari Kremlja tu strategiju nazivaju „pasportizacijom“, mada Putin tvrdi da je to sasvim normalna stvar. Poljska, Mađarska i Rumunija su proširile pravo dvojnog državljanstva na milione stanovnika susednih zemalja. Kada je Rusija prvi put ponudila pasoše stanovnicima Donbasa 2019, Putin je rekao da samo prati uzore drugih istočnoevropskih zemalja.
Sličnosti se tu uglavnom završavaju. Viktor Orban ipak ne preti uništenjem mađarskim susedima. Međutim, pasportizacija jeste rešenje demografskih problema od kojih pati čitav region. Kako Putin rutinski priznaje u svojim obraćanjima naciji, stanovništvo Rusije je decenijama u padu. Milioni mladih, produktivnih i fertilnih građana emigrirali su na zapad. Stopa nataliteta je niska, a očekivani životni vek najkraći u razvijenom svetu. Tokom prve dve godine pandemije kovida-19 zabeležen je višak smrtnosti od gotovo milion, dok je stanovništvo Rusije 2021. opalo više nego ikada od raspada Sovjetskog Saveza.
Putin zato uzvraća udarac. Pre dve godine odobrio je status dvojnog državljanstva. Poput vlada Poljske i Mađarske, povećao je finansijske podsticaje za rađanje dece i pozvao na čuvanje „porodičnih vrednosti“ protiv homoseksualnosti i abortusa. Ali sada je rat. Napad na Ukrajinu, državu koju Putin smatra delom matuške Rusije, nije prosto otimanje teritorije. To je napor u pravcu rasta. Pasportizovani Ukrajinci čak i ne moraju da govore ruski. Potrebne su im samo nedefinisane „duhovne i kulturalne veze“.
Prema mnogim proratnim blogerima i komentatorima u Rusiji, dobitak za Moskvu biće konačni gubitak za Kijev. Ukrajina je imala demografske probleme i pre nego što je počela ova borba za njen opstanak, a navijači tvrde da će joj Putinov najnoviji potez zadati smrtonosni udarac. Jednom kada se evropske države pomire sa realnošću, glasi ovaj argument, aktiviraće se njihova vlastita glad za stanovništvom. Dok Rusija bude varila južnu i istočnu Ukrajinu, Poljska, Mađarska i Rumunija će razvlačiti ostatke.
Ova hipoteza nije baš sasvim besmislena. Belorusija se sprema da pojednostavi proceduru naturalizacije za Ukrajince. Značajni privredni sektori u Poljskoj su poslednjih godina postali zavisni od ukrajinskih radnika (ksenofobi se manje bune protiv njih nego protiv Afrikanaca i muslimana), a neki ekstremni nacionalisti dele prezir Kremlja prema vladi u Kijevu. Zapadna Ukrajina je bila deo Poljske do 1939. i Poljska je sada želi nazad.
Međutim, samo jedan šef države aktivno pokušava da raskomada Ukrajinu. Pri tome je razumljivo kako nagli rast stanovništva u nekoj zemlji može da podstakne oružani sukob. Društva u ekspanziji su nestabilna, a mladići koji se otimaju oko ograničene ponude često su nasilni. Ali poriv za kanibalizacijom koji generiše konkurentski demografski pad mnogo je mračniji. Žrtvuju se potencijalni očevi, milioni žena i dece bivaju prognani, a gradovi koji su nekada bili puni života pretvaraju se u ničiju zemlju. Nije to samo stvar pogrešne procene ili kontraproduktivne odluke, već su to postupci vođeni Tanatosom, porivom uništenja. Pa ipak, Putinova popularnost u Rusiji je na višem nivou nego godinama unazad.
To je loše za društva u demografskom minusu, sa stanovništvom koje stari, što važi za čitavu istočnu Evropu, pri čemu Rusija deluje posebno ranjivo. Većina od 5 miliona ljudi koji su emigrirali tokom prve dve decenije Putinove vladavine bila je mlađa od 40 godina. Skoro svi su imali univerzitetske diplome (92%), a značajan deo činili su doktori nauka (14%). Od februara ove godine, stotine hiljada ljudi je napustilo Rusiju. Po Putinovoj računici, kritičari koji su još ostali u zemlji su bezopasni. Oni u svojoj glavi žive u Majamiju i na Azurnoj obali, smatra Putin, jer ne mogu „bez foie gras, ostriga ili takozvanih rodnih sloboda“. Prave patriote, kaže on, treba da ih ispljunu „kao mušice“. Pristalice rata u Rusiji se sigurno slažu sa njim, ali u pobedi ili porazu Rusija će se samo smanjivati.
Sadakat Kadri, London Review of Books, 03.08.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 10.08.2022.
UKRAJINA