Kao osoba iz Južne Kine naviknuta na vlagu, kada sam prvi put otišla u Peking zapanjio me je suv vazduh, posebno zimi. Nokti su mi pucali iako sam ih stalno mazala kremom za ruke. Za žitelje Pekinga, peščane oluje i smog su dva lica iste nevolje. Jedne godine peščana oluja je bila tako gusta da je obojila celo nebo u narandžasto. Čak i ako zatvorite sve prozore, narednog dana stolovi i podovi biće prekriveni peskom koji prolećni vetar donosi iz pustinje Gobi. Za smog, s druge strane, ima mnogo krivaca: fosilna goriva, ugalj, teška industrija, previše automobila. Čestice lebde u vazduhu čekajući da budu udahnute i niko od toga ne može pobeći. Čak i vrhovni vođa mora da udiše isti zagađeni vazduh kao svi ostali. Žitelji Pekinga mrze vetar zato što im donosi pesak, ali ga vole zato što rasteruje smog.
Kina se više od četiri decenije bori protiv dezertifikacije, širenja pustinje. Od 1978. Nacionalna uprava za šume i polja sadi topole na ogromnom području severozapada, severa i severoistoka da bi obuzdala pohlepni Gobi koji se postepeno širi. Veliki zeleni zid, poznat i po imenu Trojni severni zaštitni šumski program, u Kini se smatra najvećim ekološkim projektom na planeti. Drveće drži zemlju i odupire se vetru, ali postoji zabrinutost zbog manjka biodiverziteta i količine vode koju topole upijaju iz tla. Tu je još jedna neprijatnost: svakog marta i aprila topole ispuštaju ogromnu količinu polena (prolećni sneg, mace) na koji su mnogi ljudi alergični. Za vreme pandemije to nije bio veliki problem jer su svi nosili maske.
Poslednjih godina privatne kompanije kao što je Alibaba pridružile su se projektu sađenja drveća. Aplikacija Alipay sadrži igru koja se zove „Šumski mrav“ i koja vam omogućuje da sakupljate „digitalnu zelenu energiju“ odlazeći biciklom na posao, smanjujući potrošnju papira ili kradući s naloga svojih prijatelja (zabavan način). Kad sakupite dovoljno „zelene energije“, možete da usvojite stvarno drvo. Kompanija kaže da se do avgusta 2019. više od 500 miliona osoba pridružilo Zelenom programu „Šumski mrav“ na Alipayu i zasadilo 100 miliona stabala na 112.000 hektara u severozapadnoj Kini. Moje prvo drvo bilo je morski bučak u Unutrašnjoj Mongoliji. Usvojila sam ga nešto pre nego što je „Šumski mrav“ počeo da nam prodaje sok od plodova bučka s naših stabala. Za tri sekunde prodato je milion flaša. Profit je otišao Fondaciji za ublažavanje siromaštva. Taj scenario doneo je trostruku dobit – vladi, privatnom sektoru i ljubiteljima igara.
Mnogi možda voze bicikl da bi sakupili „digitalnu zelenu energiju“, ali u Pekingu i dalje ima suviše automobila. Pored toga što povećava smog, gust saobraćaj je naveo žitelje Pekinga da usvoje neobičan plan kada pozivaju ljude na večeru – liushuixi. Ne čeka se da se svi okupe, već se hrana odmah služi onom koji je stigao. Nemoguće je takođe da gosti za večerom u restoranu plaćaju svako za sebe, jer ljudi dolaze i odlaze u zavisnosti od situacije u saobraćaju, dok domaćin mora da ostane do kraja večeri i da na kraju plati. Vlast je pokušala da smanji saobraćaj pomoću sistema naizmeničnog isključivanja parnih, odnosno neparnih brojeva na registarskim tablicama. Ali ljudi su onda kupovali dva automobila – jedan s parnom, drugi s neparnom tablicom – da bi mogli da voze svakog dana.
Grejanje je još jedan krivac za smog. Hiljadama godina Kina se zimi grejala na drvo i ugalj. Treći car iz dinastije Ming premestio je prestonicu iz Nandžinga u Peking – hiljadu kilometara na sever – početkom 15. veka, tokom Malog ledenog doba. Tada su zabeleženi sneg usred leta i ekstremni meteorološki događaji, između ostalog bujične kiše i tajfuni, kao i češće pojavljivanje zmajeva. Snežni prizori i zmajevi su uobičajeniji na slikama iz dinastije Ming nego na onima iz prethodnih dinastija.
Grejni sistem u Zabranjenom gradu (izgrađenom za trećeg cara iz dinastije Ming) pravo je čudo i moderni posetioci su često začuđeni što nigde na vidiku nema dimnjaka. Grejni tuneli koji se pružaju u svim pravcima ispod palate poput rimskog hipokausta bili su poznati po imenu „podzemni zmaj“. Ugalj visokog kvaliteta, koji ne dimi, sagorevan je polako u podzemnim ciglenim pećima, tako da kralj i njegovo okruženje nisu morali da osete hladnoću od minus 30 stepeni. Careva udovica, carica i carske konkubine visokog ranga imale su unutrašnje posude za sagorevanje posebne vrste uglja koji je ispuštao sladak miomiris. Konkubine koje više nisu uživale kraljevu naklonost morale su da se presele u takozvanu „hladnu palatu“.
Posle 1949. svi stanovnici Pekinga koristili su brikete koji su se pravili od ugljene šljake. Kad je u domaćinstva ušao plinski šporet, jedna od dužnosti muža bila je da nosi i zamenjuje plinsku bocu. Danas nekoliko džinovskih plinskih toplana snabdevaju Peking centralnim grejanjem. Grad se bori protiv smoga ambicioznim projektom zamene ugljenog gasa prirodnim gasom i zatvaranjem velikih zagađivača u gradu i oko njega. U februaru je Kina potpisala tridesetogodišnji ugovor s Rusijom o isporuci prirodnog gasa. Godine 2015. zagađenje najsitnijim česticama smanjeno je za 58,3 odsto i stanovnici Pekinga sve češće vide plavo nebo.
Prema drevnoj kineskoj kosmologiji, čovečanstvo je nerazlučivi deo tiana (ta reč nema jednoznačan prevod na engleski i obično se prevodi kao „priroda“, „nebo“ ili „onostranost“). Legitimitet režima potiče od neba i car se može shvatiti kao zemaljsko otelovljenje zmaja – kao nebesko biće. Za razliku od zapadnih zmajeva, kineski zmajevi su uvek bili povezani s vodom i verovalo se da su odgovorni za kišu, poplave i oluje. Za vreme suše, ljudi su se molili zmaju da im pošalje kišu, ali pojava zmajeva tokom ekstremnih meteoroloških događaja bila je znak da nebo nije zadovoljno carevom vladavinom. Drugim rečima, zmajevi su češće viđani kad su ljudi bili nezadovoljni carem. Ako bi se loš car udavio, to se shvatalo kao nebeska kazna izvršena zmajevim kandžama. Verovalo se da su meteorološki poremećaji uvod u politička previranja ili velike nepravde.
Astrometeorologija je bila važna na dvoru: ako je car tačno znao kad će se pojaviti kometa ili kad će se dogoditi sledeće pomračenje meseca, mogao je unapred da planira svoju politiku. Pametne carske konkubine znale su kako da podmite astrometeorologa da bi se zvezde postrojile u njihovu korist. Moguće je da su jezuitski misionari na kraju dobili pristup na carski dvor zahvaljujući svom astronomskom znanju. Car Šanzi iz dinastije Čing čak je poverio nemačkom jezuiti Johanu Adamu Šalu fon Belu upravljanje carskom opservatorijom i promenu kineskog kalendara.
Ta veza je pokidana sa dolaskom Mao Cedunga, koji je tvrdio da su ljudi gospodari prirode. Kinezi su prihvatili sekularno doba i pokušavaju da ukrote prirodu na sve moguće načine. Sečemo drveće, otimamo zemlju od mora, stavljamo brane na reke, zagađujemo vazduh i trpimo posledice. Svake godine je sve više meteoroloških poremećaja, ali nikako da neko javi da je video zmaja.
Mimi Jiang, London Review of Books, 11.08.2022.
Prevela Slavica Miletić
Peščanik.net, 15.08.2022.
EKOLOGIJA