Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Čega bi to trebalo da se stidi glasač SNS-a, pa je toj stranci potrebno da svoje pristalice ohrabruje objavljivanjem spiska više-manje poznatih ljudi koji je podržavaju? Kada neko danas javno stane uz opoziciju, to zaista jeste način da se odagna strah kod protivrežimski nastrojenih birača – da se pokaže da je moguće izaći na kraj s pretnjama režima. Ali, zašto se boje glasači SNS-a, šta to njima može da se dogodi ako dosledno demonstriraju poslušnost stranci na vlasti?

Dakle, s kakvom se to nelagodom među svojim kolaborantima nosi tekući režim? O tome se može spekulisati. Na spisku potpisnika je mnoštvo činovnika – u smislu državnih uposlenika, od akademskih radnika nadalje. Stavivši svoje ime na listu, oni javno priznaju da su u nekoj vrsti podaničkog odnosa. Da ostaju samo državni uposlenici – to bi bio jednostavan odnos regulisan ugovorom o radu, gde se tačno znaju obaveze jedne i druge strane: poslodavca i uposlenika.

Ali, lista sada očito pokazuje da ugovor nije dovoljan. To nije neočekivano: procedure, ustanove i pravila nisu relevantni za jednu antisistemsku stranku. Nju, kada je na vlasti, kao poslodavca ugovor ne obavezuje ni na šta. Zato ona postavlja dodatne zahteve i zato uposlenik tim zahtevima mora da udovolji mimo bilo kakvog prava. Ova kvazifeudalna hijerarhija nije baš do kraja slična feudalnoj srednjovekovnoj. U srednjem veku je to bilo golo pravo jačeg. Ovde se sila izvodi iz uzurpirane države.

U jednom drugom smislu – paralela s feudalnim odnosom između moćnika i podanika ipak funkcioniše. Podanik nije nezavisna osoba: pored ostalog, njemu je ukinuta i autonomija moralnog rasuđivanja. Umesto njega, odlučuje njegov gospodar. Ukidanje autonomije kompenzuje se na razne načine i to ne treba potceniti. Ali, barem od prosvetiteljstva, celovito ljudsko biće ne može se zamisliti bez sposobnosti da samostalno rasuđuje i odlučuje, pored ostalog i o moralnim pitanjima.

Zato je dobrovoljno stupanje u podanički odnos praćeno nelagodom. Računa se na izvesnu dobit, ali se zna da je cena gubitak jednog važnog dela ljudskosti – prava na moralnu autonomiju. Spisak podržavalaca SNS-a treba da učini da ljudima bude manje neprijatno pošto sklope jedan takav aranžman. On treba i da ohrabri one koji se možda još premišljaju da to učine. Poruka je jednostavna: ako smo mogli mi poznati i ugledni – poručuju potpisnici – onda možete i vi nepoznati i neugledni.

Ti „obični“ građani bi ipak morali da razmisle šta će dobiti za uzvrat i da li će za sve njih biti dovoljno resursa. Klijentelistički režimi funkcionišu poput piramidalnih banaka – samo oni pri vrhu izvlače punu korist. Ali te koristi ne bi bilo ako u piramidalnu šemu ne uđu i oni koji će ostati na dnu i izgubiti i ono što su uložili (umalo ne napisah – dušu; al’ suviše bi to bilo patetično u banalnom kontekstu piramidalnih šema). Iz ugla ohrabrivanja ljudi da stupe u takav aranžman s režimom, objavljena lista deluje kao reklama. To smo nekada gledali, recimo, u vezi sa Dafiment bankom. Setićemo se i da se brzo ispostavilo da je ta banka bila paravan za pljačku građana. Ni sada nije drugačije.

Peščanik.net, 01.03.2018.

Srodni linkovi:

Sofija Mandić – Šta smo radili četvrtog marta

Ljubodrag Stojadinović – Stub srama

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)