Protest u Vašingtonu, Amnesty International
Protest u Vašingtonu, Amnesty International

Stari prijatelj iz Amerike mi se upravo javio, sa molbom koju prenosim. Ime, kako se može odmah zaključiti, nije važno. Prenosim pitanje, pitajući se i sama da li je sada važno kako se oko ove stvari ponaša srpski premijer, odgovarajuće institucije, koja je pozadina događaja, koliko opet grostesknosti, neprofesionalnosti i odsustva prave brige čitamo u tim postupcima… ili je, možda, ipak važnije u ovome trenutku pomoći ljudima, za koje su se godinama zalagali ljudi slični onima koji danas postavljaju pitanja. Ništa od problema koji su očiti nije ni umanjeno, ni pod tepih gurnuto. Nije ugrožena ni kritičnost, ni pronicljivost, ponajmanje razumnost. No može li se jednostavna realnost ljudskog položaja postaviti u prvi plan?

„… Sad mi se javila Judy, žena jednog od mojih najstarijih prijatelja. Judy je iz Njujorka i druži se sa advokatkinjom Beth Jacob. Beth je nakon dugog niza sudskih rasprava postigla da američka vlada oslobodi gvantanamskog zatvorenika Mansura, Jemenca, koji više od 14 godina nikad nije ni za šta optužen. Oslobodili su ga i uz pristanak srbijanske vlade poslali u Beograd da živi, zajedno sa još jednim zatvorenikom iz Tadžikistana, v. http://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/guantanamo/article88852237.html

Sad Beth pita ko ima kontakte u Beogradu, nekoga ko govori engleski. Svi moji stari beogradski kontakti a naročito oni koji znaju engleski odavno žive drugdje po svijetu, osim par lingvista starije generacije za koje nisam siguran da bi rado razgovarali sa nepoznatim Arapinom tek puštenim iz zatvora. Međutim pretpostavljam da postoji neka organizacija za zaštitu ljudskih prava ili udruženje bivših političkih zatvorenika u kojem bi znali šta je takvom čovjeku najpotrebnije, recimo malo ljudske topline i eventualno psihijatrijske pomoći. Možeš li mi preporučiti neku adresu ili konkretnog čovjeka?

Mnogo toplih pozdrava…“

Pokušala sam da uspostavim veze, ne bismo li našli konkretnog čoveka. Nadam se uspehu.

Peščanik.net, 19.07.2016.

Srdoni linkovi:

Bojan Gavrilović – Gvantanamo u Srbiji

Sofija Mandić – Premijer umire od smeha

Sofija Mandić – Zatvaranje Gvantanama

NAŠ TERORIZAM

The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)