Pre malo manje od godinu dana, u oktobru u 2023. dobili smo novi Zakon o elektronskim medijima. Vlast ga je predstavila kao važan korak ka daljem unapređivanju medijske scene u Srbiji, i ka daljoj implementaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja za period 2020–2025.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija se javno zahvalilo svima koji su učestvovali u izradi ovog zakona: medijskim i novinarskim udruženjima, NUNS-u, UNS-u, NDNV-u, Asocijaciji medija, Asocijaciji onlajn medija, ANEM-u, udruženjima RAB Srbija, SINOS i Lokal pres, kao i međunarodnim partnerima – Delegaciji EU u Srbiji, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer.
Novi zakon je, pored harmonizacije sa revidiranom EU Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama i ispunjavanja pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, u pregovorima sa EU imao za posebno bitan cilj stvaranje preduslova za veću nezavisnost i profesionalnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U skladu sa tim predvideo je i izbor novog sastava Saveta, najvažnijeg organa REM-a, i to na osnovu kriterijuma jasnijih i oštrijih u odnosu na prethodni zakon. Sa tim u vezi predvideo je i da članovi Saveta izabrani u skladu sa prethodnim Zakonom o elektronskim medijima nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, dakle do 4. novembra ove godine, a da u istom roku bude izvršen izbor novog sastava Sveta REM-a.
Ali pre par dana, ministar za informisanje i telekomunikacije je informisao javnost da po njegovom saznanju, a uprkos isteku zakonskog roka, ne samo da neće biti izvršen izbor novog sastava Saveta REM-a nego nadležni skupštinski odbor neće čak ni raspisati javni poziv za taj izbor!
Ministar je tako najavio još jedan pravni skandal. Jer „objašnjenje“ da poziv neće biti raspisan „dok se ne okonča procedura pred Ustavnim sudom povodom inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim medijima“ koju su u međuvremenu Ustavnom sudu podneli članovi aktuelnog sastava Saveta REM-a je najlakše oceniti kao – skandalozno.
Odredbe Zakona o elektronskim medijima, koje se odnose na prestanak mandata postojećeg sastava Saveta REM-a i izbor novog sastava i rokove za to, jasne su i nedvosmislene.
Te odredbe su usaglašene u dogovoru tri strane koje su učestvovale u procesu izrade novih medijskih zakona (novinarskih i medijskih udruženja, tadašnje premijerke i predstavnika ministarstva, te OEBS -a, Delegacije EU i Ambasade Norveške kao posrednika). U osnovi dogovora i saglasnosti oko potrebe promene sastava Saveta REM-a bila su iskustva u vezi s višestruko neprincipijelnim, nekada i doslovno skandaloznim postupcima, brojnim propustima i ignorisanjem javnog interesa.
Ne postoji apsolutno ni jedan valjan pravni razlog koji bi odlaganje primene ovih zakonskih odredbi činio opravdanim. Tvrdnja da je to što su članovi aktuelnog sastava Saveta REM-a pre nekoliko meseci podneli inicijativu za ocenu ustavnosti ovih odredbi razlog za odlaganje njihove primene je pravni nonsens i potpuno je apsurdna. Čak i za laike je očigledno da pravni sistem ne bi mogao funkcionisati, da bi ga bilo moguće paralisati u svakom trenutku, ako bi pokretanje postupka za ocenu ustavnosti stopiralo primenu odredbi čija se ocena ustavnosti zatraži.
Jedino Ustavni sud može (na osnovu čl. 168 st. 4 Ustava, odnosno čl. 56 st. 1 Zakona o ustavnom sudu) da do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu zakona da bi predupredio „neotklonjive, teške posledice“. Ali to čini izuzetno retko a ovaj put to izvesno nije, odnosno da jeste to ne bi smeo kriti od javnosti.
Dobili smo još jednu potvrdu spremnosti vlasti da kad god to nađe za shodno krši i izigrava propise koje sama donosi, čak i prethodno hvali. Odavno je evidentno da nadležni skupštinski odbor krši zakon, umesto da ga primenjuje, kasneći sa javnim pozivom za izbor novih članova Saveta REM-a. To je po zakonu trebalo da uradi još pre skoro šest meseci, a najkasnije pre skoro dva meseca. A to je, uz „glasno ćutanje“ Ustavnog suda povodom direktno javno postavljenih pitanja o postupku, prilično uznemiravajuće i izaziva sumnje da bismo mogli biti suočeni sa unapred pripremljenom kombinacijom sličnoj onoj sa kojom smo bili suočeni u ustavnom sudskom postupku, zapravo žalosnom politikantskom „igrokazu“, u slučaju Rio Tinta.
Tek ćemo videti šta zapravo stoji iza svega. Ali ako isključimo mogućnost brzog ponavljanja „igrokaza“ sličnog pomenutom i stavljanje van snage „spornih“ odredbi zakona zbog „neustavnosti“ (zbog možda i namerno napravljenih a suštinski irelevantnih proceduralnih propusta prilikom usvajanja), mogu se pretpostaviti dve konsekvence
Ili će, suprotno važećem zakonu, mandat aktuelnog sastava Saveta REM-a trajati do daljnjeg, neizvesno dugo, ili će taj mandat prestati po važećem zakonu ali ćemo ostati, opet neizvesno dugo, bez Saveta REM-a, dakle praktično bez regulatornog tela. Ali ne treba pretpostavljati, jer je izvesno, svaka od dve konsekvence biće suprotna i pravu i javnom interesu.
Peščanik.net, 23.09.2024.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Besprizorna instrumentalizacija smrti - 09/05/2026
- Licemerno poigravanje sa izbornim uslovima - 06/05/2026
- Ko slaba rešenja popravlja gorim? - 25/04/2026
