Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

„Popisivanje se sprovodi od 1. oktobra do 31. oktobra 2022. godine.“

To piše u članu 3 stav 1 Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. („Sl. glasnik RS“, br. 9/2020 i 35/2021) i budući da je napisano jasno, izričito i nedvosmisleno, to bi moralo da znači da je popis započet 1. oktobra i završen 31. oktobra 2022. godine.

Ipak, tog 31. oktobra javnost je obaveštena da popis nije završen, da se „analizira situacija“, ali da će popis na izvesno vreme biti produžen u više desetina gradova i opština. Građani su pozvani da se odazovu obavezama koje su utvrđene zakonom, uz podsećanje na kazne predviđene za kršenje tih obaveza.

A 8. novembra, 7 dana kasnije, javnost je obaveštena da je popis završen tog dana u 20 časova. Ali i o tome da će, iako je završeno, popisivanje još da traje. I da u narednih 10 dana svi koji nisu popisani mogu i treba da se jave na dežurne brojeve telefona objavljene na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Kroz desetak dana videćemo da li će popisivanje još jednom biti završeno ili će možda i dalje da traje. Ali kako god bilo, izvesno ni tada, kao ni u dve prethodne prilike, nećemo čuti ko i kada je odlučio da se popisivanje produži u nekim gradovima i opštinama, po kojim kriterijumima, koliko da traje produženje? A pogotovo nećemo čuti na osnovu kojih ovlašćenja je to uradio. Budući da zakon ne sadrži nijednu odredbu koja bilo koga ovlašćuje da može da odluči da se odstupi od njegovih odredbi – radi se o svesnom kršenju zakona.

Svesno, namerno nepoštovanje, kršenje zakona, pogotovo ako to radi vlast, načelno je besmisleno pravdati i objašnjavati. U konkretnoj situaciji nema smisla to pokušavati čak ni kod nas uobičajenim, utilitarističkim argumentima – „nužno“ je jer je „neodložno“, ili „hitno“ a „vanredno“, „iznenadno“. Popis stanovništva nije nikakva iznenadna aktivnost, naprotiv. Sprovodi se jednom u deceniji. Vlast ima na raspolaganju više godina, više nego dovoljno vremena da planira resurse i utvrdi sve relevantne uslove, da predvidi rokove kakve želi, kakvi su joj potrebni. Ako uprkos tome nije u stanju da popis sprovede onako kako je to sama utvrdila, neizbežno se nameće zaključak da je inferiorna, nesposobna i neodgovorna.

Neizvesnost oko dana završetka završenog popisivanja čini neizvesnim i izvršenje zakonske obaveze Republičkog zavoda za statistiku (čl. 28, st. 1) da objavi preliminarne rezultate popisa „u roku od 30 dana od dana završetka popisivanja“. A time vlast, uz to što potvrđuje spremnost da krši zakone i nespremnost i nesposobnost da obavi važan državni posao, neizbežno pothranjuje razne, brojne, od ranije prisutne sumnje u vezi s popisom, od kojih neke jesu proizvodi teorija zavere, ali su neke vrlo racionalno zasnovane. A tako dodatno doprinosi jednom krajnje zabrinjavajućem a rastućem fenomenu.

Nedavno je u intervjuu za nedeljnik Vreme psiholog Aleksandar Baucal govoreći o poverenju u društvu podsetio na rezultate istraživanja European Social Survey, za nas u Srbiji posebno zanimljive.

Predmet istraživanja bila su 3 tipa poverenja – poverenje u institucije sistema, poverenje u političare, odnosno u to da građani mogu uticati na političke odluke koje oni donose, i poverenje u druge građane. Od svih evropskih zemalja u Srbiji je zabeležen najniži nivo poverenja u sve 3 kategorije. Malo se veruje, tačnije ne veruje se institucijama, političarima, čak ni sugrađanima.

Licemerje vlasti koja ne poštuje i krši zakone koje sama donosi, a zbog čijeg eventualnog nepoštovanja građanima preti kaznama, kao i njena nesposobnost da obavi jedan redovan državni posao na pristojan način, tako da ne blamira zemlju i u međunarodnim okvirima (popis se finansira vrlo značajnim sredstvima EU) je, bez sumnje, ozbiljan problem.

Ali kontinuirano pretvaranje društva u gomilu otuđenih, osamljenih ljudi u kome građanin, čim izađe iz najbližeg okruženja sa razlogom misli da se ne može pouzdati u institucije i da su one, pa konsekventno tome i sugrađani, ugrožavajući faktori, izvor nesigurnosti, neprijatnosti i opasnosti, još je veći problem. A načinom sprovođenja popisa vlast je još jednom potvrdila da nije u stanju da to razume.

Peščanik.net, 12.11.2022.


The following two tabs change content below.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)